Тиролска декларација

„Померите своје границе, продуховите се и крените ка врху”

Уводна напомена преводиоца

Са темом „Будућност планинских спортова“ организован је скуп у оквиру манифестације међународне године планина од 6. до 8. септембра 2002. у Инсбруку. Скуп су организовали заједно аустријски и немачки планинарски савез и тиролска покрајинска влада, а суорганизатор је била Међународна планинарска организација UIAA. . Међу говорницима су била и највећа имена из света алпинизма: Doug Scott, Chris Bonnington, Tom Frost, Alex Huber, Reinhold Messner, Marko Prezelj, Lyn Hill .. На крају скупа су представници планинарских удружења из разних крајева света, потписали „Тиролску декларацију“ – документ који представља темељ етичног понашања и мерило за вредновање спортских достигнућа у планинама.

Тиролска декларација о планинским спортовима

У прошлости је заједница планинара и пењача била мања и тесно повезана, тако да је било врло просто дискутовати о етици, правилима понашања и мерилима за вредновање успона. Данас, број људи који се баве различитим планинским спортовима брзо расте. Путовања са континента на континент су све једноставнија и примењује их много више људи него пре 10 година. Традиционални начин преношења вредности планинарства и алпинизма на младе се већ показао. Зато је нужно да уобличимо и запишемо наше заједничке вредности, етику и мерила. Само тако ћемо у планинама сачувати оно што нам свима много значи.

Doug Scott

У свету се планинарењем, спортским пењањем, алпинизмом, трекингом и турно скијањем баве милиони људи. У многим државама су планинске активности значајан саставни део живота. Мало која активност се темељи на толиком броју различитих мотива и циљева као планинарење. Планинарење, у својим различитим облицима, људима омогућава да достигну крајње границе својих могућности, а с друге стране представља јединствен начин рекреације, обогаћује наш живот и чини нас срећнијим. Мотиви за одлазак у планине и пењање су веома различити: од чисто здравствених и кондицијских, преко чистог уживања у покретима, контакта с природом и људима, до потраге за авантуром, одласка у непознато и откривање новога.
Ова декларација, коју су на заседању у Инсбруку потписали најугледнији представници планинарства из разних земаља, садржи низ етичких начела и мерила вредности које постављају темељ добром понашању у планинама у 21. веку. Тиролска декларација није правилник нити скуп инструкција већ:

  • установљава основне вредности планинарења и планинских спортова
  • установљава начела и мерила вредности у планинама
  • установљава етичка мерила за поступање у критичним ситуацијама
  • установљава етичка начела и мерила по којима јавност оцењује и критикује поступке планинара и алпиниста у планинама
  • служи најпре младима да спознају вредности планинарења

Један од циљева Тиролске декларације је да упозна јавност са људима који одлазе у планине и стене и покаже какве чудесне могућности нуде планине и планинске активности за лично духовно уздизање, лепе доживљаје и достизање личних циљева, а с друге стране за упознавање и поштовање других планинара, других култура и изнад свега природе.
Тиролска декларација није настала преко ноћи. Обликована тако да одговара савременом човеку, схватањима и начину живота, она представља запис етичких начела и вредности на којима се заснива планинарска култура и наводи многа неписана правила на којима се већ дуго темељи понашање планинара. Неке тачке Тиролске декларације се односе на активности врхунских алпиниста који теже ка екстремним подвизима и достигнућима, али је већина њеног садржаја намењана управо свима који иду у планине. Начела Тиролске декларације важе за све – за шетаче, планинаре, трекере, пењаче, алпинисте и турне смучаре, независно од националности, вере или индивидуалних способности.

