Дурмитор - успон на врх Боботов кук (2523 м) - Црна Гора
Успех епских размера! Пишемо историју! Високогорски подухват Планинарског друшта "Преслап", још један у низу, изведен је 7 и 8.септембра 2024.године на легендарној планини Дурмитор, у Црној Гори. Деветнаесторо хероја - сви из дружине, попело се на врх Боботов кук (2523 м), првенац Дурмитора: Јованка Тасић, Невенка Михајловић, Слађана Недељковић, Марија Минчев, Душица Митровић, Божица Здравковић Бранковић, Тијана Коцић, Милка Јевтић Рајковић, Александра Миљковић, Славица Тодоровић Заркула, Марија Стошић, Димитрије Стошић, Владимир Минчев, Малиша Ђорић, Момчило Трајковић, Саша Трајковић, Љубиша Стојановић, и фантастични водичи - Александар Мицић и историчар и музејски саветник Дарко Жарић.
За многе из ове дружине, успон на Боботов кук био је испуњење давнашњих жеља и снова. И све је у нашој дружини изгледало и функционисало савршено. А и временски услови били су изузетно повољни, како се само пожелети могу. Првог дана, дружина се опустила лаганом шетњом до Црног језера, у околини Жабљака, или успоном жичаром до врха Савин кук, и одатле шетњом до Црног језера. Ваљало је сачувати снагу и скупити концентрацију за сутрашњи изазов, за изузетно захтеван успон на Боботов кук.
Са првим сунчевим зрацима, дружина је од превоја Седло, кренула ка Боботовом куку. Успут, много изазова, а још више и лепоте у погледима на околне врхове и стене Дурмитора. Класична траса водила је подно врха Увита греда, затим до раскрснице Сурутка, онда и до малог језера Зелени вир. На самом почетку трасе, подно Увите греде, постављена је и прва сигурносна метална сајла. До Зеленог вира, траса и није толико захтевна. А онда наступа изузетно јак успон, стрм. Наравно, на најескониранијим местима постаљене су металне сајле, без њих би ове деонице биле опасне и такорећи непроходне. Снажан успон уследио је до превоја и раскрснице Велика Превија. До овог места, захваљујући лепом, сунчаном времену, шиљак Боботовог кука парао је небо, чинило се као да до њега нема пута. А онда је дружина дошла до Велике Превије, која је заправо тачно подно страховито високе и оштре стене Боботовог кука! Одавде, постоји само један пут до Боботов кука. Малтене по његовој стени. Управо је овде и нагиб највећи, простора за сигуран корак веома је мало. Скоро до самог врха, постављена је метална сајла. Одлучујући тренутак, онај језичак на ваги јесу - психичка стабилност, концентрација и физичка снага свакога ко се овде упути. Прелепо изгледају Шкрчка језера, далеко испод, у амбису, али је тако мало простора да се стане подно стене Боботовог кука и ужива у погледу.
Безбедност је овде апсолутни приоритет, и то је наша дружина показала. Најспорије могуће, али и најсигурније, за девет сати се наша дружина попела на Боботов кук и спустила истом стазом ка њега. Не треа посебно ни напомињати да је силазак са врха до Велике Превије био најопаснији део читаве трасе. Све изазове наша дружина савладала је.
