Хомољске планине: Мали Вукан (752 м) и Велики Вукан (825 м)

Планинарско друштво "Преслап", у недељу, 31.марта 2024.годионе, успешно је извело акцију на Хомољским планинама, у источној Србиоји, на њена два најатрактивнија - Мали Вукан (752 м) и Велики Вукан (825 м).

Како нас је пут од Деспотовца према горњачкој клисури водио поред манастира Манасија (Ресава) искористили смо прилику да га посетимо у јутарњим часовима. Манастир је задужбина деспота Стефана Лазаревића (сина кнеза Лазара), са импзантним кулама, које га окружују, у којем је током 15-ог и 16-ог века радила чувена ресавска школа. Лепо место за кратку паузу и доручак.

Полазна тачка наше акцију била је чесма “4 луле” у Горњачкој клисури, одакле је 20-оро планинарки и планинара из Ниша и Јагодине, кренуло на тежу стазу до Малог Вукана. Први део стазе је био јако захтеван, јер је требало рукама се попети преко стена, а у једном делу стазе чак и уз помоћ ланца. Овај део стазе, у ствари иде паралелно са Via ferratom Горњак и може се слободно назвати мини via ferratom, јер је техничка захтевност слична, само што се на овом делу пење без техничке опреме.

Преласком овог најзахтевнијег дела стазе дошли смо до остатака Куделинове тврђаве из средњег века. Ту је уследила заслужена пауза. Наставак стазе до Малог Вукана је мање захтеван, али је стаза и даље тешка, због неравних кречњачких стена и кретања уз саму ивицу гребена. Пењање је додатно отежавао јак ветар, тако да смо на појединим местима буквално морали да пузимо, да нас не би одувао у провалију. Иако је дан углавном био облачан, што је у суштини било добро за пењање, на Малом Вукану нас је дочекало сунце, а и ветар се није толико осећао, јер смо били заклоњени дивном боровом шумом. Уживали смо у погледу на гребен, који смо прошли. Задовољство је било велико, што смо то успели.

Али тежак терен у првом делу стазе, ветар у даљем кретању,величина групе, све нам је то одузело више времена, од планираног. Зато смо морали, и поред умора, јачим темпом да одемо и до Великог Вукана.Изабрали смо стазу кроз шуму и у најкраћем року стигли тамо.

Повратак је уследио назад до Малог Вукана, а затим смо се споштали кружним путем, који једним делом води према матастиру Горњак, а онда се одваја, десно за “4 луле”. Морали смо да пожуримо, како бисмо испоштовали сатницу повратка за Ниш, што нам је и успело.

Акција садржајна, захтевна, али и веома атрактивна.

Акцију је водио Драган Стевановић, који се захваљује свим учесницима акције на поштовању свих правила безбедности, и на изванредној тимској атмосфери. Посебно истичемо и г.Драгана Милановића из Јагодине, који се придружио акцији и помагао Драгану Стевановићу на стази.