Велики Стрешер (1876 м) и Мали Стрешер (1757 м)
Празник, из снова потекао, у стварност преточен, доживљај о коме смо маштали, одиграо се испунивши сваку од наших жеља, сваки делић маште уграђен у његово стварање.
Веровали су сви из Планинарског друштва "Преслап" у успех акције на планини Варденик. Знали смо да ће успон на Велики и Мали Стрешер бити још један сусрет, сабор, планинара Србије, Бугарске и Македоније. Другачије, ваљда, и не може бити, када иза овакве замисли стану планинарски пријатељи из Скијашко-планинарског клуба "Власина" из Сурдулице, и када Марина Станковић, најбоља спортисткиња Сурдулице, стане на чело непрегледне колоне планинара.
Субота, 18.новембар 2017.године, биће златним словима уписан дан у историју планинарства југа Србије, Сурдулице и Власине, јер је са око 130 планинара, ово била до сада најмасовнија акција на планини Варденик.
Памтимо пролеће 2013.године, када су пријатељи из Сурдулице и Ниша полагали камен темељац, стварали будућу акцију међународни власински успон. Због масовности и безбедности, одлучено је тада да се на сваке две године мења одредиште ове манифестције, те да се смењују планине Чемерник и Грамада.
Чинило се тада да је успон на Варденик захтеван и да би мање планинара дошло на Варденик, у односу на Чемерник и Грамаду.
Али, посматрајући планинаре Балканског полуострва на успону на Велики и Мали Стрешер, посматрајући уиграност водичког тима, чини се да никада лакше није изведен успон на два највиша врха Варденика.
Ни масовније акције, ни лакшег пењања на Велики и Мали Стрешер - јер сви планинари, без изузетка, попели су се на Велики Стрешер, а велика већина и на Мали Стрешер.
Марина Станковић изванредно је предводила водички тим у коме су били, у првом делу акције, до изласка на Велики Стрешер, и Мирослав Докман, Петар Ратковић и Ненад Стевановић.
Искусно су Марина и њени водичи одлучили да се ка првенцу Варденика иде обилазном, блажом стазом, за разлику од најчешће коришћене стрме, праволинијске стазе уз шуму.
На Великом Стрешеру најпре се водичком тиму придружио Стојан Митић, који је имао задатак да мању групу планинара врати истом стазом у село Топли До.
А потом је на сцену, као много пута раније, изашао Зоран Павловић Паћа, највећи спортиста југа Србије и најбољи планинар и водич у Србији (можда и свих времена). Није се овај великан, иако на крају сезоне уморан од бројних експедиција широм света, задовољио да буде гост акције и обичан учесник.
Своју величину управо је исказао стављањем на располагање водичима, са великом жељом да помогне да се изврши безбедно спуштање учесника по сада већ маглом окованим падинама Малог Стрешера.
По завршетку акције, Планинарско друштво "Преслап" приредило је несвакидашње изненађење за своје пријатеље, оне који дуги низ година развијају планинарство и културу Србије и читавог Балкана.
Повеље којима су проглашени за почасне чланове Планинарског друштва "Преслап", добили су Цветан Цеков, Ненад Александров, Саша Дајевић, Ивица Аранђеловић, Бобан Петровић, Зоран Павловић Паћа и Марина Станковић.