Доња Студена - Рајац - врх Мосор (984 м) - Рајац - Доња Студена, Сува планина - 09.02.2025.
Као један од незаборавних планинарских дана, памтићемо и недељу, 9.фебруар 2025.године, и локалну акцију Планинарског друштва "Преслап" на једном од најлепших делова Суве планине - од села Доња Студена, преко ливаде Рајац, потом "Соколовим путем" преко видиковца Челин камен, те Јелениног града, до стеновитог врха Мосор (984 м). Уз учешће 60-так планинарки и планинара из свих планинарских спортских удружења из Ниша - сви каменчићи нашли су своје место у савршеном мозаику изузетне дружине, прелепог времена, чудесне природе Суве планине, видика, чак и изазова какав пружа успон на мосорску стену. Уз то, сува мосорска стена пружила је и потпуну сигурност у завршном делу успона, а ова траса успона на Мосор, много је безбеднија од стрмог, вертикалног, опасног успона са источне стране мосорске стене. Зато је овај прилазак Мосору за свакук препоруку. Али, успон на стену Мосора, била је тек завршница успона, на траси која нас је водила изузетно лепим пределима, на којима кретање представља задовољство, превеликог напора нема, а нестварни призори само се нижу. Са ливаде Рајац, дружина је први пут и угледала врх Мосор, који се чинио далек и недостижан. На ливади Рајац део дружине се одвојио и отиснуо ка Црном камену и Нишкој Бањи. Ливада Рајац је и важна раскрсница на "Соколовом путу", у ствари на главном гребену Суве палнине, те су се практично и они који су скренули десно ка Црном камену, и главнина дружине која је скренула лево, ка Мосору, даље све време и кретали "Соколовим путем". Са видиковца Челин камен видео се и цео потковичасти гребен Суве планине, али и Стара планина са врхом Миџор. Најлакши део трасе окончан је на "Y" раскрсници, где је дружина скренула десно, како би се попела до Јелениног града и тиме сасвим приближила Мосору. Овде већ стаза и није идеално проходна, због прилично оборених стабала. Пред Јелениним градом, фантастично се отворио видик ка оближњем Мосору, али је и терен постао каменит, стеновит. Од Јелениног града, крајњим опрезом, дружина се спустила низ камењар и стене у само подножје Мосора. Коначно, ваљало је уз мосорску стену, али на сасвим сигурном делу стене, савладати још тридесетак метара и коначно се попети на овај пркосни врх. Највеће емоције исказали су они учесници који су први пут закорачили на врх Мосор. А са Мосора, логично, уследио је и најлепши, најсавршенији поглед током данашње акције. Уз све то, спокој, без имало ветра, омогућио је дружини да дуже времена остане на врху Мосор. Силазак је изведен истом трасом. Коначно, када се дружина поново обрела на Рајцу, поглед на Мосор, због сунца које се померило ка западу и више није стварало сенку, био је још лепши него ујутру.
