Трнско ждрело, Драговски камак (1118 м), Врабчански водопад - Бугарска

ПД Преслап
0
Trnsko_zdrelo
Датум: субота, 04 јул 04:00 - 23:00

Трнско ждрело - кањон реке Јерме у Бугарској, успон на врх Драговски камак, на Гребен планини, назван и "Трнски Матерхорн", Врабчански водопад, чувена "подељена кућа" у селу Банкја, прелазак "Трнске екопатеке"... - на акцији Планинарског друштва "Преслап" у суботу, 04.јула 2020.године.

                                        ТРНСКО ЖДРЕЛО, ДРАГОВСКИ КАМАК (1118 м), ВРАБЧАНСКИ ВОДОПАД

                                                                                Гребен планина и Руј планина у Бугарској
                                          
                                                                                          субота, 04.јули 2020.године

Заједничка акција Планинарског друштва "Преслап" и Трнског планинарског друштва из града Трн у Бугарској

Трнско ждрело је прелепи кањон реке Јерме, који се налази 5 км низводно од градића Трн у западној Бугарској, у области Знеполе, на планини Руј, 3 км пре поновног уласка Јерме у Србију, код села Петачинци, када се у њу улије Јабланица, њена највећа притока.

Оивичавају га две огромне стене, које се изнад Јерме, која је на том месту широка једва пар метара, издижу триста метара. Легенда о постанку Трнског ждрела говори нам о забрањеној љубави Маре и Ангела, који су остали заувек раздвојени на стенама изнад Јерме: Мара изнад леве обале, Ангел изнад десне.

Кроз и око кањона изграђена је чувена "Трнска екопатека", дужине 16 км (у оба правца), која спаја Трнско ждрело са још импресивнијим, и по многима једним од најлепших кањона у региону, а можда и шире – Јабланишким ждрелом, кањоном реке Јабланице.

Врх Драговски камак (1118 м) је по облику најимпресивнији врх у Трнском крају, и један од најлепших у Бугарској. Због оштрине и и уочљивости са великих удаљености, назива се и "Трнски Матерхорн". Налази се на бугарском делу планине Гребен, која се на 90 процената свог масива протеже у Србији, а на преосталих 10 процената у Бугарској, на Гребену се налазе фантастичне природне лепоте, попут врха Голаш, врха Драговски камак, врха Стаков камак, Врабчанског водопада, Драговског врела, Бежанске пећине, и наравно Јабланишког ждрела. Са северне и јужне стране Драговског камка, успон је могућ само техникама пењања и алпинизма, међутим, са источне и западне стране, приступ је могућ сваком иоле спремном планинару.

Dragovski kamak 1

Врабчански водопад налази се испод врха Градиште, на Гребен планини, у атару села Врабча, које је једно од пар подељених села између Бугарске и Србије, после 1919.године (у Србији, у општини Цариброд, ово село зове се Врапча).

Vrabcanski vodopad

О овом крају, о Трнском и Јабланишком ждрелу, и планини Гребен је пре више од сто двадесет година писао и велики Алеко Константинов, који је покренуо организовано планинарство на Балканском полуострву.

Оснивачи и водичи Планинарског друштва "Преслап" су први из Србије почели са истраживањима Трнског и Јабланишког ждрела, и успоставили су сарадњу са планинарима из Трна у Бугарској, још пре петнаестак година.

О историјату трнског краја, о географији овог подручја, знаменитим личностима, током акције беседиће вође акције, давати додатне информације и откривати разне занимљивости.

А на акцији, најпре ћемо се попети на врх Драговски камак, са његове источне стране, из села Филиповци и Драговске махале овог села. Аутобус ће нас довести до Филиповаца. На путу ка врху, по изласку из Драговске махале, пролазимо крај извора званог Драговско врело, где има пар мањих водопада, а вода извире испод велике стене.

Dragovsko vrelo

Затим се иде поред још једног водопада високог 6 метара, и долази се до Бежанске пећине, чији се улазни део може обићи. Одавде, до врха, треба савладати око пола километра, нешто стрмијег успона, али је стаза довољно проходна, обележена и безбедна.

Dragovski kamak panorama 1

Наравно, Драговски камак је изванредан видиковац.

