12. успон на Радан планину - "путем Змаја"

Нова златна страница историје планинарства исписана је и на 12.традиционалном успону на Радан - "путем Змаја", у част Ивана Косанчића, који је Планинарско-спортски клуб "Змај са Радана" Бојник организовао у суботу, 26.јула 2025.године - а да ли се ишта другачије и очекивало, и да ли се ишта другачије и могло одиграти? Око 300 учесника из Србије, Северне Македоније и Словеније узело је учешће на овом великом празнику планинаског покрета југа Србије, а по први пут своје представнике имали су и највиши представници Планинарског савеза Србије. Нека сви виде одакле све, са којих све подручја нашег југа, планинарски покрет југа Србије и црпи своју неизмерну, несагледиву снагу, и где своје прве кораке, а и даље припреме, чине јунаци са југа Србије који се пењу на највише планинске врхове Европе и света. Да, сада имамо и првог јужносрбијанца (првог грађанина југа Србије), који се попео и на Монт Еверест - Зорана Павловића Паћу, највећег икада! 

А 12.успон на Радан, одиграо се по до сада незабележеној врелини, топлоти, спарини. Најтоплији дан у Србији донео је у градовима температуре и преко 40 степени, а столетна листопадна шума Радана, то је мало и ублажила. Када год би дружина била, на отвореној деоници, макар и на сасвим краткој, тешко се дисало. Опет, раданска шума, све би ублажила. Фантастично су, као и увек, наши пријатељи из Планинарско-спортског клуба "Змај са Радана" Бојник, припремили стазу за 12.успон на Радан, стазу која почиње и завршава се у селу Боринце. На само 11 километара дужине, стаза пружа доста садржаја, и није од оних стаза које су идентичне у успону и силаску. Прва етапа, која би требало да је најлакша, јер на њој нема успона - од села Боринце до изласка из села и цркве Огњене Марије, свима у непрегледној колони била је и најтежа, због врућине. Све је потом постало нешто лакше за поднети, када смо од цркве ушли у густу, столетну листопадну шуму Радана, а управо је Радан једна од три најшумовитије планине на Балканском полуострву. За нешто мање од три сата успона, дружина је досегла врх Свети Петар или Петров врх или врх Петровац (1150 м), где је учињен дужи одмор. Потом је дружина отишла и до врха Камен (1026 м), који је, за разлику од претходног врха, изванредан видиковац, са кога смо могли да посматрамо и област Пуста река, и Лесковачку котлину, и планину Копаоник, и планину Гољак, и део суседног Косова. 

Колико су наши домаћини водили рачуна о детаљима у претоплом дану, видело се и по томе што су стазу за силазак незнатно изменили и незнатно продужили (за око 400 м), како би тих 400 м трасе водило кроз шуму, уместо по отворенијем терену.

Наравно, Планинарско друштво "Преслап" било је најбројније на овој манифестацији, у духу изванредних, пријатељских и побратимскијх односа са Планинарско-спортским клубом "Змај са Радана" Бојник. Ове године већ смо извели две заједничке акције, на  планини Тумби и на Влашкој планини, а 20.октобра, два најактивнија планинарска удружења са југа Србије, изводе и трећу заједничку акцију, на Гољак планнини и чувеном видиковцу и палеовулканској купи Мркоњски вис.

Нека је само што више оваквих празника! Прича иде даље...