Асеново кале (1033 м), Сип (1240 м) и кањон Цедилка на планини Руј

Планинарско друштво "Преслап" успешно је организовало, и недељу, 18.априла 2021.године, изузетно садржајну акцију на величанственој планини Руј, на траси од Звоначке Бање, преко кањона Цедилка, најужег у Србији, до поноситог врха Асеново кале (1032 м) и тајанственог врха Сип (1240 м). Још већа разноврсност акције постигнута је и културно-историјско-едукативним садржајима, обиласцима манастира Успенија Пресвете Богородице у Сукову, затим краћим "фото сафаријем" кроз кањон реке Јерме код села Власи, и обиласком манастира Светог Јована Богослова код Поганова. Четрдесетак планинарки и планинара из Ниша, Књажевца, Јагодине, Лесковца, Бојника и Јасеновог Дела учествовало је на акцији, коју је маестрално предводио водички тим који су чинили Мирослав Докман, Милан "Лане" Стојилковић, Васил Милошев и висогорац Угљеша Ђорић. Водички тим, осим  умећа на траси, показао је и велико знање из историје Звоначког и Трнског краја, и обогатио је ову акцију занимљивим причама о историји, култури и географији.

Много пута истакли смо да планина Руј пружа фантастичне могућности за планинарење. У то се наша дружина уверила и 18.априла 2021.године, тачно десет година од првог одласка нишких планинара - 18.априла 2011.године, на тајанствени врх Сип, на граници Србије и Бугарске. Још пре доласка у Звоначку Бању, обилазак светиња и предивног кањона реке Јерме снажно је мотивисао дружину да се и успон на два врха Руј планине успешно одвија. На траси акције, мало испод Звоначке Бање, дружина је прешла камени мост преко Звоначке реке или реке Блаташнице, преко кога је некада саобраћала чувена пруга уског колосека од Пирота, преко Сукова, Звонца, до Раките и рудника каменог угља Јерма. Ово се одигравало у периоду од 1922.године до 1962.године, а 1929.године у овим крајевима снимљен је први играни филм у историји југословенске кинотеке - "Рударева срећа". Камени мост увео је дружину у најужи кањон у Србији, кањон Цедилка, где се скоро додирују стене Руј планине и стене Столске планине, на размаку од метар и по, испод којих хучи Блаташница. У кањону, сада на планнинарској стази, пролази се и кроз два некадашња железничка тунела. Убрзо се напушта десна обала Блаташнице, и улази се у атар села Јасенов Дел, које је једно од најразуђенијих села у Србији. У атару Јасеновог Дела налазе се оба врха која су била одредиште успона - и поносито Асеново кале и тајанствени Сип. 

Време је током успона било облачно и магловито, те се поносито Асеново кале, стена, налик очњаку, уопште није видео. Дружина се опрезно попела на Асеново кале, а новост на прилазу овом врху су и постављена три метална ужета, ради сигурности. Такође, водички тим Планинарског друштва "Преслап" поставио је и свој уже, те су се и успон на Асеново кале и силазак са овог врха одвијали потпуно безбедно. Изостао је поглед са овог видиковца, због временских услова. Око врха још је сасвим мало остатака тврђаве из 13.века, која је подигнута у време владавине бугарског цара Ивана Асена Другог, по коме овај поносити врх и носи име.

Половина учесника се по силаску са Асеновог калета одлучила да се врати у Звоначку Бању, а друга половина кренула је према тајанственом врху Сип. И у условима добре видљивости, тајанственост врха Сип је свеприсутна, а на њега се веома ретко иде. Од Асеновог калета, удаљен је око 4 километра на исток. До тајанственог вфрха Сип одлази се стазом кроз густе шуме Руј планине, цело то подручје окружено је тишином и спокојем. У условима магле и облака, овај осећај се знатно повећава. Постепено, кроз столетну шуму, дружина је дошла до напуштене карауле, која је онако руинирана, у оваквој магли, створила осећај нелагоде и појачала мистику. Сип је тајанствен и по томе што се, са српске стране врха, и не види тачно где је врх и не осети се успон, све док се по равном терену не дође до великог граничног камена. Тек после преласка граничне линије, према Бугарској, наизлази се на озбиљнију стрмину, што значи да је успон на Сип из правца Бугарске много израженији, а из Србије се успон и не осети, као да га нема, као да је тајанствени Сип нека зараван, а на планински врх. Водички тим је зато своју дружину спустио добрано у Бугарску, на ливаду, како би се дружина боље одморила и како би се испунила нада да се барем на пар минута разиђу облаци. То се и догодило и поглед свих је, барем на кратко, могао бити усмерен ка највишим врховима Руј планине и ка чувеном Трнском ждрелу - кањону реке Јерме код града Трн у Бугарској.

У повртаку ка Јасеновом Делу и Звоначкој Бањи, дружина је награђена поподневним сунцем. Тек онда је дружина могла да види колико је цео овај крај прелеп, а како поносито над околином доминира стена Асеновог калета!