Слапови Сопотнице (Србија), кањон Мртвице (Црна Гора), кањон Увца (Србија)

Реке и водопади су симболи протицања, обнављања, незаустављиве снаге и лепоте. И управо то смо могли да видимо на тродвевној, првомајској акцији Планинарског друштва „Преслап“, извденој од 1 до 3.маја 2024.године, грациозност водопада Сопотнице, незаустављиву снагу Мртвице и њених крашких извора, као и лепоту меандара Увца. Првог дана акције обишли смо слапове Сопотнице, доњи и горњи водопад и мада је вода однела чувени мостић испод доњег водопада, није било проблема да пређемо преко воде и наставимо даље, према горњем, који је и најлепши. Након одмора на ливади изнад горњег водопада, вратили смо се кружном стазом до почетне тачке, планинарског дома Сопотница, на западној страин планине Јадовник. Смештај смо организовали у конаку манастира Милешева, где смо се спустили након обиласка слапова Сопотнице. Касне поподневне сате искористили смо за обилазак манастира, као и ризнице, где смо слушали о историји манастира, о фрескама, као што је чувена фреска Белог анђела. У ризници су изложени многобројни еџпонати, а највреднији је штап Светог Саве, који је добио приликом проглашења за Архијепископа 1219.г. Боравак и одмор у овом манастиру има и своју духовну компоненту, тако да нам је јако пријала та атмосфера. Другог дана смо се упутили ка Црној Гори, како би обишли кањон Мртвице. Учесници акције су потпуно одушевљени овим кањоном, јер смо прошли његов најлепши део. Кренули смо од ушћа Мртвице у Морачу, затим стазом до Даниловог моста и даље шумском стазом до изласка на пут. А онда нам се отворио широк поглед на планину Маганик. Стаза нас је даље водила кроз “чаробну шуму” до “капије жеља” где смо сви бацили по један каменчић, како би нам се испунила жеља, која је морала бити чиста и не на штету другога. Даље пролазимо поред крашких врела, које мештани називају “Бели Нерини”. И на крају долазимо до “мртвачких греда”, испод којих се заклањамо од ситне кише која је почела да пада. Ове греде су у ствари пут који је пробијен у стени, да би се повезала два села. Направили смо пуно фотографија у кањону, али оне могу да дочарају само део тог амбијента, прави призори су фантастични и треба их доживети. Трећег дана смо се упутили ка Сјеници и убрзо дошли до кањона реке Увац.Време нас је послужило, тако да је поглед са видиковца Молитва био изузетан. Ту смопровели читав сат, уживајући и правећи нестварне снимке меандара, оивичених белим обалама кречњака, који се појавио због опадања водостаја реке. Снимили смо и белоглаве супове, који су повремено летели изнад наших глава. У повратку за Ниш, свратили смо и до Јошаничке Бање, направили паузу за кафу и успешно завршили акцију. Водич на акцији био је Драган Стевановић.