Планинарске манифестације на југу Србије као развојне шансе локалних самоуправа

 Рад "Планинарске манифестације на југу Србије као развојне шансе локалних самоуправа"

Аутор рада: Мирослав Докман, дипл.економиста, председник Планинарског друштва „Преслап“ Ниш

Стручни скуп Планинарског савеза Србије - "Планинарство у 21.веку између покрета и спорта", Београд, 3.децембар 2021.године, хотел "Crown Plaza"

 Апстракт

Од 2010.године, на југу Србије покренуто је више планинарских манифестација, чије су одлике велика масовност, квалитет и разноврсност пратећих садржаја и међународни карактер, које су постале традиционалне, а све оне организују се уз снажну финансијску и логистичку подршку локалних самоуправа, што је још једна њихова важна специфичност. Села и варошице на југу Србије постали су нови планинарски центри на Балканском полуострву и афирмисана су нова планинарска одредишта. У ову групу манифестација убрајамо међународни успон на Руј, успон од Сокобање до Оштре чуке, међународни власински успон, прелазак кружне стазе око села Врмџа код Соковање у част планинарске слободе и достојанства, успон на Радан планину у част Ивана Косанчића, међународни успон на Црноок, заплањски успон, обилазак планина Алексиначке котлине и прелазак Послонских планина, успон на Селичевицу у част ослободилаца Ниша, планинарско-рекреативно-едукативне акције у околини Ниша.

Југ Србије и даље се суочава са неповољним стањем привредних активности, ниским животним стандардом грађана и неповољном демограрском сликом, што је све у највећој мери „наслеђе“ од пре више деценија.

Горе побројане планинарске манифестације, представљају развојне шансе локалних самоуправа југа Србије. Поједине од ових манифестација директно су утицале на покретање културних догађаја, туристичких манифестација и развој туристичких производа, или на повећана улагања у инфраструктуру од стране Републике и локалних самоуправа, Такође, ове манифестације су додатни адути локалних самоуправа приликом конкурисања за пројекте и програме, које финасира Република, или које се финансирају из фондова Европске уније.

Захваљујући одржавању оваквих манифестација, југ Србије постао је видљивији, оживела је и традиција и култура, што на крају доводи до и до економске валоризације. Уз кључне мере економске политике које Влада Србије спроводи ради побољшања економске ситуације на југу Србије, и одржавање ових планинарских манифестација, скромно, али итекако значајно, налази своје место на путу привредног и социјалног опоравка југа Србије.

Кључне речи: планинарство, југ Србије, планинарске манифестације на југу Србије, развојне шансе, подршка локалних самоуправа, економски развој, развој туристичких производа.

 

 “Mountaineering Events In Southern Serbia As Opportunities For The Development Of Local Self-governments”

  Author: Miroslav Dokman, grad. economist, president of the Mountaineering societyPreslapNiš

   Abstract

Since 2010 many mountaineering events have been launched in Southern Serbia, some of which becoming traditional and characterized by massive scale, great quality and variety of accompanying contents, and international participation. All of them are organized with strong financial and logistic support of local self-governments, which is yet another of their important attributes. Villages and towns in Southern Serbia became new mountaineering centers in the Balkan Peninsula, confirming new mountaineering destinations. This group of events includes: international ascent to Ruj, ascent from Soko Banja to Oštra Čuka, international Vlasina ascent, hiking round path at Vrmdža village (near Soko Banja) dedicated to mountaineering freedom and dignity, ascent to Radan mountain dedicated to Ivan Kosančić, international ascent to Crnook, Zaplanje ascent, visiting mountains of Aleksinac valley and hiking Poslon mountains, ascent to Seličevica dedicated to the liberators of Niš, mountaineering-recreational-educational actions in around Niš.

Southern Serbia still faces unfavourable state of economic activities, low living standard of citizens and unfavourable demographic patterns, which is mostly a legacy of the previous several decades.

Aforementioned mountaineering events represent opportunities for development of local self-governments in Southern Serbia. Some of these events directly influenced launching cultural happenings, tourist events and development of tourist products, or greater investments in the infrastructure from the Republic and local self-governments. Also, these events are additional cards in local self-governments’ hands when they compete for projects and programs financed by the Republic or from the EU funds.