Dragovski kamak panorama 2

До Драговског камка, овиме се прелази 2,5 километра, за око 2 сата лаганог хода, рачунајући и фотографисање водопада, извора и пећине. Потом се са врха спуштамо у правцу запада и врха Стаков камак (1050 м), на који такође излазимо. И са Стаковог камка се, као и са Драговског, одлично виде планине Витоша, Рила и Пирин, Руј, Љубаш, Стража, Стара планина, планине око Власинског језера. Од Драговског до Стаковог камка стиже се за 1 сат лаганог хода, а после се за још 1 сат спуштамо и до Врабчанског водопада.

Од Врабчанског водопада, силазимо према селу Банкја, где захватамо воду са лековитог извора и обилазимо чувену подељену кућу, кроз коју је после 1919.године прошла граница Србије и Бугарске, тако да је једна соба остала у Србији, друга у Бугарској. Овде излазимо на реку Јабланицу и "Трнску екопатеку". Даље се стаза пружа поред Јабланице, левом обалом, која је у Бугарској (десна је у Србији). Низ Јабланицу долазимо близу њеног ушћа у Јерму, одакле Јерма поново улази у Србију.

У задњој етапи акције, узводно, уз десну обалу Јерме, идемо ка Трнском ждрелу, пролазимо кроз најдужи пешачки тунел на свету, дугачак 300 метара, после кога прелазимо преко дрвеног висећег моста преко Јерме у срцу Трнског ждрела. Недалеко одатле је парк и улаз у Трнско ждрело, где ће се пешачка тура и окончати.

Дужина описане трасе је 14 километара, а са успутним станкама ради фотографисања (а има се шта фотографисати овде), прелази се за 8 сати. Траса је одлично уређена и обележена, захваљујући ангажовању Трнског планинарског друштва и Општине Трн.

Још увек су свежа сећања на прошлогодишњу заједничку акцију Планинарског друштва "Преслап" и Трнског планинарског друштва, у Трнском и Јабланишком ждрелу, када је на акцију учествовало преко 300 планинара и то је било највеће планинарско окупљање на "Трнској екопатеци" још од времена Алека Константинова.

                                          ПРОГРАМ АКЦИЈЕ (Субота, 04.јули 2020.године)

Полазак у 04:00 часова са паркинга тржног центра "Рода" ("Меркатор") на Византијском булевару. Аутопутем, Грделичком клисуром и преко Владичиног Хана долазимо у Сурдулицу.

Краћи предах испред пекаре у Сурдулици у 05:30 часова.


У 07:00 часова долазак на гранични прелаз Стрезимировци.


Улазак у Бугарску на прелазу Стрезимировци, даље рачунамо време за 1 сат унапред и сатница је по бугарском времену, до повратка у Србију.

10:00 - село Филиповци, почетак успона на Драговски камак;

12:00 - излазак на врх Драговски камак (1118 м), краћи одмор;

13:30 - излазак на врх Стаков камак (1050 м), краћи одмор;

15:00 – долазак до Врабчанског водопада, краћи одмор;

16:30 - село Банкја, краћи одмор;

18:00 - Трнско ждрело;

18:30 - 19:30 - дружење, вечера у хижи "Ерма" (или у рибарнику у махали Богојна);

19:30 – полазак за Србију

20:30 – улазак у Србију. За Ниш се враћамо преко Сурдулице, Владичиног Хана и аутопутем.

23:00 (по средњеевропском времену) – повратак у Ниш

ХРАНА И ВОДА: Храна из ранца, воде има у местима успут, а лековите воде има у селу Банкја. Потребно 2 литра воде за прелазак трасе

ОБУЋА, ОДЕЋА И ОПРЕМА: гојзерице, камашне, кабаница, тања јакна за сваки случај, штапови за ходање.  Резервна мајица и чарапе. Наочаре за сунце, шешир или качкет, заштитна крема за сунце.

ДОКУМЕНТА: Важећи пасош.

ТРОШКОВИ АКЦИЈЕ: 1800 динара (превоз и путарина).

ВОЂЕ АКЦИЈЕ: Владимир Митровић (телефон: 0642634692), Дејан Радојловић (телефон: 063498018) и Мирослав Докман (телефон: 062205977) - испред Планинарског друштва "Преслап", а Руслан Зарев - испред Трнског планинарског друштва.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ ЗА АКЦИЈУ: Код вођа акције.

ДОДАТНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ: Код вођа акције или електронском поштом, на адресу Планинарског друштва "Преслап": Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

 

Powered by iCagenda