6. успон на Радан планину - "путем Змаја"
Пишемо историју! Шести успон на Радан планину - "путем Змаја", у част Ивана Косанчића и цара Јустинијана првог, нова је златна страница у историји планинарства југа Србије, а и знатно шире. Беспрекорно је Планинарско-бициклистички клуб "Змај са Радана" из Бојника организовао шесто окупљање на Радану и прелазак стаза на којима је сваки корак прожет снажном традицијом и историјом. Наравно да је Планинарско друштво "Преслап" помогло својим побратимима да се на сваком наредном успону на Радан, лествица квалитета организације подиже све више и више. У суботу, 27.јула 2019.године, планину Радан походило је 420-оро планинарки и планинара из свих крајева Србије. Кружна стаза почела је и завршила у селу Боринце, а врхови на које су учесници изашли били су Свети Петар (1148 м) и Камен (1050 м). Дужина стазе била је 12 километара. Пре изласка на стазу, домаћини су указали велику част легендарног госпођи Јелени Минарди, стогодишњакињи, прогласивши је почасним чланом Планинарско-бициклистичког клуба "Змај са Радана" и доделивши јој епитет "амбасадорке планине Радан". Водички и организациони тим чинило је 12-оро водича и 25-оро активиста у штабу акције. У водички тим било је уврштено и троје чланова Планинарског друштва "Преслап", уз стандардне водиче Мирослава Докмана и Ненада Стевановића, водич је била и 6-годишња Ирина Јеремић, која у последње време постиже импресивне спортске резултате за свој узраст (успон на три врха Витоше и врх Мусала, чланица водичког тима на успону на Црни камен).
У првој етапи акције, стаза је била са незнатним успоном, и планинаре је извела из Боринаца, до цркве Огњене Марије. Од ове цркве, успон је постао нешто снажнији, а траса је ушла у густу, столетну раданску шуму, а управо су шуме главно природно обележје планине Радан, која је трећа најшумовитија планина на Балканском полуострву. Раданска шума била је и природна хладовина у овом летњем дану. Може се рећи да је завршних пар стотина метара до врха Свети Петар било и најзахтевније, али и поред тога траса се слободно може сматрати и рекреативном, не само планинарском. На врху Свети Петар, пре педесетак година изграђена је црква у славу Светог Петра и Павла, али важније од тога је да је та нова црква изграђена на темељима ранохришћанске цркве из времена цара Јустинијана првог, владара Источног Римског царства, у шестом веку. О Јустинијану првом, који је пореклом са Радана и који је на Радану изградио аквадукт и чувено утвђење Јустинијана Прима, а био је један од највећих државника, владара, просветитеља, реформатор и хришћанин, беседило се на врху Свети Петар. Оно што је Јуситинијан оставио целом свету у наслеђе, јесте споменик Аја Софија у Константинопољу (Истанбулу). Такође, одржана је беседа и о Ивану Косанчићу, Змају од Радана, господару Радан планине и крајишком војводи кнеза Лазара Хребељановића у тешким временима за Србију, од 1371 до 1389.године. Иван Косанчић, најбољи мачевалац Србије, члан витешког реда Змаја, увек се борио са два мача, дугим "змајевцем", репликом мача Светог Георгија и Светог цара Консантина, и краћим мачем. Иван Косанчић, био је најученији од свих витезова тадашње Србије, говорио је више језика, познавао прилике у околним и удаљеним земљама.
После дужег одмора и беседа на врху Свети Петар, учесници су отишли и до оближњег врха и изванредног видиковца - Камена, са кога су се видели област Пуста река, област Топлица, град Ниш и Косово поље.
На повратку у село Боринце, домаћини су организовали и поделу освежавајућих напитака и сладоледа. У Боринцу је приређен ручак и културни програм.