Thanks to such events, Southern Serbia has become more visible, its tradition and culture have been revived, which eventually leads to economic valorization. Alongside with the Serbian  Government’s key economic policy measures for the improvement of economic situation in Southern Serbia, these mountaineering events – modestly, yet significantly – are finding their place on the path of economic and social restoration of Serbian South.

Key words: mountaineering, Southern Serbia, mountaineering events in Southern Serbia, opportunities for development, local self-government support, economic development, development of tourist products

Укратко о манифестацијама

У овом раду аутор ће покушати да анализира убрзани настанак и развој нових планинарских манифестација на југу Србије, процес који је започет 2010.године и одвија се без престанка, затим да на неколико примера покаже на који начин и у којој мери је одржавање ових манифестација подстакло покретање нових спортских и културних манифестација, на који начин су локалне самоуправе са југа Србије подстицале развитак планинарских манифестација, и како су истовремено користиле њихово одржавање приликом конкурисања за пројекте и програме финансиране од стране Републике Србије и Европске уније, а на крају аутор ће дати своје смернице за још боље искоришћење оваквих планинарско-спортско-рекреативних активности и смернице за даље унапређење сарадње планинарских спортских удружења са својим локалним самоуправама, за шта аутор сматра да је неопходност не само на југу Србије, већ и у целој држави.

Планинарске манифестације на југу Србије настајале су по „систему слободних судова“, тако што су се позитивни импулси и искуства са једног подручја убрзо преносили на друга. На југу Србије, иако ово подручје, због природних карактеристика и великог броја планина и планинских врхова, има највише услова за одржавање планинарских акција и манифестација у целој Србији, активности на организовању великих догађаја до 2010.године биле су сведене само на акцију „Зимски успон на Трем“. Још у бившој држави, све до њеног распада 1991.године, планинари са југа Србије много су чешће одлазили на планинска подручја бивших република, него што је нека иоле масовнија и снажнија манифестација била одржавана на југу Србије. И у држави Србији, све до 2010.године, тежиште у организовању и учешћу било је измештено на север државе, те су акције попут „Фрушкогорског маратона“ или „Авала из 4 правца“ биле у средишту пажње. На огромним планинским пространаствима југа Србије, попут Старе планине, Суве планине (са изузетнком зимске акције на Трему), планина око Власинског језера, Руја, Црноока... нису организоване манифестације.

Све се променило 2010.године, покретањем манифестације „Међународни успон на Руј“, чија је главна особеност – да на највиши врх пограничне планине, у исто време излазе планинари и са српске стране и са бугарске стране Руја – и највећи адут ове манифестације. Захваљујући подршци Општине Бабушница у Србији и подршци Општине Трн у Бугарској, извори финансирања за организовање манифестације учињени су стабилнима од самог почетка. Током првих десет година одржавања, ова манифестација, коју организује Планинарски клуб „Руј 1706“ Бабушница,  нашла је своје место у календару Планинрског савеза Србије, као Републичка и као Традиционална акција, а 2016.године овом манифестацијом Планинарски савез Србије представио се на фестивалу „Eurorandо“ у Шведској. Већ 2011.године, под покровитељством Општине Сокобања, покренута је манифестација „Око Оштре чуке“ на планини Девици, у организацији Планинарског друштва „Оштра чука“ Сокобања, а која је у наредним годинама своје место нашла у календару Планинарског савеза Србије. Године 2013-те, Општина Сурдулица подржала је покретање манифестације „Међународни власински успон“, коју организује Скијашко-планинарски клуб „Власина“ Сурдулица, а одредиште акције се мења на сваке две године – планина Чемерник и планина Грамада, а Планинарски савез Србије овој акцији додељивао је статус Традиционалне акције. У 2014-ој години отпичиње се са организацијом три нове манифестације на југу Србије: „Акција преласка кружне стазе око села Врмџа у част планинарске слободе и достојанства“, уз подршку Општине Сокобања, у организацији Планинарског друштва „Оштра чука“ Сокобања и Планинарског клуба „Железничар“ Алексинац, затим „Успон на Радан у част Ивана Косанчића“, уз подршку Општине Бојник и у организацији Планинарско-бициклистичког клуба „Змај са Радана“ Бојник, која је била уврштавана у календар Планинарског савеза Србије, и „Међународни успон на Црноок“, уз подршку Општине Босилеград и у организаицји Планинарског спортског друштва „Младост“ Босилеград, која је била уврштавана у календар Планинарског савеза Србије. У 2015-ој години, покренуте су манифетације „Планине Алексиначке котлине“, уз подршку Општине Алексинац и у организацији Планинарског клуба „Железничар“ Алексинац, и „Заплањски успон“, уз подршку Општине Гаџин Хан и у организацији Планинарског друштва „Трем 1810“ Доњи Душник, која је своје место нашла и у календару националног савеза. Град Ниш почев од 2018-те године редовно подржава две манифестације Планинарског друштва „Преслап“ Ниш: „Успон на Селичевицу у част ослободилаца Ниша“ и „Планинарско-рекреативно-едукативне акције у околини Ниша“. Општина Сврљиг подржава, почев од 2018-те године, акцију Планинарског друштва „Преслап“ – „Обилазак Нишевачке клисуре“.

