Трнско и Јабланишко ждрело - Бугарска - 17.03.2024.
Величанствен дан и празник планинарства, културе и добросуседства одиграо се на великој акцији Планинарског друштва "Преслап" у Трнском и Јабланишком ждрелу, у кањону реке Јерме и кањону реке Јабланице, у Бугарској, и не само на овим одредиштима, у недељу, 17.марта 2024.године. Пишемо историју! Фантастична дружина од осамдесетак планинарки и планинара из Ниша, Јагодине, Скопља, Предејана, Лесковца, Лебана, доживела је у овом феноменалном дану, да сваки трен буде испуњен, и да се у сваком наредном трену одигава нешто различито, а да се повезује са претходно доживљеним, и да буде темељ за наредни доживљај. Далеко, далеко, овакве акције превазилазе оквире спорта, рекреације, планинарства. Ово су догађаји који нас подсећају на огромно културно наслеђе, који нам обнављају знање и упознају са чудесним природним лепотама, ово су празници који славе добре суседе на Балканском полуострву. Саборност Планинарског друштва "Преслап", као стожера планинарског покрета на југу Србије, одавно је и превазишла оквире нашег југа, и ова саборност отиснула се много даље и шире. Није било тешко Далибору Станковићу да у овом дану својим бициклом пређе пут од Лесковца, до Трна, и назад, само да би се видео са својим пријатељима. Право са експедиције на Килиманџару, у Танзанији, и са Викторијиних водопада, у Зимбабвеу, у дружину је ушао и велики Зоран Павловић Паћа. Или чувена дружина "Огнените" из Скопља, велики пријатељи Планинарског друштва "Преслап", који су дан пре ове акције провели у Сурдулици. А није било тешко никоме из дружине, да пређе чувену "трнску екопатеку", у оба правца, и да упије сваки детаљ овог нествано лепог кутка, о коме је и велики Алеко Константинов писао о пределу лепшем од Алпа!
Водички тим чинили су Мирослав Докман, Дејан Радојловић и Милорад Игњатовић - "Мића Словенац". Својим надахнутим причама, из свог родног краја, Мирослав Докман припремио је дружину на сву ову лепоту кроз коју ће пролаити током целог дана. Тако смо слушали приче о манастиру у Паљи, о историји Бугарске, о историји трнског краја, о култури Бугарске, о знамеитим личностима из Трна - о др Стамену Григорову, о Константину Бајкушеву, о Ђурђи Пинджуровој, о Иванки Јанакијевој, оригиналној Лили Марлен... о керамици, о киселом млеку, о кромпиру, о области Знеполе.
Дружина је најпре, у селу Клисура, у општини Сурдулица, обишла место где настаје река Јерма, место где се спајају Вучја река и Грубина река. Онда је дружина, у Бугарској, на улазу у Трн, обишла и чувени параклис Свете Петке, у стени. Коначно, када је на ред дошла и планинарско-рекреативна активност преласка трнске екопатеке, дружина је кренула класичном трасом. Најпре је дружина ушла у срце Трнског ждрела, и преко висећег моста прешла са леву на десну обалу Јерме. Потом је дружина прошла кроз најдужи пешачки тунел на свету (који је био пројектован као железнички тунел, али пруга Софија - Перник - Брезник - Трн - Цариброд никада није изграђена), и низводно, пратећи десну обалу реке Јерме, кренула ка махали Богојна (махали подељеног села Петачинци). Дужи одмор направљен је на пограничној ливади, на само тристотинак метара од места где се река Јабланица улива у реку Јерму, и одакле Јерма поново прелази у Србију. Овде се дружина и поздравила са реком Јермом, у убрзо је избила на реку Јабланицу, стазом која води изнад и поред леве обале Јабланице - лева обала је у Бугарској, десна у Србији, а Јабланица је задњи километар и по свога тока, погранична река. Дружина је ондда прешла мост преко Јабланице, у селу Банкја, код чувене подељене куће, кроз коју је 1920.године повучена државна граница! Ионако лепо расположење, још је и додатно појачано, када се дружина напила минералне воде у селу Банкја, воде која је, кажу стручњаци, а то се види и код сваког доласка овде, идеална за поправку расположења.
Онда је дружина кренула према Јабланишком ждрелу, најпре кроз шуму, да би се коначно и спустила до Јабланице. Јабланшко ждрело је још занимљивије и динамичније од Трнског ждрела, и овде је дружина, преко висећих мостова, неколико пута прелазила са једне обале на другу. У срцу Јабланишког ждрела налази се Зелени вир, место где из котлова Јабланишког ждрела, преко малог водопада, Јабланица прави мали вир. Још узбудљивије било је на висећем мосту и вертикалним степеницама двадесетак метара изнад Зеленог вира. Коначно је дружина дошла и до котлова Јабланишког ждрела, до три повезана моста.
У ово доба године, увек су и Јерма и Јабланица најснажнији. То је дружина и видела у Зеленом виру, и у котловима Јабланшког ждрела, али и све то чула, зато што овде, пробијајући се између узаних стена, свомн својом силином, Јабланица прави и заглушујуће звуке.
Истом трасом, дружина се и вратила назад ка Трнском ждрелу.
И, колико год пута Планинарско друштво "Преслап" организовало акције у Трнском и Јабланшком ждрелу, никада се не може два пута ући у исто Трнско и у исто Јабланшко ждрело. На Трнској екопатеци, учимо се дијалектици.
