Иван кула (886 м) - кула Ивана Косанчића

                                         ИВАН КУЛА (886 м) - КУЛА ИВАНА КОСАНЧИЋА

                                                Успон из села Велика Вуча

                                                Недеља, 30.новембар 2025.године

Своју завршну планинарску акцију у 2025.години, Планинарско друштво "Преслап" извешће у недељу, 30.новембра 2025.године,  под вођством историчара и музејског саветника, г.Дарка Жарића, на западном делу Радан планине, у географској области Топллица, на којој ћемо се најпјре попети до узвишења Иван кула, изнад истоименог села, а у другом делу акције ћемо посетити манастир Свети Никола и манастир Свете Богородице, код Куршумлије.  

Такође, могуће је да учесницима ове завршне акције приредимо једно лепо изненађење на самој акцији.

Наравно, завршна планинарска акција Планинарског друштва "Преслап" за 2025.годину, не означава и крај активности нашег Друштва у овој години успеха епских размера - током децембра месеца приредићемо нашу традициоаналну прославу, затим одлазимо на прославу у Скопље код наших пријатеља из Планинарског друштва "Огнените", и, напокон, приредићемо и предавање о Килиманџару и природним лепотама Танзаније.

Иван кула на Равној планини, код  Срба позната је као  кула Ивана Косанчића, познатог српског витеза, из витешког реда Змаја, који је погинуо у Косовском боју 1389. године. Занимљиво, код  Турака  позната је као кула Иван бега који се потурчио после Косовског боја.

У време изградње била је висока 26 метара а данас има од 6 до 10 метара. Крајем Другог светског рата због четника који су се крили у њој бомбардована је од стране једне партизанске јединице када је знатно оштећена. По опису аустријског путописца Каница крајем 19. века, кула је правоугаоне основе, а тада је била сачувана до висине од 14 метара, са странама димензија 7,78 х 5,80 м. Саграђена је на основама једне римске грађевине која је имала дебљину зидова 1,34 м. На северној страни наслањају се темељи  грађевине из средњег века са 56 метара  у обиму а остаци те грађеви,не постоје и на јужној страни. На празник Ивањдан некада су сељаци  испод куле празновали. У селу има доста извора а поред осталих је и Иванова вода. Заграђански поток раздваја село Иван кулу од села Заграђе.

На овој, завршној планинарској акцији Планинарског друштва "Преслап" за 2025.годину, успон на Иван кулу извешћемо истом трасом као и на акцији изведеној 23.јуна 2024.године.

Стаза из села Велика Вуча је мање захтевна, полази се са надморске висине  од око 600 м и иде се сеоским путем до села Иван кула одакле се креће према Иван кули. Стаза за успон и силазак је укупне дужине око 12 км. Успон на врх је постепен и стаза углавном води путем кроз храстову и букову шуму. Стаза није обележена.

Немањини манастири

Манастир  св. Николаја Мириликијског  у Куршумлији

Подигнут  је од стране великог жупана Стефана Немање око 1168. године као једнобродна грађевина са куполом и троделним олтаром. Убрзо је подигао и двор поред манастира због кога је дошао у сукоб са браћом јер су му замерила што је без њихове сагласности  приступио изградњи два манастира у Топлици.  Црква је зидана редовима опеке и малтера. Задужбина је била покривена оловом које се пресавијало на сунцу. У време Стефана Првовенчаног дозидана је на западној страни пространа спољна припрата и две високе куле испред између којих је засведени трем. Од 1219. године овде је било седиште Топличке епископије када је Св. Сава установио  прву организацију СПЦ-а а 1346. године овде је било седиште Митрополије. У време краља Милутина у 14. веку дозидан је параклис уз северну страну цркве са основом у облику сажетог уписнаог крста. Престони камен налази се у централном делу олтара. Од живописа остали су само трагови фресака из 14. века на прозорским сводовима и у капели јужне куле. На осонову уписаног крста, технике зидања  само помоћу опеке, издигнути калкани на источним и западним прочељима, црква припада цариградарском градитељству из 11. века и 12. века. Манастир је тешко оштећен 1690. године када је турска власт скинула оловни кров од кога су излили куршуме (турска реч куршунли килисе –оловна црква). Половином 19. века поново је црква срушена од стране Суљ Крвеша из Ниша који је имао хан у Бацу и Мули Халила. У време ратова 1876-78. године материјал са цркве је узиман за изградњу пекара и војних зграда. Народни музеј из Београда 1910. године направио је кровну конструкцију. Комплекс манастира стављен је 1947. године под заштиту државе као културно добро од изузетног значаја а од 1945. до 2003. године манастир је обнављан са прекидима. Од фресака остали су само  избледели фрагмети у јужној кули-ликови Богородице, архијереја  и неких нејасних композиција. У доњој зони приказане су велике фигуре епископа и Богородице.

Манастир св. Богородице у Куршумлији

Подигнут је од стране великог жупана Стефане Немање у 12.века на ушћу Косанице у Топлицу код Куршумлије, на око један км од манастира Св Николе. Каснијим археолошким истраживањима утврђено је да је тада  обновљен разрушени триконхос подигнут у 6. веку о чему сведоче три капитела из тог века. Основа је тролисна а олтар је одељен од наоса зиданом преградом са три лучна отвора. Припрата  је уска јер је имала проширење са стране. Манастир је касније у народу био познат као црква св. Петке. Археолошка ископавања из 1951. године показала су да је постојала и јужна кула при западној страни цркве.

О историјату ове области, о Иван кули, и Немањиним манастирима, током ове акције, предавање ће одржати историчар и музејски саветник, г.Дарко Жарић.

Сатница акције (недеља, 30.новембар 2025.године):

• 05:30 - полазак са паркинга код тржног центра ,,Рода'' (Меркатор) на Византијском булевару:
• 06:15 - 06:35 - пауза у Прокупљу, код пекаре, могућност куповине доручка и намирница у продавници;
• 08:00 - почетак успона на Иван кулу;
• 10:00  - излазак на Иван кулу;
• 12:00 - силазак у Велику Вучу;
• до 16:00 - (евентуално) изненађење, те посета манастирима Светог Николе и Свете Богородице, полазак за Ни
• 17:00 - повратак у Ниш

Одећа, обућа, опрема: Учесници акције пожељно је да се опреме за јесење или зимске услове - да носе планинарске ципеле, да користе штапове за ходање, камашне, да носе јакну, капу, рукавице и актрвни веш, да имају резервну мајицу, резевни дукс и резервне чарапе, и наочаре за сунце. 

Храна и вода: Храна из ранца (сендвичи, конзерве, слаткиши), или храна која се купи у Прокупљу, воду имати до 2 литра, у селу Иван кула постоји могућност да се наточи вода као и куповина сеоских производа.

Трошкови превоза: 1800 динара.

Вођа акције: Историчр и музејски саветник Дарко Жарић,  из Народног музеја Топлице у Прокпкљу, матични број планинског водича 487, телефон 0600332582.

Пријављивање за акцију: код Мирослава Докмана , телефон: 062205977.

Додатне информације: код вође акције  или на званичним страницама ПД ,,Преслап'' или путем  електронске поште, на званичну адресу Планинарског друштва "Преслап": Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.