Повратак на нашу Суву планину! Локална акција коју је Планинарско друштво „Преслап“ организовало у недељу 4. фебруара 2018. године, била је нова прилика да се наши љубитељи природе додатно упознају са Сувом планином. Главни гребен Суве планине је дугачак око 45 километара, а ми смо на овој акцији прешли преко најнижег дела тог гребена, уједно и једини део гребена који је нижи од 1000 метара надморске висине, обилазећи врхове Мосор (985 м) и Црни камен (867 м) са спуштањем у Нишку Бању. 
Акцију смо започели у селу Горња Студена у 8:00 сати. Време је било хладно и мирно, без ветра, падавина и снежног покривача. Укупно 15 учесника је кренуло асфалтним путем ка Бојаниним водама. Стрмом шумском стазом долазимо до главне стазе која од Бојаниних вода води ка Мосору, и излазимо на гребен у подножју Мосора. Тих 5 километара су били и најтежи део акције када је требало да се попнемо са 400 на 900 метара висине. Међутим, најопаснији изазов је био пред нама. Требало је попети се уз клизаве и стрме стене Мосора користећи и руке и ноге. Уз међусобно помагање и сарадњу свих планинара, тај кратак али опасан део стазе смо без проблема прешли и изашли смо на сам врх од 985 метара, што је и највиша тачка данашње стазе. Пошто смо били усред облака, остали смо ускраћени за фантастичан поглед на околину и гребен планине. 
Након паузе кренули смо ка бањи, односно ка следећем врху, Црни камен. Стаза је сада знатно лакша и атрактивнија, јер се благо спуштамо ка превоју Рајац. На том месту смо направили велику паузу, и то тако што су нас наши пријатељи Саша и Дејан угостили на свом имању на Рајцу. Уз домаће послужење, чај и кафу, планинари су се окрепили у топлини овог дома и прикупили снагу за наставак пешачења. Љубазним домаћинима смо се бескрајно захвалили, и најавили да ћемо се поново дружити кад год се нађемо у близини њиховог дома. 
Почео је да пада снег, а ми смо кренули на последњи успон за данас, успон од Рајца до Црног камена. Пратећи широк шумски пут, и пролазећи поред неколико видиковца, излазимо на врх Пресклан или Црни камен (867 м). Поново смо због ниских облака били ускраћени за леп поглед на остатак Суве планине, али и на суседне планине Бабичка гора и Селичевица. Нисмо се дуго задржали на врху Пресклан, те смо убрзо кренули ка крајњем циљу, ка Нишкој Бањи. 
Од изласка на подножје Мосора, па све до краја наше акције, кретали смо се тзв. „Соколовим путем“, стазом којом планинари-тркачи долазе од Нишке Бање до Трема сваког лета. Након паузе код чесме у селу Коритник, и на видиковцу изнад бање који параглајдери користе за своје тренинге, спуштамо се „стазом здравља“ у Нишку Бању, тачно у сутон. Одморили смо се уз кафу и колаче, и градским превозом се вратили у Ниш. 
Укупно смо прешли 18 километара, али неколико учесника је више од половине овог пута са собом, поред ранчева, носило и неочекиван додатни терет. Наиме, на стази и поред стазе којом смо прошли, затекли смо доста пластичних и стаклених флаша, папира, фолија, органских остатака и остало ђубре које су ту оставили несавесни ловци, дрвосече и остали непријатељи природе. Километрима смо сакупљали те остатке, и у бању донели и бацили у смеће неколико препуних кеса са ђубретом, па чак и један пластични канистер за гориво. Права је штета што неки људи не размишљају о последицама својих безобразних поступака према природи, и о томе колико они могу бити кобни по све нас и окружење у којем живимо. Колико је само важно очувати нашу природу, говоре и утисци свих планинара који су ишли на наше акције и данас, и раније, а они су фантастични. Имамо ми на југу чиме да се поносимо, али само се треба потрудити да то очувамо и ништа више... природа ће остало одрадити сама и бити онаква какву је волимо.
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
 
 
Powered by Phoca Gallery