Под вођством Зорана Павловића Паће, од 11 до 15.септембра 2019.године изведена је акција у Алпима, у области Тирол, у Аустрији, на врховима Гросвенедигер (3666 м) и Вилдшпиц (3770 м). На акцији су учествовали, поред Паће, и Кристина Димитријевић, Тошо Антов и Мирослав Докман. Оба успона успешно су протекла, те је и застава Планинарског друштва "Преслап" истакнута на овим импресивним алпским врховима.

Гросвенедигер је по висини четврти врх у Аустрији, а налази се у масиву Високе Туре. Успон на Гросвенедигер обављен је 12.септембра 2019.године, по магловитом времену, али не превише хладном. Успон на Гросвенедигер спада у лакше алпске успона, међутим, параметри и детаљи овог успона заправо показују колико је пењање на алпске врхове теже, опасније и захтевније од врхова планина на Балканксом полуострву. Чак 1600 метара је требало савладати у успону, што је више од било које висинске разлике на планинама у Србији. Прва етапа обављена је од планинарског дома Јоханис хуте, до планинарског дома Дефрегерхаус (2962 м). Ово је била класична пешачка деоница. Потом, од Дефреерхауса, успон је попримио карактеристике алпског и алпинистичког. Паћа и његова дружина, на путу до Гросвенедигера, прешли су преко једног великог ледника, на коме и око кога је било много пукотина. Овај део пређен је у навези. Затим је уследио нешто стрмији део, ка превоју. Да није било магле, одавно би се већ и видео врх Гросвенедигер, са великим крстом на њему, а пре врха налази се и један алпски "нож". Планинари су прешли преко "ножа", без да им пажњу заокупља стрм поглед наниже (због слабије видљивости). После три сата успона, Паћа и дружина ступили су на Гросвенедигер. Иначе, Гросвенедигер на немачком језикук значи "велики Венецијанац", сматрало се да са овог врха може да се види чак и Венеција, а ово је демантовано после првог успона на овај врх, пре скоро два века. Истом трасом, Паћа је вратио своју дружину у дом Дефрегерхаус.

Вилдшпиц је други по висини врх у Аустрији, од њега је виши једино чувени Гросглокнер (3798 м). Вилдшпиц се налази у масиву Олцталских Алпа. Успон на Вилдшпиц је захтевнији, али и разноврнснији, у односу на Гросвенедигер. Дружина се на Вилдшпиц попела 14.септембра 2019.године. Прва деоница води до планинарског дома Бреслауер хуте (2844 м). Од дома, започиње сва та лепа, разноврсна, али и опасна алпска прича. Успон је, иначе, обављен по сунчаном и неуобичајено топлом времену. Све време, планинари су били малтене у мајицама. Од дома, прво се иде каменитом стазом, уз поток, поред малог језера, све до глечера Митерарјох. Од глечера, траса постаје веома стрма, готово вертикална. Затим се долази до стене и via ferrate. Ова via ferrata је дугачка око 150 метара, са висинском разликом од стотинак метара. Улазак у via ferratu је због нагиба мало незгодан, после се нормално прелази, а на via ferrati могући су застоји због много пењача. Изласком из via ferrate, долази се на глечер на око 3500 метара надморске висине, који се прелази у класичној навези. Успон је равномеран, све до подножја Видлшпица. Овај врх изузетно је оштар, шиљат, и завршни успон се врши самостално, без навезе, техникама пењања по стенама и камењару. На самом врху је такође огроман крст, а простор на врху не може примити више од пар људи. Наша дружина на Видшпиц се попела за око четири сата, што је стандардно за ову трасу. Због разноврсности, силазак је Паћа извео преко "ножева" и глечера мало источније од Вилдшпица, за шта је било потребно такође четири сата. Током силаска, највећи део трасе дружина је прешла у навези.

Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
 
 
Powered by Phoca Gallery