Успон на планину Гребен – „српски Матерхорн“, из правца Драговите

Подвиг епских размера на Гребен планини, на славном "српском Матерхорну", на најтежој планини за успону у Србији, остварен је на акцији Планинарског друштва "Преслап", у недељу, 17.новембра 2024.године. Дружина, састављена од 26-оро планинарки и планинара, доживела је авантуру, адреналински успон, прелазак преко чувеног "ножа" Гребена, прелазак преко мноштва назубљених стена, сурових стена изнад вртоглавих и дубоких литица. И није ова планина добила назив по географском појму "гребен", већ речи из бугарског језика, која значи чешаљ. А шта чини сваки чешаљ, ако не његови зупци? Такав је и гребен Гребена, зубац до зупца, стена до стене, игла до игле... Али и видиковац до видиковца. И још када се успон изведе у дану који је био сунцем окупан, ведар, онда се може и мора мало застати на гребену Гребена и осмотрити снег у шуми, снег на гранама дрвећа, савршено плаво небо, али и потпуно суве стене - што је одлучујућег значаја за безбедан успон на највиши врх Гребена, и услов без кога се овде и не може и не сме закорачити! Да, небо је било савршено чисто, и зато што су облаци били спуштени дубоко доле, у саму долину Јерме, око села Петачинци и Искровци, те је са гребена Гребена поглед допирао чак и до планина Витоше, Риле и Пирина у Бугарској, а у Србији, наравно, преко првог суседа, Влашке планине - изимеђу ње и Гребена, река Јерма продубила је чувени кањон у Србији (река Јерма, наравно, издубила је кањон и у Бугарској код Трна, Трнско ждрело), видео се и добар део Старе планине, затим Руј, Таламбас, Сува планина, и још много даље, до Јастрепца и Копаоника. Занимљиво је да Гребен називамо "српским Матерхорном", због тежине успона и облика, а да то није случајно и претерано, показује да је врх Драговски камак (1118 м), у Бугарској, такође на Гребен планини, прозван - "Трнски Матерхорн"! А о Гребену је још 1895.године, писао велики Алеко Константинов, сматрајући Гребен и Влашку планину, са кањоном Јерме, пределом лепшим од оних у Алпима!

О тежини успона на Гребен, и величини овог подухвата, говори и податак да је од села Драговита, одакле је кренуо успон, до врха Бежениште (1338 м), првенца Гребена, раздаљина тек 5 километара. А наша дружина је ову деоницу савладавала и коначно савладала за чак четири сата! Савршена посвећеност и концентрација, на "ножу" и осталим зупцима, извукла је прилично снаге у свима у дружини. Једва на гребену Гребена, на стенама, има места да се поставе стопала или рукама потражи ослонац у стени. И све ово што је дружина прошла на успону на Бежениште, морала је и у повратку, зато што се у Драговиту враћала истом трасом!

Водичи акције били су Владимир Митровић и Мирослав Докман, а Слободан Васковић, алпиниста, одиграо је кључну улогу као водич преласка "ножа" и осталих стена Гребена. Заиста се овакве авантуре, и овакви подухвати, памте целог живота!