12. међународни успон "Власина 2024" на планини Варденик
У организацији Скијашко-планинарског клуба "Власина" Сурдулица, у суботу, 13.јула 2024.године, одржана је традиционална манифестација -12.међународни успон "Власина 2024", али сада по први пут на Варденик планини, после 11 пређашњих успона, што на планини Чемернику, што на планини Грамади. Тако је ова, 12.по реду манифестација, историјског карактера, а на њој се око 80-оро учесника из Србије, Бугарске и Северне Македоније, упознало са лепотама планине Варденик, или су обновили градиво о овој, највишој, најмоћнијо власинској планини. Одредишта успона били су врхови Велики Стрешер (1876 м), највиши на Варденику, највиши у општини Сурдулица и највиша тачка Власинског краја, затим Мали Стрешер (1757 м), Паћин врх (1734 м) и Обршина (1734 м). Успон је почео у селу Топли до, код фабрике воде "Роса". Најтежи задатак свакако био је изаћи на врх Велики Стрешер, а после њега траса води највишим билом Варденика, на коме су висинске разлике између преосталих врхова знатно мање. Да би се учесницима акције ипак олакшао успон на Велики Стрешер, одређена је најмање захтевна траса, обилазна, која из долине у подножје Великог Стрешера води најпре широком путем, а онда излази на било Варденика, које заправо споредно било, паралелно са онин највишим. Све до висине од 1400 метара, стога, успон је неосетан, а онда следи сплет стрмијих и равнијих деоница. Коначно, завршни успон на Велики Стрешер одвија се падинама његове купе. Око три и по сата требало је дружини да изађе на Велики Стрешер, што довољно говори о изузетно спором темпу кретања. На Великом Стрешеру група се поделила, и мањи део учесника акције одлучио је да се врати истим путем у Топли до. Остатак дружине је лагано прешао главно било Варденика у правцу југоистока, и изашао на још три предвиђена врха. У повратку, дружина се са Обршине спустила на главни, широки варденички пут, и њиме се кретала све до подножја купе Великог Стрешера. Одавде, у Топли до, дружина се спустила истом стазом којом је пар сати раније, током успна, изашла у подножје купе.
Време је, за разлику од велике врућине у градовима, било сасвим подношљиво - у деоницама кроз шуму дружина је уживала у природној хладовини, а на на највишем билу Варденика дувао је поветарац.
Гостопримство домаћина било је изузетно, а ручак и дружење уприличени су били код водопада на реци Врли, у селу Ваљавица.
Планинарско друштво "Преслап" здушно је подржало ову манифестацију, и на располагање својим прјатељима из Скијашко-планнаског клуба "Власина" Сурдулица ставилои је тројицу својих водича, те су водички тим сачињавали Петар Ратковић, Александар Мицић и Мирослав Докман.
