Драговски камак (1118 м), Стаков камак (1052 м), Врабчански водопад и Трнско ждрело - Бугарска

ДРАГОВСКИ КАМАК (1118 м), СТАКОВ КАМАК (1052 м), ВРАБЧАНСКИ ВОДОПАД, СЕЛО БАНКЈА,  ТРНСКО ЖДРЕЛО...

                                                                                 БУГАРСКА

                              Завалска планина, Гребен планина и Руј планина у Бугарској

                                                                 недеља, 19.април 2026.године

Пред нама је изузетно садржајна акција Планинарског друштва "Преслап", у Бугарској, у недељу, 19.априла 2026.године. Један од "класика" Планинаског друштва "Преслап". Прелазимо преко три планине - Завалске, Гребена и Руја. Пењемо се на врх који симболизује трнски крај, један од најлепших врхова у Бугарској - Драговски камак, који се пореди и са Матерхорном. Уз њега, пењемо се и на врх Стаков камак (1052 м). Ова два врха - импресивна видиковца, налазе се на планини Гребен. Почетни део успона, од Драговске махале села Филиповци, преко Драговског врела, до "римског пута", савладава се на Завалској планини. На Гребену се налази и једно од наших одредишта - Врабчански водопад. На Гребен планини бићемо све док не сиђемо у село Банкја, и код чувене "подељене куће" пређемо реку Јабланицу, тада прелазимо на Руј планину, и у недрима Руја пролазимо и чувено, легендарно Трнско ждрело - кањон реке Јерме.

Врх Драговски камак (1118 м) је по облику најимпресивнији врх у Трнском крају, и један од најлепших у Бугарској. Због оштрине и и уочљивости са великих удаљености, назива се и "Трнски Матерхорн". Налази се на бугарском делу планине Гребен, која се на 90 процената свог масива протеже у Србији, а на преосталих 10 процената у Бугарској, на Гребену се налазе фантастичне природне лепоте, попут врха Голаш, врха Драговски камак, врха Стаков камак, Врабчанског водопада, Драговског врела, Бежанске пећине, и наравно Јабланишког ждрела. Са северне и јужне стране Драговског камка, успон је могућ само техникама пењања и алпинизма, међутим, са источне и западне стране, приступ је могућ сваком иоле спремном планинару. Ми ћемо се на Драговски камак попети са његове источне стране, а спустити са западне стране, ка јој једном лепом врху на Гребен планини у Бугарској - Стаковом камку (1052 м).

Аутобус ће нас довести до Филиповаца. На путу ка врху, по изласку из Драговске махале, пролазимо крај извора званог Драговско врело, где има пар мањих водопада, а вода извире испод велике стене. Онда излазимо на "римски пут", који је некада спајао долину Јабланице са долином Нишаве код данашњег Цариброда, и овде са Завалске планине прелазимо на Гребен планину. Затим се иде поред још једног водопада високог 6 метара, и долази се до Бежанске пећине, чији се улазни део може обићи. Одавде, до врха, треба савладати око пола километра, нешто стрмијег успона, али је стаза довољно проходна, обележена и безбедна.

До Драговског камка, овиме се прелази 2,5 километра, за око два и по сата лаганог хода, рачунајући и фотографисање водопада, извора и пећине. Потом се са врха спуштамо у правцу запада и врха Стаков камак (1050 м), на који такође излазимо. И са Стаковог камка се, као и са Драговског, одлично виде планине Витоша, Рила и Пирин, Руј, Љубаш, Стража, Стара планина, планине око Власинског језера. Од Драговског до Стаковог камка стиже се за 1 сат лаганог хода, а после се за још 1 сат спуштамо и до Врабчанског водопада.

Врабчански водопад налази се испод врха Градиште, на Гребен планини, у атару села Врабча, које је једно од пар подељених села између Бугарске и Србије, после 1919.године (у Србији, у општини Цариброд, ово село зове се Врапча).

Од Врабчанског водопада, силазимо према селу Банкја, где захватамо воду са лековитог извора и обилазимо чувену подељену кућу, кроз коју је после 1919.године прошла граница Србије и Бугарске, тако да је једна соба остала у Србији, друга у Бугарској. Овде излазимо на реку Јабланицу и "Трнску екопатеку". Даље се стаза пружа поред Јабланице, левом обалом, која је у Бугарској (десна је у Србији). Низ Јабланицу долазимо близу њеног ушћа у Јерму, одакле Јерма поново улази у Србију.

У задњој етапи акције, узводно, уз десну обалу Јерме, идемо ка Трнском ждрелу, пролазимо кроз најдужи пешачки тунел на свету, дугачак 300 метара, после кога прелазимо преко дрвеног висећег моста преко Јерме у срцу Трнског ждрела. Недалеко одатле је парк и улаз у Трнско ждрело, где ће се пешачка тура и окончати.

Трнско ждрело је прелепи кањон реке Јерме, који се налази 5 км низводно од градића Трн у западној Бугарској, у области Знеполе, на планини Руј, 3 км пре поновног уласка Јерме у Србију, код села Петачинци, када се у њу улије Јабланица, њена највећа притока.

Оивичавају га две огромне стене, које се изнад Јерме, која је на том месту широка једва пар метара, издижу триста метара. Легенда о постанку Трнског ждрела говори нам о забрањеној љубави Маре и Ангела, који су остали заувек раздвојени на стенама изнад Јерме: Мара изнад леве обале, Ангел изнад десне.

Кроз и око кањона изграђена је чувена "Трнска екопатека", дужине 16 км (у оба правца), која спаја Трнско ждрело са још импресивнијим, и по многима једним од најлепших кањона у региону, а можда и шире – Јабланишким ждрелом, кањоном реке Јабланице.

Дужина описане трасе је 16 километара, а са успутним станкама ради фотографисања (а има се шта фотографисати овде), прелази се за 9 сати. Траса је одлично уређена и обележена, захваљујући ангажовању Трнског планинарског друштва и Општине Трн.

                         ПРОГРАМ АКЦИЈЕ (Недеља, 19.април 2026.године)

Полазак у 04:00 часова са паркинга тржног центра "Рода" ("Меркатор") на Византијском булевару. Аутопутем, Грделичком клисуром и преко Владичиног Хана долазимо у Сурдулицу.

Краћи предах испред пекаре у Сурдулици у 05:30 часова.

У 07:00 часова долазак на гранични прелаз Стрезимировци.

Улазак у Бугарску на прелазу Стрезимировци, даље рачунамо време за 1 сат унапред и сатница је по бугарском времену, до повратка у Србију.

09:30- село Филиповци, почетак успона на Драговски камак;

12:00 - излазак на врх Драговски камак (1118 м), краћи одмор;

13:30 - излазак на врх Стаков камак (1050 м), краћи одмор;

15:00 – долазак до Врабчанског водопада, краћи одмор;

16:45 - село Банкја, краћи одмор;

18:15 - Трнско ждрело;

ВОЂЕ АКЦИЈЕ: Мирослав Докман (телефон: 062205977) и Владимир Митровић (телефон: 0642634692).

ПРИЈАВЉИВАЊЕ ЗА АКЦИЈУ: Код вођа акције.

ДОДАТНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ: Код вођа акције или електронском поштом, на адресу Планинарског друштва "Преслап": Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.