Тиролска декларација је позив свима који иду у планине:

  • да прихвате ризик и тиме одговорност за своје поступке
  • да ускладе своје циљеве са својим могућностима и опремом
  • да поступају часно и о својим достигнућима извештавају поштено
  • да настоје да се правилно понашају у свим ситуацијама и да никада не престану да уче
  • да буду толерантни, промишљени и да се помажу међусобно
  • да поштују и штите нетакнуту природу планина и стена
  • да подрже локално становништво у његовој тежњи за истрајношћу, развоју и бољим животом

Тиролска декларација се заснива на следећим вредностима:

  • Људско достојанство – Као људи се рађамо слободни, с истим правима. Према свим људима треба да се понашамо у духу братства. То посебно важи за односе међу половима.
  • Живот –  слобода и срећа су основна права сваког човека. Дужност свих који иду у планине је да другима признају право на живот, слободу и срећу, те да се труде да заштите та права локалног становништва у планинским областима.
  • Недодирљивост природе – Заштита природе спада у основне вредности планинарења. Као планинари смо обавезани да заштитимо еколошку вредност и природне особине планина и стена широм света. То значи да морамо заштитити угрожене врсте флоре и фауне, њихове екосистеме и биотопе.
  • Солидарност – Планинске активности омогућују спознају себе и људи око себе, као и пријатељство, међусобно деловање и помоћ независно од пола, старости, националности, индивидуалних способности, друштвеног статуса, вере или опредељења.
  • Самоспознаја и самоактуелизација – Планинарење и планински спортови омогућују свакој особи да спозна себе саму, своје способности и могућности, да достигне постављене циљеве и шири своје видике.
  • Истина – Потрага за Истином је једна од најлепших особина планинара и услов за вредновање достигнућа људи и тима. Без потпуног истинољубља је вредновање достигнућа у планинама немогуће.
  • Квалитет - Планинске активности омогућују да човек развије своје способности до крајњих граница и оствари циљеве који можда некима изгледају недостижни. Тежња ка савршенству и тражење нових граница је право свакога ко се бави планинским спортовима.
  • Авантура – Планински спортови нису безопасни! Ризик лако смањујемо до одређене мере разумним расуђивањем и проценама, вештинама и личном одговорношћу. Разноликост планинских активности омогућује свакоме да се упусти у авантуру према својим могућностима.

Члан 1 – Лична одговорност

Планинари и алпинисти се баве спортом у природи, где помоћ у случају незгоде може бити недоступна. Имајући то у виду, они врше успоне којима су дорасли и свесни су да:

  • своју сигурност морају сами себи да обезбеде
  • се баве овом активношћу на сопствену одговорност
  • својим поступцима не смеју угрожавати сигурност других људи или природе
  1. Своје циљеве бирајмо према својим могућностима и могућностима других чланова екипе с којима смо у планини као и према условима на терену. Одустајање од успона некад може бити права одлука.
  2. Пред успон треба да се уверимо да ли смо довољно спремни за наш циљ, да ли смо пажљиво проучили и испланирали успон и да ли смо простудирали све могућности.
  3. За успон морамо имати сву потребну опрему и морамо знати како се она користи.


Члан 2 - Тимски дух

Појединци у планинарској или алпинистичкој групи морају бити спремни да се прилагоде потребама свог тима и морају своје личне циљеве подредити способностима свих чланова тима.

  1. Сваки члан екипе мора водити рачуна и о другима и преузети део одговорности за своју безбедност и безбедност осталих чланова групе.
  2. Ниједаног члана екипе не смемо оставити самог ако се тиме ризикује његово здравствено стање.


Члан 3 – Солидарност алпиниста и планинара

Свакоме кога срећемо у планинама или стенама смо дужни да укажемо једнако поштовање. Ни у највећој дивљини ни у стресним ситуацијама не смемо заборавити да друге планинаре морамо третирати онако како бисмо желели да други нас третирају.

  1. Чинимо све што је у нашој моћи да друге не бисмо довели у опасност и упозоримо друге о потенцијалним опасностима.
  2. Побринимо се да у планинама нико не буде дискриминиран или запостављен.
  3. Као посетиоци планина, поштујмо правила локалног становништва и планинара.
  4. Побринимо се да што мање ометамо друге планинаре или алпинисте. Онима који су бржи од нас, љубазно дозволимо да нас претекну. Не задржавајмо се предуго у пењачким смерима ако на успон кроз њих чекају и други.
  5. Наши извештаји о извршеним успонима и попетим смерима морају бити поуздани и истинити.


