Планинска бициклистичка тура, Јелашница -  Плоча - Топоница - Космовац - Бојанине воде - Јелашница, смештена унутар "потковице" врхова Суве планине Богов врх (975 м), Дивна горица (1389 м), Смрдан (1487 м), Пасарело (1522 м), Ђорђина чука (1735 м), Трем (1810 м), Соколов камен (1523 м) и Мосор (984 м) пружа незабораван доживљај за којим многи бициклисти трагају.

Ја сам ову стазу први пут походио пре непуних недељу дана и сада, а и убудуће ћу јој се стално враћати.

Дужина стазе: 49.480 м
Укупан успон: 1830 м
Потребно време: 8 сати
Извори воде за пиће: 5

Иако на 20 км од Ниша ову бициклистичку стазу ретко ко походи. Разлози су многобројни, али главни је стаза је тешка и превазилази жеље и потребе рекреативаца. Циљна група којој се обраћам описивањем ове стазе су заљубљеници у планиску вожњу, слободни бајкери и екстремни БМХ возачи бицикала. Иначе, Сува планина, иако је прелепа, резервисана је само за најупорније, који су спремни да уложе мало више труда него за обичну шетњу.

За преузимање ГПС трага у КМЛ формату кликните на линк: Јелашница - Плоча - Топоница - Космовац - Бојанине воде - Јелашница

Плоча

Превој Плоча (592 м) смештен је на споредној саобраћајној комуникацији између Ниша и Беле Паланке. За сада је овом комуникацијом слаб саобраћај, ако се изузму камиони који граде аутопут, скоро да га и нема. Пут од Јелашнице до превоја је асфалтиран, са благим успоном до 6 степени. На самом превоју одваја се макадамски пут ка Банцареву и највећем градилишту на овом делу аутпопута тунелу "Банцарево", који би требало да се заврши до марта 2014. године. Читава слика овог дела Суве планине ће изгледати потпуно другачије када се аутопут заврши. Наша стаза наставља даље макадамским путем до планинарског дома "Плоча", који не ради. Простор испред дома је уређена мото стаза преко које се пружа поглед на све врхове Суве планине. После дома враћамо се истом стазом, неких 150 м, а затим скрећемо на југ и југо-запад ка брду Главешница и долини реке Драгуша. Ово је део стазе где скоро и да не постоји пут. Једним делом се бицикло вози ливадама, кроз воћњаке и дворишта напуштених кућа и стрмом јаругом спушта се у долину реке Драгуше и на рашчишћени терен за будући аутопут. После тешког силажења права је награда возити се по припремљеној подлози за будући аутопут. Тежи део стазе може се избећи ако се вожња бициклом настави од превоја Плоча према тунелу "Банцарево" и даље ка долинама река Драгуша и Црвена река. Наш циљ је био да стаза обухвати и планинарски дом "Плоча". На месту где се река Драгуша улива у Ветанску реку наилазимо на раскрсницу за Вету. Ми скрећемо лево према селу Глоговац и одмах по уливу Ветанске и Топоничке у Црвену реку, преко моста скрећемо десно ка селу Топоница.

Топоница

Село у изумирању са само 30 стално насељених житеља има неколико знаменитости које вреди посетити: прва хидроцентрала у овом делу Србије, извор мушке воде и кућу Јеремије Крстића. Хидроцентрала више не ради, делотворност извора је дискутабилна а за оне који то нису знали (укључујући и мене) Јеремија Крстић је био стварна личност из овог села.
Не знате ко је Јеремија, а много пута сте се певајући поистовећивали са њим кроз речи: Ја сам ја Јеремија ...? Предраг Живковић Тозовац се одужио овом српском јунаку тако што му је подигао спонеменик на локалном гробљу. И други велики певачи су користили ово име чију кућу смо ми посетили и на кратко освежили успомене на Јеремију. Помоћни објекат и даље стоји у дворишту ове куће и вероватно скрива дрвене двоколице и остале предмете из песме.

Космовац

Макадамски пут од Топонице до Космовца не уводи нас само у ово разуђено планинско село са 70 становника него у времена која су давно прохујала. Основне делатности овде су сточарство и шумарство. Немогуће је не приметити велики број камиона Џемс, који су стари по 70 и више година и даље раде. Раштркане куће по околним брдима отежавају проналажење центра села. Неки кажу да је то продавница. Обзиром да смо у село дошли у послеподневним часовима, када продавница не ради, нисмо ни тражили центар села него смо при првој могућности скренули десно ка Бојаниним водама.

Стаза Космовац - Бојанине воде

Циљ, најтежи и најлепши део целокупне бициклистичке туре је шумски пут од Космовца до Бојаниних вода који ми желимо да претворимо у бициклистичку стазу. Увидевши лепоте овог дела Суве планине ранији планинари су обележили овај шумски пут и претворили га у планинарску стазу. Планинарске ознаке су избледеле, тешко их је уочити и не могу служити као основни путоказ са пролазак овом стазом. У покушају да се за Европски пешачки пут Е-7 предложи нешто најбоље из окружења Ниша овај део стазе је увршћен у тај предлог. Из правца Космовца, природа као да је поставила још један тежак задатак, који се мора испунити пре него што се дође до најлепшег дела стазе. Наиме, првих 2 км представља најтежи део целокупне бициклистичке туре. Комбинација тешког успона са нестабилним шљунком и речно корито претворено у пут којим треба изгурати бицикло су предуслови за долазак на скоро равну, кривудаву шумску стазу по којој бисте се надаље најрадије вечно возили. Укупна дужина овог дела стазе је 11,5 км, за чије прелажење је потребно око 2 сата. Пред излазак на овај део стазе потребно је допунити флашицу са водом јер је први извор тек на половини стазе, касније постоје два слаба извора код шумарске куће и на почетку краљевог пута (ка Девојачком гробу) и један јак извор 100 м десно од стазе пре скијалишта.

Бојанине воде

Да је среће ова дестинација је могла да постане одлично излетиште, скијалиште, место за пословне састанке и породичне прославе. Иако је покушаја било много из неког разлога сви су били мање-више неуспешни. Сем пар излетника током године и великог броја берача сремуша у пролеће тешко да ће посећеност икада бити боља. Надаље, пут од Бојаниних вода до Јелашнице је асфалтиран и са спуштајућим нагибом и до 10 степени, па је на бициклу потребно имати одличне кочнице.

 Раде Никчевић, Ниш, 09.2012.