Драговски камак (1118 м), Врабчански водопад, Трнско ждрело - Бугарска
Околина Трна, у Бугарској, непресушна је инспирација за планинарско и културно стваралаштво, које је 1895.године утемељио велики Алеко Константинов, а Планинарско друштво "Преслап" и Трнско планинарско друштво успешно негују траидицију и унапређују идеје Алека, покретача организованог планинарства на Балканском полуострву. Чак и у веома отежаним условима, због пандемије коронавируса, успешно је изведена акција у Трнском крају. Преко четири планине, на два врха, до пар водопада, уз две реке, у једном кањону - прешла је дружина из Србије и Бугарске, њих 27-оро, у суботу, 4.јула 2020.године.
Траса акције започела је на Завалској планилни, у селу Филиповци, у Драговској махали, а први од неколико важних циљева био је чувени врх Драговски камак (1118 м), на планини Гребен, који становништво Трнског краја назива и "Трнски Матерхорн" или "чувар Трна". Иако се чини да је на њега немогуће попети се, због изразите оштрине и литица, ипак постоје две трасе за успон, које је уредило Трнско планинаррско друштво, из села Банкја или из села Филиповци. На нашој акцији, успон на "Трнски Матерхорн" изведен је из Филиповаца, а силазак је изведен у правцу Банкје, те су обе стазе лепо искоришћене. А према Драговском камку, стаза из Филиповаца чак и већим делом пролази Завалском планином, која је од Гребена раздвојена долином Драговске реке. На Драговској реци, успут смо свратили до Драговског врела, поред кога се налази и пар каскадних водопада. Мало изнад је и "римски пут", који је од давнинна спајао долину реке Јабланице са подручјем данашњег Цариброда, а самим тим је био и пречица ка Сливничком и Софијском пољу. У близини "рисмког пута" посетили смо још један водопад, прилично издашан за месец јули. Наредна природна знаменитост на нашој траси била је јама звана "Бежанската пештера", одакле је стаза, практично, и прешла на Гребен планину. Задња етапа успона на Драговском камку је прилично стрма, али није превише дуга, и води преко стена, савладава се за појачаном опрезношћу. Зато је поглед са Драговског камка достојан свих епитета које овај врх носи - од величанственог Руја, преко целог масива Гребена и Влашке планине, све до Столске планине и Суве планине, у правцу запада, све до Грамаде, Боховске планине, Љубаша, Страже, Витоше, према југу, југозападу и истоку. Са Драговског камка, дружина се упутила према још једном импресивног врху и видиковцу Гребена у Бугарској - према врху Стаков камак (1052 м), са кога се још боље уочава и атар подељеног села Врабча (Врабча је у општини Трн, а Врапча у општини Цариброд), те врхови Гребена планине - Градиште и Голаш у Бугарској, а Беженште у Србији. Изласком на Стаков камак нешто захтевнији део акције је и окончан. Уследило је лагано спуштање до села Врабча и Врабчанског водопада, подно стене Градиште, а око водопада је уређено и излетиште. Од Врабчанског водопада, сат времена требало је дружини се спусти у село Банкја, чувено по својим минералним изворима и подељеној кући. Од Банкје, преко дрвеног моста близу подељене куће, дружина је изашла на леву обалу Јабланице, и широком стазом пратила њен ток. Стаза, део чувене "Трнске екопатеке", затим је скренула према реци Јерми, и преко махале Богојна и малог пешачког тунела, дружину је довела надомак Трнског ждрела, које се најпре указало у узводној перспективи. Пре силаска у кањон реке Јерме - Трснко ждрело, дружина је прошла и кроз најдужи пешачки тунел на свету. Одатле, ваљало је стрмо се спустити у срце кањона Јерме, која је поприлично јако и бучно пролазила кроз кањон. Дрвени мост је био одлично место за фотографисање Трнског ждрела, а познато је да је Јерма овде најснажнија у пролеће. Међутим, звук који је и сада производила река Јерма, био је задивљујући.
Укупно је пређено 16 километара на траси. Време је било спарно, али сву су издржали прелазак трасе. Водички тим чинили су Руслан Зарев, Мирослав Докман и Владимир Митровић. На траси, дружина је провела чак девет и по сати. Као и увек када се изводе акције у Трнском крају, Мирослав Докман надахнуто је беседио о историји Бугарске и Трнског краја, о легендама везаним за Трснки крај, о култури и традицији Трна, о географији. Берислав Трајковић, професор географије, захваљујући коме је дружина из Алексинца први пут дошла у Трнски крај, дао је низ корисних података о географским одликама Трнског краја.