Иницијатива према Планинарском савезу Србије
Планинарски савез Србије
Управни одбор
Предмет: Иницијатива
После састанка руководства Планинарског савеза Србије са овлашћеним представницима Плнинарско-спортских организација - чланица Планинарског савеза Србије са југа Србије, одржаног дана 30.01.2019.године у Лесковцу, на основу дискусије и ставова изнетих на овом састанку од стране представника Планинарског друштва „Преслап“ из Ниша, Планинарско-бициклистичког клуба „Змај са Радана“ из Бојника и Планинарског клуба „Руј 1706“ из Бабушнице о актуелној ситуацији у Планинарском савезу Србије и планинарству уопште, представници доле потписаних чланица Планинарског савеза Србије, обраћају се Управном одбору Планинарског савеза Србије, иницијативом и конструктивним предлозима за побољшање стања у планинарству Србије.
На састанку смо јасно исказали незадовољство и став да актуелно руководство Планинарског савеза Србије не подржава у довољној мери основну активност планинарства – класично планинарење, да се Савез превише оријентисао ка такмичарским резултатима, да је у програмске активности националног Савеза уврштена и дисциплина планинско трчање за коју смо заузели изричити став да јој није место у систему Планинарског савеза Србије, већ у Атлетском савезу Србије, да масовне планинарске акције, нарочито оне на југу Србије, добијају или симболичну подршку национланог Савеза, или не добијају подршку уопште.
Југ Србије годинама уназад предњачи у покретању нових манифетација, њиховом развоју, оних акција и манифестација које су међу најмасовнијима, најсадржајнијима и свакако најбоље организованима на Балканском полуострву. Подршка националног Савеза занемарљива је у свему томе. Подршка локалних самоуправа је многоструко већа, а неоспорна је чињеница да су, почев од 2010.године и одржавања првог међународног успона на Руј, локалне самоуправе са југа Србије, и општине из суседне Бугарске препознале у овим манифестацијама развојну шансу за покретање и других развојних пројеката и повлачење средстава из буџета Републике Србије и фондова Европске уније. Ту шансу препознали су и општина Бабушница, и општина Сурдулица, и општина Бојник, и општина Гаџин Хан, и општина Сокобања, и општина Доњи Душник, и општина Алексинац, и општина Житорађа. Од велике је важности за планинарска спортска удружења са југа Србије чињеница да локалне самоуправе из својих буџета редовно финансирају њихове програмске активности. Али, поставља се питање, која је онда улога Планинарског савеза Србије у томе, који нити финансијски, нити логистички, нити кроз промоцију, не подржава ове активности, или то чини у занемарљивом облику и обиму.
Колико је неповољна актуелна ситуација у Планинарском савезу Србије, по нашем мишљењу умногоме показује и одлука Планинарског клуба „Предејане“ да иступи из чланства Савеза, те је Савез овиме из својих редова изгубио најбољег и најуспешнијег планинарског водича и водича експедиција у Србији, Зорана Павловића Паћу. Питамо се с овим у вези, да ли у Србији има превише планинара и превише водича, толико много – да се одричемо једног Зорана Павловића Паће? Да ли смо заиста толико богати као друштво, као планинарски систем, да и после оваквог догађаја настављамо да мислимо и радимо као да се ништа догодило није?
Истичемо и овим путем да је од стране Планинарског савеза Србије, изузетно спор проток информација ка чланицама Савеза, да је интернет страница неажурна, да протекне недопустиво много времена од доношења одлука, до сазнања чланица о истима.
Наш конструктивни став овога пута исказујемо подношењем иницијативе за измену и допуну Правилника о оранизовању и извођењу Републичких и Традиционалних планинарских акција, Републичких акција за младе и Дана планинара Србије, који је Управни одбор Планинарског савеза Србије, на предлог Комисије за планинарство и пешачење, усвојио на редовном седници одржаној 15.11.2018.године. Анализом овог Правилника, уочили смо његове делове које сматрамо недостацима, а чије отклањање и побољшање, по нашем мишљењу, може створити услове за боље, лакше и квалитетније организовање масовних планинарских акција, које су основа планинарства.
1.Пре свега, сама редакција овог акта, сагледавајући нормативне стандарде, није довољно квалитетно одрађена, зато што се чланови акта од рашчлањују на ставове и алинеје, а између ставова и алинеја нису уврштене тачке, што је показатељ да се изради акта приступило поршно и пребрзо.
2. Потребно је и сам назив акта и врсте активности прилагодити времену у коме живимо, те избацити поделу на „републичке“ и „традиционалне“ акције, зато што одавно нема бивше државе која се састојала из шест република, када је можда ова подела и имала смисла. Уместо тога, потребно је акције одредити као „акције Планинарског савеза Србије“ или „акције које подржава Планинарски савез Србије“.
