Планина Облик (1310 м) и планина Грот (1327 м) - 09.04.2023.
Величанствен дан, празник планинарства у околини Врања, на двема палеовулканским планинама - на Облику (1310 м) и Гроту (1327 м), приредило је Планинарско друштво "Преслап", уз подршку својих пријатеља из Планинарског клуба "Железничар 2006" Врање, у недељу, 9.априла 2023.године. Тридесетак планинарки и планинара из Ниша и Врања, успешно су се попели на Облик и Грот, а већина њих по први пут је корачала овим нестварно лепим стазама, северно од Врања. Време је било променљиво, дружина сунце није видела, слаба киша повремено је прскала, а на врху Облик падао је и слаб снег. Тек, шареноликост ових предела, до изражаја је дошла и на овој акцији.
Иначе, више је палевулканских купа у овом делу Балканског полустрва. Овај низ у Србији почиње планином Островица, у околини Прешева, затим се наставља Обликом и Гротом, те Мркоњским висом, на Гољак планини. Релативно близу су и два палеовулкана на Косову - Ново брдо и Звечан.
Пре почетка планинарског дела акције, дружине је обишла археолошко налазиште Марково кале и остатке некадашњег великог утврђења. Потом, дружина је кренула лепо уређеном стазом уз поток Мала река, узводно, уз десну обалу. Мала река је априла, у ствари, прилично велика, снажна и бучна, и свима су ови видљиви и чујни ефекти пријали, те на нешто више блата, на овој стази, нико и није обраћао превише пажње. И одмах смо планинарима из Врања дали највишу оцену за недавно изведену радну акцију сређивања стазе уз Малу реку - стаза је проширена, са стазе су уклоњене све препреке. На крају Мале реке, дружина је чак застала да се набере мало сремуша.
Наредни пут дружина је застала код шумске куће на главном путу који од превоја Гоч води ка селу Обличка сена. Одавде већ, када нема облака, у првом плану је купа планине Грот, али сада је Грот био скоро сасвим заклоњен облацима. Са главног пута, дружина је убрзо скренула на север, планинааском стазом, поред купе Грота, кроз шуму. Ради обнове залиха воде, дружина је отишла и до оближњег извора Три буке, где је изграђена и ловачка колиба. Потом је уследио лагани успон све до места одакле се први пут могла видети купа Облика. Завршни успон на Облик одвија се вијугавом стазом, како би се избегло праволинијско и стрмо пењање. Облик је иначе фантастичан видиковац, са кога се, али када је време лепо, може видети Врањска Бања, Врањска котлина, планина Бесна кобила, планина Варденик, Владичин Хан, Сурдулица...Занимљиво, када се путује ка Врању, све време се са аутопута види доминантна купа Облика, али Грот се са пута не може видети.
До Облика, било је потребно четири сата и петнаест минута успона. После опрезног силаска са Облика, дружина је реалтивно брзо дошла до подножја Грота. Завршни успон на Грот је стрмији, али краћи у односу на завршни успон на Облик. Сви из дружине су одлучили да иду и на Грот, и сви су се попели, без превише тешкоћа, и на другу палеовулканску купу. На Гроту је било снега нешто више него на Облику. Успон Грот тако је извршен са северне стране, а силазак са Грота са његове јужне стране. Многима су чак успон на Грот и силазак са њега били лакши од успона на Облик и силаска са Облика.
Коначно, водичи су одлучили, због блата на подручју Мале реке, да се дружина на асфлатни пут врати у правцу превоја Гоч, пар километара изнад Марковог калеа.
Дружина је превалила 22 километра на овој траси. Стазе и ка Облику и ка Гроту, одлично су обележене, предели одишу тајанственошћу, све је предивно, шуме, потоци и два палеовукланска врха освежавају свакога ко овде дође. Волели бисмо да на Облик и Грот долазе знатно чешће и планинари из удаљенијих делова Србије, из Београда, из Војводине...