4. Традиционални Успон на Радан

У организацији Планинарско-бициклистичког клуба "Змај са Радана" из Бојника, одржан је 4.традиционални успон на Радан планину - "путем Змаја", у част Ивана Косанчића, једног од највећих српских јунака. Планинарско друштво "Преслап" и Планинарско-алпинистички клуб "Мосор" из Ниша одлично су сарађивали на овој акцији, а још боље се дружили.

Иван Косанчић - "Змај од Радана", припадник витешког реда "Змај", у своје време најбољи мачевалац и господар Радан планине, инспирисао је планинаре из Бојника и њихове пријатеље са југа Србије, а међу њима и водиче и осниваче Планинарског друштва "Преслап", да покрену и развијају окупљање планинара на Радану.

И четврти успон на Радан протекао је беспрекорно. Одредишта за планинаре били су Петров врх (1150 м) и Камен (1026 м), а место окуппљања било је село Боринце. Стаза је била изванредно припремљена, очишћењна и обележена. И сама замисао да се најпре иде на Петров врх, а потом на Камен, итекако је имала смисла, јер су планинари на овај начин постепено, све дубље, улазили у густе, столетне раданске шуме, у срце ове тајанствене планине, чији су најславнији становници кроз историју били цар Јустинијан Први и Иван Косанчић.

Мало изнад села Боринце, из кога су планинари кренули на свој поход налази се црква Огњене Марије. Чим се црква прође, стаза улази у шуму, а Радан је трећа најшумовитија планина на Балканском полуострву, одмах иза Јастрепца и Озрена. Раданска шума планинаре освежава и мотивише да размишљају о тајнама Радана и давним временима. Једна стрма деоница испод самог Петровог врха био је и највећи напор на овој, иначе не тако дугој стази, али веома лепој и занимљивој. На Петровом врху изграђена је црква посвећена Светом Петру и Павлу, на темељима цркве из доба цара Јустинијана Првог. Шумовити Петров врх предивно је место и за одмор планинара и намерника, а домаћини акције су нас на Петровом врху изненадили освежавајућим напицима.

Следећи врх на који смо изашли био је Камен (1026 м), један од најлепших видиковаца у Србији. Чинило се - све што пожелимо, можемо видети са њега! Косово и Метохија, Топлица, Пуста река, Шар планина, Проклетије, Лесковачко поље, Кукавица, Варденик, Столска планина, Таламбас, Чемерник, Сува планина...планинари су се окретали и радовали што су у средишту огромног пространства, и све то обухватили погледом.

У повратку ка Боринцу, спуштали смо се широким шумским путем, а органзатор нам је приредио још једно изненађење и још једно заустављање на стази. У селу Остатовац - чекао нас је сладолед! Право освежење за прави летњи дан. Наравно, у Боринцу су "змајеви" показали своје надалеко познато гостопримство, са издашним ручком - гулашем и пасуљем, и добрим дружењем и пријатељском атмосфером.

На акцији је учествовао 381 планинар, а учешће Планинарског друштва "Преслап" било је изузетно запажено. Домаћини су похвалили "Преслап" на заједничком грађењу ове манифестације, а "Преслап" је добио признање и као најмасовније планинарско друштво или клуб на акцији. Имали смо и ту част да у нашој организаицји, на ову акцију дођу и једна таква величина, као што је госпођа Јелена Минарди (98 година), и двојица полетараца, наша светла будућност, Никола Мицкоски (6 година) и Гаврило Поповић (9 година).

У водички тим уврштени су били и Ненад Стевановић и Мирослав Докман.