Дужина стазе: 37 km
Потребно време за прелажење стазе: 11 сати (уз један одмор од пола сата и неколико од пар минута)
Укупан успон: 1440 м
Извори питке воде на стази: Стара вода и Мајорова чесма

За преузимање ГПС фајла у КМЛ формату кликните на дати линк.

Инспирисани књигом Милана Станковића Белог "Стазама Великог Јастребца" Биља, Часлав и ја (Раде) походили смо Стазу бр. 1 из ове књиге од села Равни, на западном делу планине, до села Горња Бресница на централним јужним обронцима планине.

Полазак из Ниша је био са главне аутобуске станице у 05.00 часова, редовном линијом међуградског превоза на линији: Ниш - Прокупље - Блаце - Равни - Крушевац - Трстеник - Краљево - Крагујевац.

Долазак на раскрсницу, надомак села Равни, која одваја за Копаоник преко Брзеће и полазак на планинарење планинарском стазом бр. 1 био је у 07.00 часова. План нам је био да пређемо скоро 2/3 читавог Јастребца и да дођемо до превоја Гребац до вечерњих сати. Већ после 15 км пешачења видело се да је чика Бели био у праву, када је ову стазу ограничио само на део В. Јастребца до Мајорове чесме и Горње Бреснице.

Стаза бр. 1 је маркирана читавим делом. Маркације су већином старе и ретко постављене, не може се планинарити само ослонцем на њих - потребно је имати ГПС или карту са бусолом и добру вештину орјентиринга. Отежавајућа околност на стази су намерно порушена стабла (преко 100). Циљ овог рушења је ваљда био да једно ловачко друштво спречи остале ловце да приђу Великом Јастребцу и да убијају животиње на њиховој територији. Планина и стаза ме највише подсећају на "Фрушкогорски маратон" с том разликом што, иако је читаву ноћ падала киша, уопште нисмо имали појаву блатњавих наслага на чизмама и клизање на стази. Ваљда је то због разлике у земљишту, овде очигледно није смоница.

Иначе, Јастребац је планина која се налази у средишњем делу Србије, на простору између Ниша, Алексинца, Крушевца, Блаца и Прокупља. Састоји се од два масива, Великог и Малог Јастребца. Спада у родопске планине. Од Копаоника је одвојен Јанковом клисуром на реци Блаташници. Највиши врхови су Велика Ђулица (1492 m), Поглед (1481 m), Змајевац (1.313 m) и Бела стена (1.257 m) који представљају природну границу између Топлице и Поморавља. Некада је венац ових врхова представљао границу између Турске и Србије, зато доста топонима има у свом називу реч караула.

Јастребац се одликује обилном листопадном и четинарском шумом. По лепоти се издвајају резерват белих бреза, али и бројни водени токови, извори и потоци. У околним речицама и потоцима могу се наћи речни ракови и слободна пастрмка, што је знак изузетно чисте воде. За оне који воле природну храну, Јастребац обилује мноштвом самониклог јестивог биља: црембоша, коприве, маслачка, дивљих јагода, јабука и крушака, разних врста јестивих гљива... које је уз добру припрему, изузетно здрава храна.

Шумовита планина је велика непознаница и најискуснијим планинарима. Зато и представља изазов и најискуснијим љубитељима природе.

Стаза бр. 1 се већим делом преко Дугачког брега, Раванске карауле, Сувог брда, Сенокоса, Карауле, Црне чуке, Барче, Великог чардака и Гарвануше протеже гребеном планине који је уједно и вододелница између Топличког и Ресавичког слива. Најтежи део стазе, где ретко ко пролази и скоро да нема трагова је између Великог чардака (1019) и Гарвануше (1130). Као права награда за уложени труд и пређених 27 км, по проласку овог тешког дела, наилази се на излетиште Мајорова чесма, где смо направили полусатну паузу за ручак. Иако је В. Јастребац препун потока и извора, једине две уређене чесме на овој стази су Стара вода и Мајорова чесма. Никако не пропустити прилику да попуните резерве воде на овим чесмама. Одмах после Мајорове чесме пут и планинарска стаза се укрштају са неколико потока, који ту на дохват руке праве слапове и брзаке - предивне слике за власнике фотографских апарата. Стаза даље води преко шумовитог дела који се зове Стоваришта и Крушевачким путем се спушта у село Горња Бресница у које смо ми стигли око 18.00 часова (после 11 сати планинареља). Сем тога што је планина скроз прекривена шумом, пуна је разноврсним биљем и животињама, нама ће остати у сећању и по томе што смо имали прилику да се сретнемо са једним зецом и једном лисицом.

Редовне линије градског аутобуса, за оне брже у 16.15 и за оне спорије у 20.30 часова могу вас вратити у Ниш сваког радног дана и суботом. По нас је, на нашу срећу дошао Питер којем се овом приликом захваљујемо.

Раде Никчевић, Ниш, 05.2012.