Пишемо историју! Планинарско друштво "Преслап" извело је од 14 до 16.маја 2021.године, изузетно садржајну акцију у Босну и Херцеговину, чији је један од циљева био успон на високу Виторог планину, и ово је било први пут да неко планинаско спортско удружење са југа Србије организује одлазак на Виторог. С намером кажемо, да је горостасни Виторог, био тек један од циљева акције, зато што је ова акција обиловала атракцијама и садржајима, да је њу немогуће описати у пар редова, а не може се истаћи било које одредиште као главно. Све је овде било од подједнаке важности, све је било подједнако лепо, и сваки тренутак на овој тродневној акцији био је испуњен, имао је своју сврху. Напоран пут до Босне и Херцеговине и назад у Србију, тежак успон, који се малтене одиграо у зимским условима, и одредишта која је дружина обилазила, а која су се низала као на траци, чине да су можда и ова три дан била недовољна да се обиђу све знаменитости на нашем путу, природне атракције, споменици културе, симболи епоха.

И све оно што се одигра - има своју сврху, и може испунити живот. Штавише, одређене промене могу бити и лепше и боље. Ова акција у Босни и Херцеговини и није била планирана за извођење, у овом термину Планинарско друштво "Преслап" планирало је да своју дружину поведе пут Јужних Карпата, у Румунију, али су строги услови уласка у Румунију нагнали водички тим Планинарског друштва "Преслап" да пронађе алтернативу. Ова акција у Босни и Херцеговини тако је плод иницијативе Слободана Васковића, који је успоставио контакте са Планинаским друштвом "Виторог" из Шипова, са г.Миланом Вулетом и његовим сином, г.Дејаном Вулетом, који управљају планинаским домом "Луња глава" у селу Драгнић Подови, изнад Шипова, и који својим радом покрећу и унапређују планинарство и активни одмор у Шипову о околини.

У повратку дружине за Србију, током дугог пута, сви одреда били су презадовољни оним што су видели у Босни и Херцеговини, и ово је једна од најлепших акција које је Планинарско друштво "Преслап" одржало. Оно што нисмо могли у ова три дана видети, а за шта знамо да се налази на нашем путу ка Шипову, свакако ћемо оставити за следећи одлазак у ове крајеве, јер проживљавање ове бајке мора се наставити.

Први дан акције био је одређен за долазак у Шипово и село Драгнић Подови и дан за дивљење културној баштини, историји и традицији. Дружина је дуго времена провела у обиласку Вишеграда и Сарајева. У Вишеграду, дружина је обишла чувену "на Дрини ћуприју" и "Андрић град". За посету Сарајеву, направљен је концепт који је потпуно налик овом јединственом граду - стални контрасти епоха кроз које је Сарајево пролазило и пролази, сусрет различитих култура, обичаја, језика, и, коначно, сусрет и суживот старог, традициоанлног Сарајева - "града-музеја", и Сарајева са чијих се небодера види пола Босне и Херцеговине, и види се, оно што свакоме на овом свету желимо - боља и светла будућност.