3. И без улажења у назив и поделу акција, самом чињеницом да ову иницијативу подносимо Управном одбору Планинарског савеза Србије, указујемо на мањкавости члана 47. овог Правилника, којим су прописане превелике надлежности Комисије за планинарство и пешачење у измени и допуни овог Правилника. Доња граница да трећина чланица Планинарског савеза Србије може поднети овакву иницијативу је прилично дискриминаторска и отежавајућа, нарочито у ситуацији када је Правилник неквалитетан,што ћемо у наредним ставовима ове иницијативе и образложити и доказати. Даље, превелико је овлашћење Комисије за пешачење и планинарење, овлашћење које нарушава овлашћења Управног одбора Планинарског савеза Србије, а садржано у чланлу 47. став 2. овог Правилника, да „ако КПП прихвати иницијатву за измене и допуне праивлника, покреће поступак за промену правилника, а ако одлучи да не постоје разлози за то, одбацује иницијативу и о томе обавештава даваоце иницијативе.“ Такође, у члану 47. став 3. овог Правилника, прописано је да „након датих предлога, мишљења и примедби, КПП сачињава предлог измена и допуна правилника и доставља га УО ПСС на усвајање“.
Посебно указујемо на члан 62. став 1. Статута Планинарског савеза Србије, који прописује да Комисије Савеза доносе предлоге пословника о свом раду, које усваја Управни одбор Планинарског савеза Србије.
На званичној инернет страници Планинарског савеза Србије није објаљен пословник о раду Комисије за планинарство и пешачење, нити је тај акт достављен подносиоцима ове иницијативе. На званичној интернет страници Планинарског савеза Србије, осим имена чланова ове Комисије, никаквих ближих одредница и информација о раду Комисије нема.
Зато сада истичемо, на основу чега Комисија за планнарство и пешачење, која ни пословник о свом раду није објавила а можда га није ни усвојила – може да одлучује о тако важним питањима каква су иницијативе за измену и допуну овог Правилника?
Такође, указумемо и на мањкавост члана 48. овог Правилника, према коме Комисија за планинарство и пешачење даје тумачење о значењу појеидних одредби овог правилника, а коначно тумачење даје Управни одбор Планинарског савза Србије. Опет постављамо питање – на основу чега ова Комисија, која ни пословник о свом раду није објавила, а можда га није ни усвојила – може да тумачи поједине одредбе овог правилника?
4. Апсолутно је неприхватљив члан 5. овог Правилника, према коме је Традиционална акицја свак аакција која се оргнизује најмање 5 година за редом, уз учешће најмање још 3 чланице Планинарског савеза Србије на свакој од ових акција. Потребно је да се прилагодите времену у коме живите и остварењима која постижу планинарски клубови и друштва са југа Србије, и не само са југа Србије, у оргнизовању маносвних акција, које су све одреда међународног карактера, и где већ од прве године организовања, ове акција окупљају више учесника у односу на многе акције са знатно дужом традицијом, које од почетка организовања подржавају локалне самоуправе. Дискриминаторски је овај услов, и демотивишући, и зато предлажемо да довољан услов за уврштавање акције у календар Планинарског савеза Србије буде већ и само једна успешна организација, уз одазив већи од стотину учесника, уз подношење доказа, на конкурсу Планинаског савеза Србије, да се акција одвија у безбедним условима, на уређеним и обележним стазама, и доказивање да локална самоуправа подржава конкретну акцију.
5. Ако је један од стратешких циљева Планинарског савеза Србије повећање масовности планинарског спорта, онда треба избрисати одредбу члана 8. овог Правилника по коме организатор Традиционалне акције не може да организује акцију у термину одржавања Републичке акције и Дана планинара Србије.
6. У вези члана 9. овог Правилника, потребно је преиспитати да ли уопште има сврхе и интереса организовати акцију Дани планинара Србије, за коју годинама уназад не постоји искрено интересовање за организацију и учествовање на њој, и сам Планинарски савез Србије се суочава са проблем да уз велике потешкоће проналази организаторе и одредиште ове акције.
7. Указујемо на мањкавост, неприхватљивост и неодрживост члана 12. став 2. алинеја 3) овог Правилника, који прописује да конкурс садржи „износ средстава која су опредељена са суфинансирање РПА, ТАС и ДПС или напомена да суфинансирања неће бити у зависности од тога какву је КПП одлуку донела пре расписивања конкурса“.
