Мркоњски вис (1070 м), Гољак планина
Планинарско друштво "Преслап" је уз подршку Планинарско-бициклистичкког клуба "Змај са Радана" Бојник, успешно извело успон на врх Мркоњски вис (1070 м), палеовулканску купу на Гољак планини, у недељу, 21.марта 2021.године. Била је ово прва оранизована акција неког од планинарских спортских удружења из Ниша на Мркоњски вис и верујемо да ће Планинарско друштво "Преслап" и убудуће водити своје чланове и пријатеље на ово необично одредиште. Двадесет петоро планинарки и планинара из Ниша, Бојника и Лесковца, походило је Мркоњски вис, али и атрактивни Ћорин (или Ћоров) водопад, у околини Медвеђе, идеално успутно одредиште према селу Мркоње. Био је ово још један од незаборавних дана, у којима се исписује историја планинарства, у којима се одигравају бајковити прикази и доживаљаји. Закорачили смо у пролеће, али дан је био прави зимски, више зимски него целе претходне зиме. Снега је било прилично. Прво одредиште био је Ћорин водопад, тако велики и висок двадесетак метара, на малом и кратком Ћорином потоку, који се више Медвеђе и Сијаринске Бање улива у Туларску реку, а која се код Сијаринске Бање улива у реку Јабланицу. Изванредно је Туристичка организација општине Медвеђа уредила стазу према водопаду, постављене су клупе, столови, мобилијари, ограде код самог водопада. Све је изванредно означено. Према речима "змајева са Радана", овако издашан Ћорин водопад одавно није био. Снажно је хучао и бучао водопад док се обрушавао са стене. Успон на Мркоњски вис почиње на раскрсници пута који води ка оближњем Косову, километар пре Косова, када ваља скренути на широки шумски пут који води кроз махале села Мркоње. Наравно да је и овде постављена велика табла, и да је даље свако скретање на путу ка Мркоњском вису означено великим путоказима и стрелицама. Од раскрснице, до Мркоњског виса, треба прећи нешто преко четири километра и савладати око четиристо метара висинске разлике. Видиковац какав је Мркоњски вис не само што пружа изванредне погледе на Косово, на Шар планину, на Проклетије, на Копаоник, на Радан, на Јастребац, на Суву планину, на Стару планину, на Ртањ...већ се и сам уочава још када смо прилично удаљени од њега. Вулканско порекло овог врха, његов облик купе и фантастични погледи, главни су адути зашто Мркоњски вис треба походити. Међутим, у овом зимском дану, када нас је окружила белина, када су се облаци ниско спустили, када је повремено падао ситан снег, учинили су да Мркоњски вис нисмо видели ни надомак њега. Палеовулканска купа Мркоњски вис, тако је различита од свих осталих врхова и предела Гољак планине, која је на потезу од Приштине и Подујева, и реке Лаб, те све до висоравни Пољаница код Врања и реке Ветернице, који су једноставни, благи, све налик један другоме - и врхови, и пропланци, и превоји. Мркоњски вис пре ће подсеити на Фуџи или Килиманџаро, неголи на било који врх у Србији! Неколико стрмих деоница подно самог Мркоњског виса осигурано је оградама. Ваљало је припазити по стенама клизавим од снега, како ходати, како се придржавати. Ипак, све то није трајало дуго и сви учесници акције су безбедно изашли на Мркоњски вис. Ако нисмо ништа могли видети, барем на великом стубу на врху постоје стрелице које показују у ком су правцу поједине планине у Србији и околним земљама. Следећи пут, видећемо их. То што сада нисмо могли ништа видети, уопште није утицало на расположење и испољавање планнарских ода радости!
Вредним радом, на изузетан начин је Планинарско-бициклистички клуб "Змај са Радана" промовисао Мркоњски вис у лесковачком крају. Сада ову бајку заједно приповедамо даље, а стати нећемо.
Акцију су водили изванредно, маестрално, стручно, Ивица Аранђеловић и Дарко Стефановић, показали су и доказали да сваки педаљ око Ћориног водопада и Мркоњског виса познају. У вођењу су помогли и Мирослав Докман и Владимир Митровић.
Сви једва чекамо поновни сусрет са Ћориним водопадом и Мркоњским висом!