Велики део ових манифестација сврстава се у најмасовније и најсадржајније у целој Србији, а и на Балканском полуострву, где, на пример, на Рују, на Радану, у Врмџи, на Црнооку, учествује и по неколико стотина, а и преко хиљаду учесника, а обавезно све манифестације на југу Србије, уз спортски аспект успона на врхове или преласка стазе, обавезно од стране организатора и локалних самоуправа бивају обогаћене садржајима из историје, културе, традиције (изложбе слика и фотографија, смотре фолклора, пројекције филмова...)

Заједничко за све побројане манифестације је да су њихови организатори од својих локалних самоуправа, од самог покретања, добили финансијску и логистичку подршку, довољну да се обезбеди бесплатан смештај и оброци учесницима, да се израђује промотивни материјал, и да поједине манифестације буду промовисане у медијима и на сајмовима туризма и активног одмора у Београду, Нишу, Софији и Москви.

Неколико позитивних примера коришћења потенцијала

1. Манифестација „Међународни успон на Руј“

 На подручју општине Бабушница, одржавање манифестације „Међународни успон на Руј“ покренуло је нове манифестације и развојне пројекте и програме:

1.Манифестација „Вурдијада“, у организацији Туристичке организације Општине Бабушница, покренута је у јесен 2012.године, и одржава се сваке године, октобра или новембра месеца. У стратешки документ „Стратегија туризма Републке Србије за период 2005-2015.година“ 1, који су за наручиоца – Министарство трговине, туризма и услуга Републике Србије, израдили „Horwath Institut“ Загреб и Економски факултет Београд, одржавање манифестације „Вурдијада“ уклапа се у један од кључних туристичких производа Србије – „догађаји“. 

vurdijada 2

2.Пројекат „Планинским стазама Лужнице“, уз финансијску подршку Туристичке организације Општине Бабушница, оперативно је током 2014-те и 2015-те године спровео Планинарски клуб „Руј 1706“ Бабушница. У оквиру пројекта, извршено је уређење девет планинарских стаза, са израдом и постављањем планинарских ознака и туристичке сигнализације, на свих пет планина на територији општине Бабушница: планине Руј, Суве планине, планине Таламбас, Столске планине и Шљивовичке планине, тако да барем једна стаза на свакој планини буде уређена и обележена. У оквиру пројекта, израђени су и штампани материјал, мапе, водичи и разгледнице ових пет планина – серијал разгледница под називом „Лужница – рај нетануте природе“.

3.Пројекат „Постављање туристичке сигнализације на територији општине Бабушница“, реализован је 2016.године, из средстава Министарства трговине, туризма и телекомуникација Републике Србије, у износу од 2.016.000 динара2, чији је носилац била Туристичка организација Општине Бабушница, а обухватио је постављање сталне туристичке сигнализације до свих важних културно-историјских, туристичких и природних одредишта на подручју општине Бабушница.

4. Манифестација „Јахање неоседланих коња на Тодорицу“, покренута је од стране Туристичке организације Општине Бабушница 2013.године, а одржава се у селу Горњи Стрижевац. У стратешки документ „Стратегија туризма Републке Србије за период 2005-2015.година“, одржавање манифестацције „Јахања неоседланих коња на Тодорицу“ уклапа се у два од кључнх туристичких производа Србије – „догађаји“ и „рурални туризам“.