Члан 4 – Посете другим земљама

Никако не смемо заборавити да смо у другим државама гости. Према домаћем становништву понашајмо се с поштовањем, поштујмо њихове свете области и недодирљивост њихових светих планина. Потрудимо се да наша посета буде од користи локалном становништву и корак ка њиховом бољем животу. Упознавање и разумевање туђих култура и начина живота је важан део планинарског и алпинистичког искуства у иностранству.

  1. Према домаћинима се понашајмо љубазно, уљудно и с поштовањем.
  2. Поштујмо све забране пењања на одређене врхове и по одређеним стенама које важе у тој држави.
  3. Препоручљиво је да се пре посете другој држави упознамо са њеном историјом, друштвом, културом, политичком структуром, уметношћу и вером. На тај начин ћемо боље разумети домаће становништво и њихове планине. У случају да дође до политичких немира, поштујмо званична саопштења.
  4. Веома је пожељно да познајемо туђи језик барем на нивоу основне комуникације: поздраве, захваљивање, називе дана у седмици, бројеве... Запањујуће је видети како ово мало залагање побољшава квалитет комуникације. Тиме доприносимо бољем разумевању међу различитим народима и културама.
  5. Никад не пропустимо прилику да своје пењачко и планинарско знање поделимо са домаћинима ако их то интересује. Придружити се домаћој експедицији је најбољи начин за размену искустава.
  6. По сваку цену избегавајмо да повредимо верска осећања које гаји локално становништво. На пример, не треба својим облачењем да кршимо норме понашања у туђој земљи. Ако неке од норми и не разумемо, понашајмо се толерантно и с поштовањем.
  7. Трудимо се колико можемо да помогнемо домаћину уколико му је помоћ потребна. Често је лекар експедиције у прилици да помогне акутно оболелој особи.
  8. Да бисмо помогли развој планинарске делатности у појединим областима, купујмо њихове локалне производе и ангажујмо локалне планинске водиче и помоћнике.
  9. Ако је могуће, помозимо домаћем становништву да развије различите делатности које ће допринети његовом трајном развоју и бољем животу.


Члан 5 – Одговорност планинских водича и вођа планинарских група

Сваки професионални планински водич и сваки вођа планинарских група мора знати и разумети своју улогу и одговорност као и права и слободу других група и појединаца. Водичи морају бити способни за своје дужности, морају познавати захтевност туре коју воде, опасности и ризик у планини, морају имати довољно искуства и морају владати свим потребним вештинама, морају имати сву потребну опрему, стално проверавати стање у планини и временске услове.

  1. Горски водич или вођа групе мора упозорити све чланове о објективним опасностима на планини. Ако су чланови групе довољно искусни треба узети у обзир њихово мишљење приликом доношења одлуке.
  2. Изабрана тура или смер морају бити примерени способностима групе тако да сви могу лако напредовати и уживати.
  3. Водич не сме оклевати уколико планирана тура превазилази његове могућности – без одлагања мора упутити клијенте другом водичу бољем од себе и никако не сме крити своје слабости. Сви чланови групе морају упозорити остале ако мисле да је ризик на успону превелик и да треба променити првобитни план.
  4. Приликом захтевних високогорских успона, што се односи на успоне на високе врхове Хималаја и других високих планина, водич мора пред успон проверити да ли су чланови групе, када им је помоћ других недоступна, способни да самостално реше проблем уколико су тежине на успону веће од очекиваних. Водич мора упозорити чланове групе да је његова помоћ на тако захтевним турама и успонима врло ограничена.
  5. Домаћи водичи су дужни да сарађују са колегама који долазе из других области и да их обавесте о локалним специфичностима, опасностима и тренутном стању на терену.

Члан 6 – Непредвидљиве околности, смрт и умирање

Да бисмо правилно реаговали у случају несреће, тешких повреда или смрти партнера у навези или члана групе, морамо јасно знати ризик и захтевност своје делатности. Морамо бити спремни, способни и опремљени за помоћ партнеру и у најтежим ситуацијама. Сваки члан планинарске или алпинистичке групе мора бити спреман да помогне другима, а у случају несреће да буде спреман да се суочи са последицама трагичног догађаја.

