Типична једнодневна планинарска акција у Србији или у иностранству изгледа тако што се најпре изабере планина која ће се посетити, а затим се планинари пењу на неки њен врх, а обично је то највиши врх те планине. Неретки су случајеви када се планинари пењу на два или више врхова на једној планини, и то је обично нешто већи и занимљивији изазов. Међутим, постоји једна акција у нашој непосредној близини, у оквиру које се планинари пењу на један врх, обилазећи притом две планине. 
Седми успон на Оштру чуку (1075 м), под слоганом „Један врх, две планине“, одржан је ове суботе, 09. септембра 2107. године у организацији Планинарског друштва „Оштра чука“ из Сокобање. Као једно од најбољих и најбоље организованих планинарских институција у Србији, ПД „Оштра чука“ и њихови чланови су уложили напоре како би овакве акције заживеле, како би трајале, и како би из године у годину исписивали нове странице историје планинарства. Такви напори су се итекако исплатили, и то је препознао Планинарски савез Србије, те је овој акцији доделио највиши републички ранг, почев од ове године. И заиста је то потпуно заслужено. 
Планинарско друштво „Преслап“ Ниш је организовало одлазак на ову феноменалну акцију створену за све генерације. Наши водичи Ненад Стевановић и Петар Ратковић су пут Сокобање повели 47 учесника свих старосних доба. За разлику од претходних година када смо имали две стазе, ове године смо могли да изаберемо једну од три стазе које су потпуно различите по тежини. Без обзира која је стаза у питању, сваки планинар ће моћи да ужива у разноврсном пејзажу Сокобање и сокобањске околине. 
Главни циљ акције је био врх Оштра чука на планини Девици, а поред те планине, обишли смо и суседну планину Озрен, где смо и завршили акцију. Оштра чука није највиши врх Девице, али је свакако најлепши и најупечатљивији када се посматра из даљине. Врх је са три стране оивичен стрмим литицама, док је са четврте североисточне стране у благом паду ка подножју. Управо том страном ћемо се попети на врх који се издиже 1075 метара изнад мора.
Најпопуларнија и најсадржајнија стаза од Сокобање до врха Оштра чука (Плава стаза) је средње тежине, у благом успону, али је и најдужа (15 километара). Већина планинара је кренуло баш овом стазом. Акција је започела у 9:15 након уводних речи организатора. Милошев конак у центру Сокобање (300 м), излетиште Борићи, видиковац Јаниор (450 м), извор Баруџија (659 м), Озренске ливаде (657 м), етно село Калиновица, Кошавске ливаде и извор Шопур (840 м) су била места које су планинари посетили идући овом стазом.
Код извора Шопур планинари са „плаве стазе“ су се састали са групом планинара која се одлучила да иде најлакшом „зеленом стазом“. Они су до Шопура дошли аутобусом, након двочасовног боравка у Сокобањи, и пред њима је било укупно 7 километара пешачења. Те две групе планинара су заједно изашле на врх Оштра чука око 13:50, где су их дочекали планинари који су ишли најтежом „црвеном стазом“, и који су на врх дошли око сат времена раније, око 12:30. 
Планинари који су ишли „црвеном стазом“ имали су најтежи изазов. Након поласка из центра Сокобање у 9:15, упутили су се ка истоку, и ка излетишту Лептерија, затим до места Стрелиште (360 м), и стрмом планинарском стазом су дошли до видиковца Големи камен (565 м) одакле се пружа леп поглед на целу сокобањску котлину. После краће паузе, планинари су наставили пут нешто стрмијом стазом до Широке падине (600 м), Мртве бучине (750 м), и до Кулиног врха (1016 м). После паузе уследио је благи спуст до подножја Оштре чуке, а онда и успон на тај врх поменутом североисточном страном. Планинари су на „црвеној стази“ прешли укупно 12 километара, али је на већем делу стазе успон био прилично стрм. 
Уследило је дружење свих планинара на самом врху, сликање, одмор, ужина и уживање у прелепим погледима на околину где су доминирале планине Озрен, Сврњишке планине, Сува планина, Ртањ,... Након тога су се сви планинари упутили заједничком стазом ка селу Језеро. Код превоја Власина смо симболично прешли са планине Девице на планину Озрен на импровизованом граничном пункту, где смо од организатора добили печате, као на правим граничним прелазима. Треба напоменути да су све стазе биле јако добро обележене планинарским ознакама и путоказима.
У селу Језеро се завршила ова акција, и то са великим успехом, и уз задовоњство свих 720 учесника, колико их је и било на овој јединственој акцији. Ни повремена киша која је падала у току дана није успела да поквари расположење планинара и организатора, нити да створи проблеме на стази. У знак захвалности, организатор је у селу Језеро приредио бесплатан ручак за планинаре, уз културно-уметнички програм и доделу захвалница, што клупских, што појединачних. Касно поподне, уз срдачне поздраве са нашим домаћинима, планинари су се упутили ка својим градовима и државама, и са собом понели једну прелепу успомену и утиске које ће препричавати свима. 
Планинарско друштво „Оштра чука“ из Сокобање је још једном доказало да је једно од најбоље организованих планинарских институција у Србији. Не само да сваке године успешно организују ову акцију „Један врх, две планине“ (уз помоћ локалних институција, мештана, Горске службе спасавања,...), већ у рано пролеће организују још једну велику међународну и веома популарну акцију у селу Врмџа, у знак планинарске слободе и достојанства. И по овоме су наши пријатељи из Сокобање јединствени у јужној Србији. Зато је Планинарски савез Србије препознао праве вредности, и са разлогом уврстио ову акцију у онај највиши републички ранг. Из више разлога, једва чекамо следеће пролеће и нову посету нашим пријатељима, уз дружење у Врмџи и постављање неких нових и бољих стандарда...

Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
 
 
Powered by Phoca Gallery