Пирин: Вихрен (2914 м), Кутело (2908м), Бански суходол (2884 м), превој Кончето (2850 м)
Планинарско друштво "Преслап" успешно је организовало и извело високогорску акцију на планини Пирин, у Бугарској, 17 и 18.августа 2019.године. Учествовало је 30-оро планинарки и планинара из Ниша, Софије, Врања, Јагодине, Баточине, Пирота и Крупња. Одредиште је био највиши део Пирина, гребен од врха Вихрен (2914 м), преко превоја Кончето (2850 м) и врха Бански суходол (2850 м), и назад преко целог Кончета до врха Кутело (2908 м).
Пирин, планина сирове снаге, планина која затвара небески свод, планина прилично другачија од осталх планина Балканског полуострва, због своје снаге, доминације, због историјских околности, сматра се срцем Бугарске, а име Пирина ушло је и у стихове химне Бугарске, заједно са Старом планином, на којој је пре више од 1300 година и основана бугарска држава.
Прелазак преко највишег гребена Пирина један је од најзахтевнијих планинарских подухвата у овом делу Европе. Страховити одсеци, голи камен, љути крш, огромне висинске разлике, наизменична пењања и спуштања, безводни терен. Потребно је знатно више снаге, физичке и духовне, да се савладају изазови Пирина.
У дружини која је овога пута са Планнарским друштвом "Преслап" кренула у пирински изазов, било је изразитих висогкогораца, било је и оних који често походе Пирин, али било је и оних који су се први пут обрели на овој доминантној планини.
Први дан искоришћен је за лагани долазак у подножје Пирина, у градић Банско, да се дружина добро одмори и сконцентрише пред недељни изазов.
У недељу, 18.августа 2019.године, успон на Пирин почео је испред хиже Вихрен, на 1950 метара надморске висине. Одмах почиње стрми успон. Заправо, до врха Вихрен, који се све време види, у почетку као дивовска стена, а касније, и у свом стварном облику пирамиде, и нема велике раздаљине. Ипак, у та три и по километра савладава се око хиљаду метара висинске разлике на успону. Једина места где се иоле може одморити од непрестаног успона, јесу два платора на 2300 и 2500 метара, а онда и превој између врхова Вихрен и Хвојнати врх. Од превоја, треба се изборити са скоро па вертикалом од триста метара висинске разлике, по страницама вихренске пирамиде.
Негде на домаку Вихрена, види се оно што је још већи изазов на овој акцији, а то је гребен Кутело - Кончето - Бански суходол. Дружина Планинарског друштва "Преслап", направила је нешто дужи одмор на Вихрену, одакле се двоје планининара вратило ка хижи Вихрен. Остали су кренули у други део акције, у изазов већи и од успона на Вихрен. И сам успон на Вихрен је изузетан спортски подухват. Већ после пар десетина метара, на спуштању са Вихрена, наилази се на технички изазовну деоницу. Правац силаска са Вихрена, малтене води у амбис, стена је много неравнија, него са оне стране којом се пења на Вихрен. Постављено је и сигурносно уже, а већином деонице, спуст се изводи техником отпењавања. Са Вихрена се силази на превој Кабата, на око 2500 метара, који раздваја врхове Вихрен и Кутело. Потом, у наредних пола сата, према Кончету, стаза је нешто лакша и блажа, све док се не појави први метални стуб, који означава улазак на превој Кончето.
Наша дружина сигурн и стрпљиво је савладала Кончето, водили смо рачуна да у једном пољу (на металној жици између два усправна стуба). у одређеном тренутку буде само један пењач. На Кончету је увек живахно, има гужве, а у његово средиште долази се како доњом стазом, коју су користили учесници акције Планинарског друштва "Преслап", тако и горњом трасом, са врха Кутело.
Годинама уназад, водичи Планинарског друштва "Преслап" примењују метод да најпре оду до врха Бански суходол, а да онда дружина пређе цело Кончето и тако изађе на Бански суходол. Тако је било и овога пута. Најважније од свега, све је протекло апсолутно безбедно, упркос бројним изазовима, уским пролазима на Кончету, оштром и неравном камењу. Временски услови били су оптимални за извођење овакве високогорске акције, није било превише топло, било је суво, повремено је дувао лаган ветар. Прелазак целокупне трасе трајао је дванаест сати, што је прилично дуже од неких просека за Пирин, али временска одредница на оваквим акцијама и нема превелики значај.
Учесници акције, без обзира јесу ли први пут дошли на Пирин, или га редовно походе, били су подједнко узбуђени, одушевљени.
Водички тим чинили су Мирослав Докман и Ненад Стевановић, а у првом делу акције, до Вихрена, помагао је и Крунислав Цонић.
Планинарско друштво "Преслап" захваљује се свим учесницима на изузетној психофизичкој припремљености, на савршеној дисциплини и посвећености, и на мноштву осмеха којима је украшена ова изузетно захтевна акција.