  1. Помоћ унесрећеним планинарима мора имати апсолутну предност у односу на достизање личних, раније зацртаних циљева. Спашавање живота или ублажавање последица повреде партнера у навези или члана групе је неупоредиво драгоценије од пењања врха или смери.
  2. Уколико помоћ са стране није доступна приликом несреће, а ми смо у прилици да помогнемо, треба да пружимо помоћ повређеном све док тиме не угрожавамо и сопствену сигурност.
  3. Тешко повређеној особи или особи која умире, смо дужни да понудимо сву помоћ и удобност, смањимо бол и покушамо да је одржимо у животу.
  4. У случају да дође до смрти на забаченим местима, одакле тело покојника није могуће транспортовати у долину, потребно је саставити тачан запис о трагичном догађају, локацији тела и идентификацији покојника као и о околностима под којима је дошло до смрти.
  5. Личне ствари покојника као што су лични документи, фото-апарат или камера, дневник, фотографије, писма и сл. треба заштитити и предати родбини покојника.
  6. У случају смрти није дозвољено јавно објавити фотографије покојника без сагласности покојникове породице.


Члан 7 – Приступ и заштита природа

Верујемо да је одговорно кретање по планинама и стенама право сваког човека. Својом делатношћу се морамо бавити на такав начин да не угрожавамо природу око себе и морамо активно водити рачуна о заштити природе.

  1. Поштујмо забране кретања и пењања у областима под заштитом у договору са организацијама које се баве очувањем природе.Поштујмо правила понашања у планинама и стенама која омогућавају живот биљних и животињских врста у њима. Упозоримо и остале планинаре да поступе исто. Избегавајмо да правимо буку и на тај начин смањимо штетни утицај на живот флоре и фауне.
  2. Ако је могуће, користимо јавни превоз или минимални број возила у договору са осталим члановима групе како бисмо минимизирали саобраћај на путевима.
  3. Да бисмо избегли ерозију земљишта и узнемиравање биљних и животињских врста, трудимо се да на приступу смеру и силазу користимо већ формиране стазе. Ако нема пута, изаберимо стазу тако да најмање штетимо околини.
  4. У сезони парења и гнеждења поштујмо забране које за одређена планинска подручја изричу организације за очување природе. О забранама обавестимо и друге планинаре и саветујмо их да поштују правила.
  5. Када се одлучимо за првенствени успон или приступ у непознатим пределима, пазимо да не угрозимо биотопе и ретке врсте флоре и фауне.
  6. При прављењу нових стаза или приликом продужавања постојећих као и приликом опремања пењачких смери смо дужни да учинимо све да што мање нарушавамо природу. Свако болтовање класичних смери треба врло пажљиво одмерити.
  7. При постављању осигурања, трудимо се да не оштетимо стену.
  8. У долину однесимо, не само своје отпатке већ и оне које су у природи за собом оставили други
  9. Тамо где нема уређених санитарија, телесне потребе обављајмо на местима која су довољно удаљена од кампова, извора, потока, река, језера и то учинимо тако да најмање угрозимо екосистем. Избегавајмо да радимо нешто што би сметало другим људима или њиховим осећајима за естетику. У областима које су врло посећене, а у којима се органске материје споро разграђују, на пример у базним камповима и на глечерима, своје отпатке и фекалије покупимо и однесимо са собом у долину.
  10. Побринимо се да простор на којем се одржавао табор остане чист. За одлагање отпадака уредимо посебан простор који омогућава да касније све отпатке лако понесемо са собом. Сва пењачка опрема – фиксна ужад, боце с кисеоником, шатории остала опрема, морају бити одстрањена с планине након завршетка акције.
  11. Пажљиво трошимо енергетске изворе. Нарочито у земљама са мало шума, избегавајмо делатности које би повећале потребу за сечом и паљењем дрва. У областима где су шуме угрожене морамо имати са собом довољно другог горива да опскрбимо све чланове групе укључујући и домаће водиче и помоћнике без да сечемо и палимо дрва из околине.
  12. Треба избегавати хелио-туризам тамо где тиме угрожавамо природну или културну баштину.
  13. Ако дође до конфликта у погледу приступа појединим областима, морају се сви заинтересовани – власници земљишта, званичне установе, друштво – посаветовати и потражити заједнички договор прихватљив за све.
  14. Активно учествујмо у остварењу таквих договора тако што ћемо се потрудити да договор објавимо у јавности и поставимо потребну обавештајну и интерпретацијску инфраструктуру.
  15. Као људи и као чланови планинарских друштава и других организација се на политичком плану активно залажимо за очување природе.