Планина Виторог део је Динарског планинског система, и наалази се између Купрешког и Гламочког поља, и Шипова, између голети и густих, столетних босанских прашума. Успон је изведен из правца села Шеменовци, на рубу Купрешког поља, и добрим делом одвијао се по изуузетно неповољним временским условима. Ситна киша, магла, повремено снажан ветар, студен као усред зиме, знатно су отежали овај успон, који и иначе није лак. Изнад Шеменоваца најпре се иде кроз шуми, а негде подно врха Мали Виторог (1744 м), излази се на голет, где су управо удари ветра и хладноћа били најснажнији. За око четири сата дружина је изашла на врх Мали Виторог, али тада је шесторо из дружине одлучило да не иде даље ка врху Велики Виторог. Њих је водич Дејан Вулета почео да спушта назад ка Шеменовцима. У изазов суочавања са Великим Виторогом, кренула је седмочлана дружина - слободно се може рећи "дружина снова", која је пар сати касније и исписала историју као прва нишка дружина која се попела на врх Велики Виторог: Ана Миљковић, Љиљана Станковић, Невенка Михајловић, Анета Јањић, Бојан Гавриловић, Слободан Васковић и Мирослав Докман. Пре њих, ка Великом Виторогу наставило је и неколико планинара из Бањалуке и Шипова. Магла је скоро потпуно прекрила Виторог планину, те нишка дружина није никако могла видети нити сустићи босанску дружину. Успон на Велики Виторог одвија се по правом крашком подручју, суровом, безводном и опасном за кретање. Иако за сваки успон волимо да кажемо да је позоришна представа, када се крене са Малог Виторога на Велики Виторог, неколико пута се пролази кроз амфитеатре у стенама, те је театралност још и већа. Више пута се морамо спустити и пењати на успутне стене, узвишење и врхове, по оштром камењу. Сав овај раскош нама се сувише касно указивао, због магле, те је белина, створена маглом, додатно умарала нашу дружину. Тек се пред самим куполиким Великим Виторогом, излази на шири пут, који је давно коришћен за потребе војске, као што је и на самом врху, високом 1906 метара, некада била војна база, а данас су ту остаци објекта. Хладноћа и ветар са Малог Виторога, који су нас учинили неспокојнима, на Великом Виторогу чак су се и знатно појачали. Наша дружина је нашла, око рунираног објекта, какву-такву заветрину, и на врху провела око пола сата. До врха је нашој дружини требало преко седам сати успона, што је знатно дуже, готово двоструко, од времена које наши домаћини из Шипова процењују да је потребно, али онда када су услови за успон знатно повољнији. У повратку са врха, коначно је дружина награђена лепим временом. Киша је стала, магла се разишла, сунце је чак огрејало. Тада смо и видели лепоту Виторог планине, у њеном простирању, у њеном рељефу, потпуно различитом према Шипову и према Купрешком и Гламочком пољу. Посебно су нам два огромна крашка поља била занимљива за гледати, да западно од њих, уздизале су се планине Цинцар и Динара. Истом трасом, преко стена, преко амфитеатра и преко Малог Виторога, дружина се вратила у Шеменовце, после више од тринаест сати планинарења!

Недеља је био дан за потпуно уживање у природним лепотама у околини Шипова и Јајца. У средишту пажње била је река Плива, чије смо изворе у селу Пљева обишли ујутру, а поподне смо отишли и на њено ушће у реку Врбас, на чувени водопад у Јајцу. Посетили смо и Јањске отоке, на реци Јањ, која је главна притока пливе, где се у километар дужине свога тока, Јањ рачва на бројне рукавце и потоке, а онда образује малеа, али веома снажне кањона, и пар водопада огромне снаге. Једонставно, природа у овом крају буја од живота. Импресивна су и два извора реке Пливе, један од њих је у пећини, други је из стене. Већ на самим изворима, Плива добија невероватну снагу планинске реке. Брзина речног тока и његова снага, одмах код извора, су такви да носе све пред собом, те је изграђено и више воденица код извора. Два иворишна крака се после пар стотиан метара спајају, али већ на том месту чини се као да се спајају две реке, али после пређених ко зна колико километара - толик воде има. На својим изворима, Плива је предивне плаве боје, а звук Пливе на изворима довољно указује на њену снагу. И на завршетку свог тока, Плива показује малтене натприродну снагу, када се својим водопадом обрушава у реку Врбас. Звук водопада је заглушујући, а свуда унаоколо Плива избацује воду, река и њен водопад куљају, и читав плато за посетиоце је мокар.

Оно што је Планинарско друштво "Преслап" доживело на овој акцји, на крају стаје у две речи - захвалност и препорука!

Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
 
 
Powered by Phoca Gallery