5. Филмски фестивал „Руј фест“, одржан је јуна месеца 2015.године у селу Ракита, у оквиру шестог међународног успона на Руј, а организатори фестивала били су Туристичка организација Општине Бабушница и Удружење уметника „Forum Artisticim“ из Ниша. У стратешки документ „Стратегија туризма Републке Србије за период 2005-2015.година“ , одржавање филмско фестивала „Руј фест“ уклапило се у један од кључнх туристичких производа Србије – „догађаји“.

6. Почев од 2013.године, Туристичка организација Општине Бабушница редовно наступа на сајмовима туризма и активног одмора у Београду, Софији, Москви и Нишу, и представља све туристичке, спортско-рекреативне и традиционалне потенцијале лужничког краја.

7.Јавно предузеће „Путеви Србије“, почев од 2013.године, интензивније изводи радове на одржавању државног пута Бабушница – Звонце, у који се пре почетка одржавања „Међународног успона на Руј“ није улагало, те су настала клизишта и оштећења, а после почетка одржавања велике планинарске манифестације, клизишта и оштећења су санирана.

 

2. Манифестација „Прелазак кружне стазе око села Врмџа у част планинарске слободе и достојанства“

 

На подручју села Врмџа и општине Сокобања, одржавање манифестације „Прелазак кружне стазе око села Врмџа у част планинарске слободе и достојанства“, допринело је покретању нових манифестација, програма и пројеката:

1. Покренуто је од јула месеца 2017.године одржавање културне манифестације „Врмџа фест“ – међународни фестивал ауторског филма у области туризма и заштите животне средине. Влада Републике Србије, на предлог Министарства трговине, туризма и телекомуникација, новембра месеца 2016.године усвојила је стратешки документ „Стратегија развојa туризма Републике Србије за период 2016.-2025.“3 којим је Сокобања опредељена као једна од туристичких дестинација у Србији, са просторним оквиром Сокобањом, планинама Ртањ и планином Озрен, са кључним вредностима културним наслеђем, природним богатством и рехабилитационим центрима. Одржавање „Врмџа феста“ уклапа се у кључне производе из поменутог стратешког документа – манифестације и кружне туре.

vrmdza fest 2

2.У периоду од 2016-2019.године, на стенама Девојачки камен и Николин камен, које су једне од бројних које окружују село Врмџа које се стога и назива „сокобањски Сан Марино“, уређено је и опремљено стотинак смерова за пењање у природним стенама, уз подршку Општине Сокобања и Планинаског савеза Србије, а доц.др Даниел Станковић, са Факултета спорта и физичке културе Ниш, руководио је овим пројектом. У 2019-ој и 2020-ој години, на пењалиштима у Врмџи одржано је неколико пењачких такмичења и фестивала. Осим спортског аспекта, одржавање ових манифестација уклапа се у „Стратегију развоја туризма Републике Србије за период 2016.-2025.“ у кључни производ – специјални интереси.

3.Уређене су и означене стазе за планински бициклизам, на релацији село Врмџа – врх Шиљак на планини Ртањ, и одржано је неколико такмичења у планинском бицклизму.

4. Општина Сокобања, средствима из свог буџета, уредила је излетиште Врмџанско језеро.

5. Општина Сокобања, средствима из свог буџета, реконструисала је асфалтни пут скретања за Врмџу са пута Сокобања – Алексинац, до центра села Врмџа, у дужини од 7 км.

6. Основано је Удружење „Локална акциона група Ртањ“, за подручје општине Сокобања и подручје општине Бољевац, са циљем приватног, јавног и цивилног партнерства приликом израде стратегија развоја руралног туризма и конкурисања за подстицајна средства из буџета Републике Србије и фондова Европске уније.

