Врх Крвави камен (1738 м), Милевска планина

                                                  МИЛЕВСКА ПЛАНИНА

            Врх Крвави камен (1738 м), највиши врх Милевске планине

                             Успон из села Божица (општина Сурдулица)

                                      Недеља, 21.јуни 2026.године

Без обзира како посматрамо простирање Милевске планине, заједничко је да се њено било налази на граници Србије и Бугарске. Поједини аутори ће Милевском планином сматрати подручје од превоја Вргавица на северу, које одваја Боховску од Милевске планине све до превоја Славче на југу, одакле се даље простире планина Изворска Рудина. Неки аутори ће овај масив поделити на два дела, на планину Крвави камен и Милевску планину, где се планина Крвави камен пружа од превоја Вргавица до превоја између врха Крвави камен, који је највиши са 1738 метара, и врха Оштрика, а одатле, па све до Славчета, налази се Милевска планина, чији би највиши врх био Самовилњак (или Било), висок 1733 метра. Постоје и аутори који у ово подручје укључују и трећу планину, на средини масива, а то је Царичка планина, са највишим врхом Оштрика од 1671 метар.

Ми ћемо ипак Милевску планину посматрати у најширем светлу, дакле од превоја Вргавица до превоја Славче (од Боховске планине до планине Изворска Рудина), а дужина овог масива од севера ка југу је близу 30 километара. Тако ће се на „јединственој“ Милевској планини, у овом случају наћи сва три навиша врха на овом подручју: Крвави камен, Оштрика и Самовилњак.

Тако, Милевском планином, осим државне границе, води и граница општина Сурдулица и Трн, у северном делу планине, и граница општина Босилеград и Трн, и Босилеград и Трекљано, у јужном делу планине.

Милевска планина је неких десетак километара према истоку удаљена од Власинског језера, не може се сврстати у Власинске планине, али на Милевској планини има још прилично шума беле брезе, која је симбол Власине. Ово нарочито на подручју између села Божица и врха Крвави камен.

Водотокови који извиру на Милевској планини, и у Србији и у Бугарској, припадају Егејском сливу, а у Егејско море одлазе преко реке Струме. До Струме, са српске стране Милевске планине, потоци се сливају у Божичку реку, а када се Божичка река споји са Љубатском реком, непосредно пре Босилеграда, водоток добија назив Драговиштица, прелази у Бугарску и улива се у Струму, између села Шишковци и Шипочано. Потоци који се сливају на бугарску страну Милевске планине су Базовичка река, Метохијска река и Трекљанска река, с тим што се Базовичка и Метохијска уливају у Трекљанску, а Трекљанска се улива у Струму, код градића Земен. Милевска планина је једно од ретких подручја Србије, које се налази у сливу Егејског мора.

Са српске стране Милевске планине, на врх Крвави камен иде се и из села Божица.

Успон почиње код цркве у селу Божица, на надморској висини од око 1100 метара. Висинска разлика коју савладавамо није велика, нешто преко 600 метара, а осећај успона готово не постоји, чини се да се крећемо по висоравни, платоу. У оба правца, стаза је дуга 24 километра.

Стаза ка врху води између врха Чука и махале Лисац. Све је проходно, делимично се иде и кроз шуму, а са отворених делова лепо се види Власинско језеро. Врх Крвави камен уочљив је из велике даљине због велике осматрачнице, која је изграђена на њему. У завршном делу успона крећемо се и граничним патролним путем.

У повратку, спуштамо се са Крвавог камена на гранични патролни пут, и упућујемо се ка југу, у правву врха Оштрика. Ипак, пре овог врха, скрећемо десно, на запад, и шумским путем, поред напуштене карауле Лисец, путем који прати поток Пуста река, идемо најпре у Дедичину махалу села Божица, а из Дедичине махале и у сам центар Божице, код цркве.

Ова траса савладава се за девет до десет сати лаганог хода, укључујући и све паузе. Има заиста лепих видиковаца на овој траси.

                            Сатница акције (недеља, 21.јуни 2026.године):

• 05:00 - полазак са паркинга код тржног центра ,,Рода'' (Меркатор) на Византијском булевару
• 06:30 - пауза код пекаре у Сурдулици;
• 08:00  - почетак успона у селу Божица (1100 м);
• 13:00 - излазак на врх Крвави камен (1738 м);
• 17:30 - силазак у село Божица;
• 18:00 - полазак за Ниш;
• 21:00 - повратак у Ниш.

Одећа, обућа, опрема: Учесници акције пожељно је да се опреме за пролећне и летње услове - да носе планинарске ципеле, да користе штапове за ходање, камашне, да у ранцу имају за сваки случај запаковану тању јакну, да имају резервну мајицу, резевни дукс и резервне чарапе, средство за за заштиту од сунчевих зрака, качкет или шешир и наочаре за сунце. 

Храна и вода: Храна из ранца (сендвичи, конзерве, слаткиши), храна се може докупити у Сурдулици, воду понети од куће, најмање 3 литра, вода се може захватити у Божици, на почетку стазе.

Трошкови превоза: 2000 динара.

Вође акције: Мирослав Докман, контакт телефон: 062205977, и Александар Мицић, контакт телефон: 0605500939.

Пријављивање за акцију: код вође акције.

Додатне информације: код вође акције  или на званичним страницама ПД ,,Преслап'' или путем  електронске поште, на званичну адресу Планинарског друштва "Преслап": Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.