7 рилских језера и Витоша - Бугарска - 28/29.09.2024.
Чудесна два дана проведена су у Бугарској, на великој акцији Планинарског друштва "Преслап", изведеној 28 и 29.септембра 2024.године. Два дана, пуна супротности, контраста, толико различитих слика и доживљаја. У дружини је било 64-оро планинарки и планинара, које су предводили Петар Ратковић, Дејан Радојловић и Мирослав Докман. Одредишта су биле планине Витоша и Рила. По устаљеној пракси Планинарског друштва "Преслап", дводневне акције у Бугарској, а када се једно од одредишта налази на планини Рили, првог дана се изводи лаган успон на планину Витошу, ради аклиматизације и опуштања, а дружина бива смештена у чувеној хижи Алеко. Тако је било и на протеклој акцији. Субота, 28.септембар, био је предиван дан, окупан сунцем, више летњи него јесењи. Са лакоћом се наша дружина кретала главном стазом на планини Витоши. Полагано, са много уживања у призорима, дружина је за око три сата успона, изашла на Черни врх (2290 м), првенац Витоше. Један леп круг направљен је у силаску, када је дружина, спуштајући се ка хижи Алеко, обишла и врхове Гољам резен (2277 м) и Малк резен (2182 м). Наравно, на Витоши је још једном уочена појава која заиста представља феномен и показује да је у Бугарској планинарство најважнији, национални спорт - на хиљаде и хиљаде планинарки и планинара из Бугарске провело је своје време на Витоши.
У недељу, 29.септембра, пак, временски услови били су неповољни. Изузетно променљиво време дочекало је дружину на планини Рили. Већ приликом успона жичаром од хиже Пионерска до хиже Рилски езера, падала је ситна, јесења киша. Потом, приликом обиласка чувених Седам рислких језера, које је и најпопуларније одредиште у природи у целој Бугарској, и најпосећеније, временске прилике и неприлике као на траци су сустизале једна другу. У неком периоду, све је било спокојно, отварали су се видици, поигравали су се облаци и светлост, фантастично су се панорамски видела језера. Али, у периодима када би било падавина, све је постајало знатно напорније, непријатна киша, хладноћа, ветар, чинили би прелазак ових иначе лаганих деоница, правом авантуром.
Наша дружина је одабрала класичну, најлакшу и најпопуларнију трасу обиласка Седам језера. Од хиже Рилски езера, најпре је изведен лагани одлазак до језера Бубрег. На путу ка овом језеру, изузетно лепо су се панорамски, са уређених видиковаца, могли видети Доње језеро, Рибно језеро и језеро Детелина. Код језера Бубрег уследио је први јачи удар кише и ветра. Доста је наших пријатеља из наше дружине одустало и скратило трасу. Тако је део дружине одмах после језера Бубрег скренуо на доњу стазу, која поред језера Близанци, језера Детелина, Рибног језера и Доњег језера, води назад ка хижи Рилски езера. Део дружине који је кренуо у правцу Језерског врха и два највиша језера - Око и Суза, тревбало је да пређе само један километар од језера Бубрег до Језерског врха, и савлада мање од 300 метара надморске висине. Овде су промене временских услова биле најучесталије. У пар минута, рецимо, предиван панорамски поглед на језеро Бубрег би нестао, јер би језеро прекрили облаци и само би се белина видела. Онда би почела да пада киша, права јесења, досадна, која ствара влагу која се пробија у све поре. На минут-два онда би се утихнуло, да би поново киша и силан ветар створили утисак да је Језерски врх миљама и сатима далеко. Док је дружина застала на језеру Око, облаци су га потпуно прекрили. Завршни сео, петнаестак минута успона од језера Око до језера Суза, и оближњег Језерског врха, изведени су у и под кишом и без кише. Са Језерског врха, најпре ништа није могло да се види, онда се зачас поглед отворио на панораму језера. Најнепријатнији период био је током спуштања дружине од Језерског врха и језера Суза, преко језера Око, назад до раскрснице код језера Бубрег. Овде је уз олујни ветар, било чак и суснежице, која штипа за лице.
Дружина је затим скренула од језера Бубрег, на доњу стазу. Успела је дружина да сиђе на обале језера Близанци, језера Детелина и Рибног језера, а на путу ка хижи Рилски езера да прође и изнад обале Доњег језера.
Иако ова кружна стаза има раздаљину од само 10 километара, због кише се чинило да је пређен знатно дужи пут. Иако је дружина све ово обишла за само пет сати, опет се чинило да је трајало читаву вечност.
Али, таква је планина Рила, можда и најлепша на Балканском полуоству. Све се у тренутку може променити, обојити у друге боје, постати захтевније.
Свакако, велики је ово успех за Планинарско друштво "Преслап", две године узастопно је наше Друштво успешно организовало масовне акције на Седам рилских језера.