 

3. Манифестација „Успон на Радан у част Ивана Косанчића“

 

На подручју општине Бојник и Радан планине, одржавање манифетације „Успон на Радан у част Ивана Косанчића“, допринело је покретању и реализацји развојних програма и пројеката:

1.Основанa je организација „Туристички кластер Радана“, од стране привредних субјеката из општина Прокупље, Бојник, Лебане, Куршумлија и Медвеђа – оних општина на чијим територијама се простире Радан планина, а уз подршку Европске уније и Владе Швајцарске, са циљем изградње комплетне туристичке инфраструктуре на Радан планини и промоције Радана као туристичке дестинације.

2.Уз финансијску подршку „Austrian Development Cooperation“, извршено је уређивање, обележавање и мапирање планинарских и бициклистичких стаза на Радан планини, и то 7 главних и 40 везних стаза, укупно 47 стаза, а 7 главних стаза је укупне дужине од 148 километара. Израђена је и планинарско-туристичка, двојезична карта Радан планине.

3.Покретањем манифестације „Успон на Радан у част Ивана Косанчића“, Бојник се вратио на спортску мапу Србије, те су у оквиру програма „Заврши започето“, који је спровело Министарство омладине и спорта Републике Србије, током 2015-те и 2016.године, изведени радови на завршетку изградње спортске хале у Бојнику. Пројектно-техничка документација израђена је још 1988.године, а 1998.године извођење радова је услед недостатака средстава обустављено. Вредност радова на завршетку објекта износила је 14.311.520 динара4 , а средства су обезбеђена од стране Министарства омладине и спорта и Општине Бојник, у сразмери по 50%. Миниистар омладине и спорта у Влади Републике Србије, г.Вања Удовичић, свечано је отворио спортску халу у Бојнику дана 17.октобра 2016.године, којом приликом је Планинарско-бициклистичком клубу „Змај са Радана“ уручена и сребрна плакета Општине Бојник.

hala bojnik 1

Захваљујући изградњи спортске хале, своје спортске активности у Бојнику обновили су одбојкашки и кошаркашки клуб, а сала се користи и за спортска такмичења школа, као и за пословни простор.

 

4. Манифестације „Успон на Селичевицу у част ослободилаца Ниша“ и „Планинарско-рекреативно-едукативне акције у околини Ниша“

 

Планинарско друштво „Преслап“ изградило је снажан партнерски однос са Градом Нишом, Градском општином Нишка Бања, Градском општином Црвени Крст, Градском општином Пантелеј и Градском општином Палилула, ради организовања својих манифестација „Успон на Селичевицу у част ослободилаца Ниша“ и „Планинарско-рекреативно-едукативне акције у околини Ниша“. Планинарско друштво „Преслап“ у партнерском је односу и са Општином Сврљиг, ради организовања манифестације „Обилазак Нишевачке клусуре“.

Selicevica 1

Планинарско друштво „Преслап“ и Туристичка организација Ниш, закључили су октобра месеца 2020.године споразум о пословној сарадњи и партнерству.

2 grb Drustva

Овакав споразум са Туристичком организацијом Ниш закључили су и Планинарско-спортски клуб „Мосор“ и Планинарски клуб „Железничар“.

Споразумом са Туристичком организацијом Ниш, предвиђено је да планинарска спортска удружења буду ангажована у организацији планинарско-рекреативних активности туристима који посећују Ниш и испоље интересовање за овај вид активног одмора. Са друге стране, Туристичка организација Ниш своје ресурсе ставиће у функцију промовисања активности планинарских спортских удружења са којима се налази у партнерском односу.

Одлуком о буџету Града Ниша за 2021.годину5 опредељена су средства за развој туризма  у износу од 616.977.000 динара, а за спортске програме у износу од 200.000.000 динара.

Туристичка организација Ниш у склопу својих активности za 2021.годину има намеру да прошири понуду атрактивних дестинација, планинарских и пешачких стаза у околини Ниша која су по својим карактеристикама интересантне туристима који долазе у наш град. Планинарска спортска удружења и Туристичка организација Ниш, сачинили су, новембра месеца 2020.године, списак планинарских и пешачких стаза у околини Ниша за које су одређена удружења надлежна и о којима се старају, ради постављања на интернет страницу Туристичке организације Ниш, а сачињен је и списак водича из планинарских спортских удружења који би били на располагању за вођење планинарско-рекреативних активности туриста који долазе у Ниш.