Члан 8 – Стил

Квалитетно планинарско искуство које стичемо и начин на који решавамо неки проблем важнији су од тога да ли смо га решили или не. Трудимо се да не оставимо за собом траг да смо били на планини.

  1. Циљ је да сачувамо оригинални карактер свих успона, а нарочито оних са великим историјским значајем. То значи да пењачи не треба да повећавају број фиксних ужади и клинова на постојећим рутама. Изузетак је ако се постигне локални консензус, укључујући и сагласност првих пењача, да се промени ниво фиксне заштите стављањем нове опреме или отклањањем постојеће.
  2. Поштујмо разлике у традицији међу регионима. Не смемо наметати нашу тачку гледишта другим пењачким културама нити треба да прихватамо наметање туђих.
  3. Стене и планине су ограничени ресурс за авантуру који треба да деле многи пењачи различитих интереса и многе генерације које тек треба да дођу. Треба да схватимо да ће будуће генерације тражити нове побуде и мотиве за авантуру на истим тим ограниченим ресурсима. Треба да се опходимо према стенама и планинама на начин на који нећемо смањити могућности ресурса у будућности.
  4. У регионима где су болтови дозвољени, пожељно је чиститии руте, делове пењалишта или цела пењалишта од болтова да би се сачувале могућности за авантуру у будућности и да би се показало поштовање према туђим пењачким интересима.
  5. Коришћење природних осигурања може бити једнако забавно рекреативцима као и коришћење болтова. Пењачи треба да науче да користе природна осигурања и треба да буду свесни да то обезбеђује додатну авантуру и искуство без смањења сигурности.
  6. У случају сукоба интереса међу члановима групе, пењачи треба да реше проблем диалогом и на тај начин не угрозе успех тима.
  7. Комерцијални притисак не сме никада да утиче на етику пењача.
  8. Добар стил на високим планинама имплицира некоришћење фиксне ужади, узимање допинга или боца са додатним кисеоником.


Члан 9 – Првенствени успони

Првенствени успон у планини је креативан посао. Првенствени успон мора бити извршен тако да поштује локалне пењаче, традицију и начин пењања у тој области, а ниучему не сме угрожавати вредност ни потребе будућих генерација алпиниста и пењача.

  1. Првенствени успони морају бити изведени на, према природи поштен начин и у складу са локалном пењачком традицијом, жељама власника земљишта и духовним вредностима домаћина.
  2. Не нарушавајмо стену клесањем или додавањем нових хватова.
  3. У планинама мора бити првенствени успон извршен без топ-ропе осигуравања или претходног опремања смера спуштањем одозго низ уже већ само вођењем од подножја до врха смера
  4. Након поштовања свих локалних традиција, на ауторима првенствених успона је да одреде ниво фиксне заштите – ужади, клинова и сл.- поштујући члан 8 декларације.
  5. У областима под заштитом, у дивљим пределима или у природним резерватима треба употребу болтова минимизирати.
  6. Бушење стене и стављање болтова треба минимално користити у првенственим успонима у којима има техничког пењања. Болтови треба да се избегавају чак и на сидриштима осим ако није апсолутно неопходно за безбедност пењача.
  7. Алпинистичке смери треба оставити у природном стању, користећи само природна осигурања где год је могуће и користећи болтове само када је неопходно и у складу са локалном традицијом.
  8. Треба поштовати самосталност смери које се налазе у близини и смери с којима наша првенствена смер дели заједнички део.
  9. O извршеном првенственом успону треба извештавати детаљно и правилно. Подразумева се искреност пењача док се не докаже супротно.
  10. Високе планине су ограничени ресурс – посебно у највишим планинама се залажимо да користимо најквалитетнији стил пењања.

Превео са словеначког: Игор Скендер