Поносито Асеново кале, тајанствени Сип и времеплов на планини Руј
Руј је планина на којој се одувек писала историја, а и данас исписујемо нове странице.
Рудник каменог угља "Јерма" у селу Ракита, где се вадио угаљ други по квалитету у Европи, електрична енергија и биоскоп у Ракити онда када их није било ни у Пироту, "Рударева срећа", први играни филм у историји југословенске кинематографије, пруга уског колосека Пирот - Суково - Ракита са чувеном локомотивом "баба Милком"...некада...од 1922-1962.године
...А сада, од 2010.године наовамо - планинари који покрећу свеукупан развитак, планинари који су створили највећу планинарско-културну манифестацију на Балканском полуострву - међународни успон на Руј, са свим користима које је одржавање овог празника донело суседним општинама Бабушници и Трну, Србији и Бугарској...пријатељство и добросуседске односе. Нову наду!
Сав наш Руј!
Планина на коју увек када закорачимо пролазимо кроз времеплов.
Тако је било и на акцији 16.децембра 2017.године, коју је иницирало Планинарско друштво "Преслап" из Ниша, а коју су подржали и чланови Планинарског клуба "Руј 1706" из Бабушнице и планинари из Зајечара.
Нема више пруге уског колосека у кањону Јерме...али овај кањон је најлепши кутак Србије, о њему је и велики Алеко Константинов писао, о стенама Гребен планине и Влашке планине којима мало недостаје да се додирну.
Трасом некадашње пруге уског колосека сада води изузетна планинарска стаза. Сада планинари прелазе преко каменог моста и пролазе кроз два тунела у кањону Звоначке реке, најужем у Србији, где тек који педаљ раздваја стене Столске планине и стене Руја.
Руј је нешто изузетно, непоновљиво, планина која се само једанпут може доживети на исти начин, само у тренутку њеног преласка. Све после је успомена, али најлепша могућа. Планина на којој ће се само премијерно извести представа планинарске радости, на којој нема репризе, тамо где је свака представа у ствари премијера.
То је наш Руј.
Поносито Асеново кале, које доминира на д целокупним подручјем, врх којима је свима знан.
А даље на истоку, тајанствени Сип, ма колико да га откривамо сваким новим доласком на њега - увек ћемо се питати "Зар је ово врх? " Зато што ће увек бити скривен, никада истим путем до њега не можемо доћи.
Празник је ово био и због великана који су својим деловањем одавно променили свет, свест и схватања.
Зато је Планинарско друштво и на овој акцији итекако имало коме доделити нове повеље почасног члана.
Човек који је победио опаку болест, и силовито, попут набујалог планинског потока, освојио Елбрус и показао да је живот изнад свега, да је живот један и да га треба проживети достојанствено - Жика Бранковић.
Савремени Алеко Константинов - онај који је покренуо све оно најлепше што се дешава на југу Србије - прослављени писац и филозоф, Саша Аранђеловић.
Најзад, најбољи туристички посленик у Србији, који је Бабушницу уцртао на карту света, и који је своју каријеру могао успешно остварити било где у Србији или у свету, а он је остао веран својој родној Бабушници - мр Милан Стаменковић.