Проклетије: Волушница (1879 м), Талијанка (2067 м), Попадија (2068 м)

Проклетијски класик: Волушница-Талијанка-Попадија, никог не оставља равнодушним. Тако је било и овог пута, на високогорској акцији, коју је извело Планинарско друштво "Преслап", за викенд 9 и 10.августа 2025.године.

На овом месту сте само ви, небо и сурова лепота проклетијских врхова. Нестваран је то поглед са терасе Волушнице, на 1879 м. Каранфили су ту испред вас, као да не постоји долина Гребаје, која дели два масива, десно је Волушница, лево су Каранфили. Напор, који се уложи, да би се доспело до Волушнице, одмах се заборави, кад се доспе на ту величанствену терасу. Ми смо поранили и у 6 сати ујутро стигли у долину Гребаје, дочекали су нас сунцем обасјани врхови Волушнице, Очњака и Каранфила. Леп, сунчан дан је био пред нама. Прошли смо дивну букову шуму и под њеном заштитом изашли у долину, одакле су се видела сва три врха, гребена, који смо намеравали да прођемо.

Врло брзо смо били на врху Волушнице. А на врху смо, у организацији г-ђе Марије Минчев, приредили мало изненађење за нашег друга Сашу Трајковића, коме је тог дана био рођендан. Рођенданска песма је додатно увеличала боравак на овом врху, на ком смо остали 50 минута. Не памтимо да смо на неком врху остали тако дуго. Али морали смо даље, гребеном, како би прошли остале врхове- Талијанку и Попадију. Поглед нам је стално лутао у кругу од 360 степени, јер ретко где можете видете оволико врхова преко 2000 м, на једном месту: када скренете поглед са Очњака и Каранфила, одмах се настављају Мали и Велики Тројан, Караула, Везирова брада, долина Гребаје.

На овој акцији придружили су нам се и планинари из Београда: Немања, Марко, Лука и Владан, који су се одлично уклопили у наше друштво.

Ништа мање атрактивна је била и наша посета горњој и доњој Савиној испосници и манастиру Студеници. На осмом километру од манастира Студеница, на обронцима планине Чемерно, налази се литица, на неких 1000 м надморске висине, у којој је уклесана и озидана испосница, над понором дубоким неколико стотина метара. То је Горња Савина испосница , коју називају још и “Савина кућа тишине”, у којој је он написао Студенички типик и Житије Св. Симеона (Стефана Немање, свога оца). Испод Савине испоснице налази се бунар, кога зову и “каца”, у који се скупља вода, али овог пута није било воде, због превелике суше. Место је фантастично , али смо ипак морали да га напустимо, након што су учеснице акције, г-ђа Гордана Јовановић и г-ђа Божица Бранковић, отпевале химну Св. Сави. Приликом повратка, у Доњој Савиној испосници такође смо слушали дивно појање хора, који је ту дошао јер је тог дана био празник Св. Пантелејмон. Било је божанствено. Захватили смо воду са Савине чесме и кренули ка манастиру Студеница. Обишли смо манастир, који је задужбина Стефана Немање и присуствовали једном венчању.

Садржајна акција, одлична екипа, дивно дружење, похвала за све учеснике.

Уживајте у фотографијама.

Водич акције био је г. Драган Стевановић.