Оваква одредба овог Правилника представља тешку повреду члана 41. алинеја 2) Статута Планинараског савеза Србије, којим је прописано да је задатак Управног одбора Планинарског савеза Србије „да предлаже финансијски план и стара се о његовом извршењу“. Не може Комисија за планинарство и пешачење - која ни пословник о свом раду није објавила, а можда га није ни усвојила, да преузима овлашћења органа Савеза, зато што ова комисија по Статуту Савеза није орган, већ стручно тело, и може једино да саставља предлоге одлука и доставља их Управног одбору Савеза на разматрање и одлучивање, а не да одлучује самостално о било чему. Одлучивање ове комисије - која ни пословник о свом раду није објавила, а можда га није ни усвојила – о финансијском плану и извршењу финансијског плана Савеза је и тешка повреда закона који регулишу област рачуноводства и ревизије и буџетског система, и на овај пропуст посебно указујемо Управном одбору Планинарског савеза Србије.
8. Указујемо на дискриминаторску одредницу члана 17. став 1. алинеја 4) овог Правилника, а о чему смо указали и под тачком 4. ове иницијативе, да је неприхватљиво и тешко спроводиво да се чека протек рока од 5 годна искуства у оргнизовању планинарских акција, пре уврштавања у календар акција Планинарског савеза Србије, ако су већ организаотори једанпут организовали акцију и располажу доказима да поседују капацитет за даљу организацију истих.
9. Указујемо на мањкавост, неприхватљивост и неодрживост члана 21. овог Правилника, према коме је Комисији за планинарство и пешачење - која ни пословник о свом раду није објавила, а можда га није ни усвојила, дато овлашћење, супротно Статуту Планинарског савеза Србије, да доноси одлуку о формирању листе акција. Ова комисија може једино сачинити нацрт акта који прослеђује Управном одбору Планинарског савеза Србије на расправу и одлучивање.
10. Указујемо на мањкавост, неприхватљивост и неодрживост члана 22. овог Правилника, према коме је Комисији за планинарство и пешачење - која ни пословник о свом раду није објавила, а можда га није ни усвојила, дато овлашћење, супротно Статуту Планинарског савеза Србије, да доноси одлуку о одбачају и одбијању пријаве акције. Ова комисија може једино сачинити нацрт акта који прослеђује Управном одбору Планинарског савеза Србије на расправу и одлучивање.
11. Указујемо на мањкавост, неприхватљивост и неодрживост члана 36. став 1. овог Правилника, који прописује да „према финансијском плану ПСС и КПП, одлука о суфинасирању или несуфинансирању РПА, ТАС или ДПС, КПП доноси се пре расписивања конкурса“.
Оваква одредба овог Правилника представља тешку повреду члана 41. алинеја 2) Статута Планинараског савеза Србије, којим је прописано да је задатак Управног одбора Планинарског савеза Србије „да предлаже финансијски план и стара се о његовом извршењу“. Не може Комисија за планинарство и пешачење - која ни пословник о свом раду није објавила, а можда га није ни усвојила, ни по ком основу да има свој финансијски план. Финаснијски план Савеза, на предлог Управног одбора, усваја Скупштина Савеза. Ни по једном основу Комисија за планинарство и пешачење не може да преузима овлашћења органа Савеза, зато што ова комисија по Статуту Савеза није орган, већ стручно тело, и може једино да саставља предлоге одлука и доставља их Управног одбору Савеза на разматрање и одлучивање, а не да одлучује самостално о било чему. Одлучивање ове комисије - која ни пословник о свом раду није објавила, а можда га није ни усвојила – о финансијском плану и извршењу финансијског плана Савеза је и тешка повреда закона који регулишу област рачуноводства и ревизије и буџетског система, и на овај пропуст посебно указујемо Управном одбору Планинарског савеза Србије.
12. Указујемо на мањкавости одредаба чланова 42-46. овог Правилника, који прописују решавање спорних случајева. Поново истичемо да Комисија за планинарство и пешачење - која ни пословник о свом раду није објавила, а можда га није ни усвојила, не може ни на који начин одлучивати у поступку по изјављеним правним средствима, зато што сматрамо да не може доносити одлуке које се тим правним средствима побијају. Уместо овога, ова Комисија, као стручно тело, једино може бити одређена за пријем изјављених правних средстава и једино може достављати на даље одлучивање списе предмета Управном одбору Планинарског савеза, који може или усвојити или одбацити или одбити изјављено правно средство. Предлажемо да коначна инстанца, унутар Савеза, дакле пре евентуалног вођења поступка пред судом, у овим поступкцима буде Скупштина Планинарског савеза Србије.
25.02.2019.године
Планинарско друштво "Преслап" Ниш
Планинарско-бициклистички клуб "Змај са Радана" Бојник
Планинарски клуб "Руј 1706" Бабушница
Планинарско друштво "Оштра чука "Сокобања
Планинарски клуб "Железничар" Алексинац
Планинарско друштво "Стрешер" Сурдулица
Планинарско друштво "Варница 2012" Ражањ