Борино брдо (703 м) и Крстиловица (1154 м), изнад Врања, планина Кукавица - 30.03.2025.
Још једну планинарску и едукативну акцију извело је Планинарско друштво "Преслап", у недељу, 30.марта 2025.године, на крајњем јужном делу планине Кукавице, у околини Врања, а овога пута и уз подршку наших пријатељица из Врања, Јасминке Николов и Станиславе Митић. Прави увод у књижевно вече Планинарског друштва "Преслап", била је акција на Кукавици, која је била много више од планинарења - ова акција била је и пут кроз историју Врања и југа Србије, подсећање на великане књижевности и културе.
Све је почело у раним јутарњим сатима, када је дружина посетила "врањанску Аја Софију" - цркву Свете Петке или "крстату џамију", изграђену као цркву првобитно у 13.веку, потом претворену у џамију, када су турски властодршци подигли минарет, али и задржали крст на зиду цркве (отуд и један од алтернативнх назива ове богомоље), а онда, после 1878.године, минарет је срушен и богомоља је поново постала црква. Недалеко од ове цркве, налази се још један симбол Врања - чувени Бели мост на Врањској реци. Опет, близу моста је и манастир Светог Николаја, из 14.века, који је обласни властодржац кнез Балдовин подигао по налогу краља Стефана Драгутина.
Фантастична је то увертира била за лагано планинарење по прелепим крајевима јужне Кукавице. Дружина се попела на два најјужнија врха масива Кукавице. Најпре на Борино брдо (703 м), који јестсе и најјужнија тачка Кукавице и познато изетиште у околини Врања. Други најјужнији врх на Кукавици је Крстиловица (1154 м), до које је дружина дошла за нешто преко три сата лаганог хода. Игра светлости била је инспиративна. Облаци, сунце, магла, све се као на траци мењало. У једном тренутку, ништа се не би видело, а убрзо би се отворио панорамски поглед ка Врању и Бујановцу, или поглед ка планинама Бесна кобила, Скопска Црна Гора и Гољак.
Првобитна замисао била је да се дружина са Крстиловице спусти ка Девотину, и да изађе на чувену стазу поред Мале реке, познату иначе као прва етапа на успонима на палеовулканске планине и купе Облик и Грот, и тако дође до археолошког налазишта Мартково кале. Због блата се од ове замисли одустало, те се дружина вратила истом трасом у врањско насеље Собина река.
Дружина је ипак отишла до Марковог калета - минибусом. Вратили смо се тако опет у 13.век, када је некадашње моћно утврђење и подигнуто. Његови остаци, наводе на размишљања о тим давним временима.
А акција је завшрена на величанствен начин - посетом родној кући и музеју великог писца Борисава Боре Станковића, који је својим речима најлепше одсликао југ Србије и судбине људи са југа у временима великих промена у свету и преласка из традиционалног, патријархалног друштва, у модерно европско друштво. Никога експонати у кући Боре Станковића нису оставили равнодушним. Има ли боље позивнице за наше предстојеће књижевно вече? Чак, на крају, дружина је посетила и оближњу, суседну, стару кућу трговачке Прибојчић. Све ово, у Улици баба Злате (баке Боре Станковића), чија калдрма одолева 21.веку и осваја намернике и посестиоце.
