А. Изабери планину коју желиш да освојиш. Не обраћај пажњу на оно што причају други људи, попут „Та планина је лепша!” или „На ову се лакше попети!”. На планинарењу ћеш потрошити много сопствене енергије и ентузијазма како би дошао до циља који си зацртао, те си према томе само ти одговоран за избор планине и треба да будеш сигуран у оно што радиш.

Б. Знај како да се приближиш. Издалека, планине често изгледају интересантне, дивне, пуне изазова. Али шта се дешава кад покушамо да им се примакнемо? Путеви обилазе око врха, биље расте између тебе и твог циља, оно што је на мапи изгледало кристално јасно, у стварности је много компликованије... Покушај стога са свих страна, свим путевима, све док једног дана не будеш стајао на врху који си се зарекао да ћеш освојити!

В. Учи од некога ко је већ био тамо. Нема везе колико се јединствено осећаш, увек постоји неко ко је већ сањао исти сан и остварио га, остављајући знакове који твоје путовање могу учинити лакшим; места на која ћеш окачити уже, путељке, сломљене гранчице, да би твоју шетњу учинио лакшом. Успон је твој, дакле и одговорност, али не заборави да пуно може помоћи искуство других.

Г. Кад пажљивије посматраш, опасности се могу контролисати. Кад почнеш да се успињеш на планину својих снова, обрати пажњу на окружење. Постоје стене, наравно. Постоје и скоро невидљиве пукотине у стенама. Постоји камење које су олује тако избрусиле да је клизаво попут леда. Али ако пазиш где спушташ сваки корак, приметићеш замке и начин како да их избегнеш.

Д. Пејзажи се мењају, зато уживај у њима! Наравно, треба на уму да имаш и свој циљ – успон на врх. Али док се успињеш, можеш видети и друге ствари, и није наодмет да се зауставиш ту и тамо и уживаш у панорами око себе. Са сваким освојеним метром, видиш нешто даље и искористи то да откријеш ствари које раније ниси приметио.

Ђ. Поштуј своје тело. Можеш освојити планину само ако свом телу посветиш пажњу коју заслужује. Имаш сво време овог света које ти живот поклања, док год ходаш не тражећи оно што ти не може бити поклоњено. Ако идеш сувише брзо, уморићеш се и одустати на пола пута. Ако идеш сувише споро, пашће ноћ и изгубићеш се... Уживај у пределу, освежи се хладном изворском водом и воћем које ти природа великодушно нуди, али настави да ходаш.

Е. Поштуј своју душу. Не понављај стално „Успећу!”. Твоја душа то већ зна, оно што јој треба је дуго путовање како би могла да расте, да се простре дуж хоризонта, да додирне небо. Опсесија ти неће помоћи да оствариш свој циљ; уствари, чак ти може ускратити задовољство планинарења. Али пази: такође немој ни да говориш “Теже је него што сам мислио…”, јер ће та реченица исцрпети твоју унутрашњу снагу.

Ж. Буди спреман да планинариш један километар више. Пут до врха планине је увек дужи него што мислиш. Немој да се завараваш: доћи ће тренутак кад ће оно што је изгледало близу бити још увек врло далеко. Али пошто си се ти већ припремио да идеш даље, то није стваран проблем.

З. Буди срећан кад се попнеш до врха: плачи, тапши, вичи свој четворици ветрова да си успео. Нека ти ветар - ветар увек дува тамо горе - прочисти ум, освежи твоја уморна и знојава стопала, отвори очи, очисти прашину из твог срца. Осећај је тако добар, оно што је било само сан, удаљена визија, сада је део твог живота! Успео си

И. Обећај! Сад кад си открио снагу које чак ниси ни био свестан, реци себи да ћеш је користити од сада до краја свог живота. Обећај да ћеш открити још једну планину и отиснути се у још једну авантуру.

Ј. Испричај своју причу. Да, испричај своју причу! Покажи свој пример. Реци свима да је то изводљиво, и тада ће и други људи наћи храбрости да се суоче са својим сопственим планинама.