Јесењи успон на 5 врхова планине Варденик
Планинарски празник приредило је Планинарско друштво "Преслап" на јесењем успону на пет врхова Варденик планине, који се одиграо у суботу, 13.новембра 2021.године. Учествовало је 60-так планинарки и планинара из Ниша, Лесковца, Белегиша и Босилеграда. Прави златни јесењи дан, окупан сунцем, топлији од просека и свих предвиђања, изванредно расположење наше дружине, одлично вођство водичког тима, и фантастични призори Варденика и задивљујући погледи на све стране, обележили су ову акцију, која ће се дуго памтити по лепом, најлепшем. Планинарско друштво "Преслап" још једном је показало да је стожер окупљања планинара и љубитеља природе на југу Србије, и да се лепоте нашег југа на најбољи начин оваквим акцијама промовишу. Варденик планина, југоисточно од Власинског језера, највиша од свих власинских планина, где спадају још и Чемерник, Грамада, Рудина и Тумба, свакако је место коме се треба враћати, и обилазити све његове делове, и овај највиши, на коме је изведена акција Планинарског друштва "Преслап", али и делове ближе Власинском језеру или ближе Сурдулици.
Тек, успон је отпочео у селу Топли до, код фабрике воде "Роса", на око 1100 метара надморске висине. Одредишта која су била постављена као циљеви планинарења, били су, редом, врх Велики Стрешер (1876 м), највиши на Варденику, највиши у општини Сурдулица и највиша тачка око Власинског језера, потом - у низу на највишем гребену Варденика, још и Мали Стрешер (1757 м), Паћин врх (1727 м), врх Обршина (1699 м) и врх Перина чука (1699 м). Успон до врха Велики Стрешер, и на то су били припремљени сви у дружини, захтевнији је од успона на све остале врхове заједно, укључујући и повратак у Топли до. Опет, водички тим Планинарског друштва "Преслап", упорно се труди да успон на Велики Стрешер, колико год је то могуће, олакша, и зато одавно већ успон на Велики Стрешер одвија се обилазном стазом, широким путе, и гребеном Шиљегарник, што је све блаже у односу на стазу преко баба-Босиљкине куће, где се малтене вертикано успон одвија кроз шуму пуну опалог лишћа, клизавог.
Наша дружина је за нешто преко три сата изашла на Велики Стрешер. Одмори су били чести, нарочито на гребену Шиљегарник и на завршној деоници, на самој купи Великог Стрешера. Успон је дуго трајао, али је би сигуран, и сви из дружине су се попели на кров Варденика, Сурдулице и Власине. Каква је само награда уследила за овај подухват?! Видело се са Великог Стрешера - све! Планине на југу Србије - Чемерник, Грамада, Тумба, Рудина, Руј, Бесна кобила, Грот, Облик, Кукавица, Радан, Гољак, Валози, Глошка планина, Црноок, Бела вода, Чудинска планина, Милевска планина, Боховска планина, Изворска рудина, Сува планина, Острозуб...све до Старе планине. У Северној Македонији и на Косову - Шар планина и Проклетије! У Бугарској - Витоша и Рила, са врховима Мусала и Маљовица! Још је на осунчаном Великом Стрешеру, наш Драган Ћирић казивао једну своју приповетку, написану на дијалекту.
Даље, ка врховима Мали Стрешер, Паћин врх, Обршина и Перина чука, никаквих напора није било. Дружина је уживала у погледу, у природним лептоама, у колориту, у лепим осећањима. На врху Перина чука, Драган Ћирић казивао је још једну своју приповетку на дијалекту. Сасвим лагано, дружина се спустила у Топли до, дивећи се Варденику, дивећи се сваком тренутку који је у овом незаборавном дану овде провела.