Поднета је и иницијатива Градоначелници Града Ниша, г-ђи Драгани Сотировски, да се у оквиру Јавно комуналног предузећа „Медиана“ образује служба „Чувари природе“, која ће се бринути о излетиштима у околини Ниша и сарађивати са планинарским спортским удружењима. Руководство Градске општине Нишка Бања, поднело је иницијативу за усвајањем новог урбанистичког плана Нишке Бање, који ће дозволити изградњу планинарских домова и објеката туристичке инфраструктуре, изнад Нишке Бање, према етно селу Коритњак и полетишту за параглајдинг.

Интенција је Града Ниша, да буџетска средства, опредељена за спорт, додељује планинарско-спортским удружењима за програме којима би се поспешило омасовљење рекреативних активности, те су планинарско-спортска удружења позивана да припремају и подносе квалитетне програме Граду Нишу, на јавни позив за суфинансирање спортских програма.

 

 Смернице за даља поступања

 

Један од задатака у изради овог аутора, који је постављен пред аутором, јесте и да се на крају рада, пренесу искуства са југа Србије, за која се морамо сложити да су позитивна, кроз смернице за активности и поступања локалних самоуправа и планинарских спортских удружења у другим крајевима Србије. Чак и да у обзир узмемо околности да је југ Србије најслабиије развијени регион у држави, да је животни стандард становништва најслабији у односу на остале делове централне Србије, Београд и Војводину, те да су локалне самоуправе и планинарска спортска удружења, заједно, истовремено, одржавање оваквих манифестација почеле да посматрају као својеврсни „прозор у свет“, става смо да и у осталим крајевима Србије, одржавање планинарских манифестација може и мора бити искоришћено, валоризовано, стављено у функцију свеукупног развитка. Ово нарочито имајући у виду да је почетна економска позиција локалним самоуправа из развијенијих делова Србије, свакако знатно повољнија.

1.Прва смерница коју овде износимо је да се, тамо где то није учињено, покрену масовни планинарско-рекреативни догађаји, а тамо где их има, да се још више омасови. Намерно истичемо атрибут „рекреативни“, зато што сматрамо да екстремно тешки, захтевни, у спортском погледу, догађаји и изазови, са собом неће донети масовност, нити носе потенцијал укључивања нових учесника у планинарски покрет. Самим тим, локалне самоуправе, развијајући туристичке производе, неће имати интерес да подрже такмичење или манифесацију на којој ће учествовати неколико или пар десетина (полу)професионалних спортиста. Зато, за одржавање оваквих манифестација, трасирати најлакше могуће стазе.

2.Друга смерница је интензивирање сарадње планинарских спортских удружења и локалних самоуправа. Ово се постиже тако што ће удружења „закуцати на врата“ својих градова и општина, није реално да први корак буде учињен од стране локалне самоуправе. Потребно је стално подносити пријаве по јавним позивма и конкурсима за доделу буџетских средстава. Потребно је, још и више, обавештавати локалне самоуправе о будућим активностима, упућивати писма о намерама где ће се планинарска спортска удружења ставити на располагање за промоцију својих локалних самоуправа. Потребно је изградити званичне партнерске односе са туристичким организацијама локалних самоуправа.

1 zastava grada Nisa

3.Давно је прошло време када су планинари и њихова удружења били тек обични љубитељи природе, ентузијасти, који се окупљају зато што воле да планинаре. Напротив, више него икада, потребно је да планинарска удружења нађу своје место у медијима, да дођу у ситуацију да буду позивани, сваке недеље, на медије са националном фреквенцијом и локалне медије, да имају шта да кажу! Да свако удружење уложи у израду и одржавање квалитетног сајта. То не кошта превише, а вишеструко се враћа (пример: медијски наступи и интернет страница Планинарског друштва „Преслап“ Ниш).

Литература:

                  1. Стратегија туризма Републке Србије за период 2005-2015.година“, Horwath Institut“ Загреб и Економски факултет Београд;

                  2. Званични подаци Општине Бабушница;

                  3. „Стратегија развој туризма Републике Србије за период 2016.-2025“, Влада Републике Србије;

                 4.  Званични подаци Општине Бојник, Министарства омладине и спорта, Портал јавних набавки;

                  5. Званични подаци Града Ниша.