Зашто ја волим Природу

Иако љубав према Природи, као ни свака друга права љубав, не тражи објашњења, наводим само неке од личних разлога зашто је толико волим. Хармонија која се у људским насељима тешко налази и постиже, у Природи је спонтано присутна: у изобиљу свега што у Природи постоји, све је увек на свом месту! Довољно је бити тих и пажљиво посматрати и слушати.

Природа нас подучава ненаметљиво својим примером. Небројано мноштво цветова, травки, биља свих врста, инсеката, ровчица, мишева... – све то на једној ливади, савршено се уклапа и постоји без личне намере или воље. А тајна је управо у томе.

У Природи нема билборда, нити било каквих реклама.

У Природи нема хипермаркета и потрошачке грознице.

У Природи нема рачуна за телефон, струју, комуналије, рата за потрошачке кредите...

Природа ништа не продаје и не купује.

Природа своје најлепше плодове нуди за »џ«. Природа увек даје.

У Природи нема интернета, телевизије и штампе... (За мобилне не гарантујем!)

У Природи нема политике, дневника и скупштинских преноса.

Природа ти ништа не уваљује. Природа ништа не очекује од тебе и не гледа како да те искористи.

Природа не гледа како да те покраде.

Природа се не представља лажно, нити се труди да те заведе.

Природа је 100% своја, зато јер је 1000% Божја!

Природа је обиље без предумишљаја, живот без остатка...

Природа просто Јесте и прихвата те таквог какав ти Јеси. Зато је Природа моћан растварач ега.

Да, баш (њ)ега! Допуштајући ти да будеш то што јеси, Природа подржава твоју природност, отвара те и растаче твој оклоп одбране од Света.

Природа ти никад неће рећи: »Не гурај се мајмуне!«, бар не тим тоном и не на тај начин...

У Природи никада нећеш чути: »Карте на преглед!«

У природи нема градског превоза!

У природи те никада неће прегазити трамвај или аутомобил!

Природа је по дефиницији невина и недужна.

Природа не повређује и не убија с предумишљајем: она то чини спонтано. Заправо, оно што убија је непоштовање природних закона: Ко те је терао да градиш кућу и живиш у подручју урагана? Ко те је терао да се баш тада пењеш на Ту планину?

Природа ти допушта спорост... И не прашта небудност.

Природа не испушта смрад сагорелих бензинских деривата, нити задах разних људских зависности. Природа ти никада неће дунути дувански дим у лице.

Природа мирише на цвеће, лишће, траве, земљу, воду, со...

Природа говори цвркутом птица, зујањем инсеката, риком звери, тутњавом вулкана и земљотреса, шумом ветра и вода и, пре свега, тишином...

Од буке у Природи увек можеш да побегнеш: само се помери са тог водопада!

У Природи нема солитера који ти заклањају плаветнило неба.

Природа има тамно ноћно небо осуто хиљадама видљивих звезда!

У нетакнутој Природи нема пластичних кеса, лименки и бурића, депонија смећа... Бар их изворно није било. (Тако смо, до сада неподељену Природу, почели да делимо на »нетакнуту« и »такнуту«.)

У природи се здравије и брже расте (и једе) јер је Природа изворно здрава.

Када ме нико не разуме, загрљај Мајке Природе ме теши и враћа себи самом.

Природа је Учитељ над учитељима. 

priroda