Успон на врх Миџор (2169 м), на Старој планини
Истински планинарски празник на Миџору и Старој планини одиграо се у недељу, 20.септембра 2020.године, када је Планинарско друштво "Преслап" успешно организовало успон од планинарског дома подно Бабиног зуба, на врх Миџор (2169 м), а који је, организовано или спонтано, окупио око 250-оро планинарки и планинара са обе стране Старе планине и Миџора, и са српске, и са бугарске. У организацији Планинарског друштва "Преслап" ка Миџору, кренуло је преко стотину планинарки и планинара из Ниша, Алексинца, те Украјине и Замбије. Опет, најава ове акције, привукла је бројне учеснике из свих крајева Србије, коју су или недељу, или чак и цео викенд, провели на Бабином зубу и тамо сачекали долазак нишке дружине. На крају, као једно велико пријатно изненађење, одиграо се и сусрет са повећом групом планинара из Бугарске, који су се на Миџор попели са бугарске стране врха.
Изузетно повољни временски услови - сунчано време, суво, свеже, ишли су наруку учесницима. На почетку успона, водички тим Планинарског друштва "Преслап" - Мирослав Докман, Слободан Васковић и Владимир Митровић, пожелео је свима, а себи поставио задатак - да сви сложно и без напора изађемо на Миџор! Тако нешто се и одиграло. Добро позната, класична траса успона, која је дуга 8,5 километара у једном правцу и на којој се савладава око 600 метара висинске разлике, широка је, проходна, добро обележена, можда и није изазовна за љубитеље планинарског авантуризма, али јесте лепа за љубитеље природе, љубитеље фотографије и све оне који без превеликог напора желе да достигну, за наше услове, приличну надморску висину.
У сасвим лаганом ритму, за нешто више од три и по сата хода, дружина је са српске стране Старе планине изашла на врх Миџор. Успут, дужи одмори направљени су на крају прве нешто снажније узбрдице, код обелиска, затим у подножју врха Жаркова чука, на завршетку друге теже деонице, одакле је пут ка Миџору постао сасвим једноставан. Још једно дуже задржавање учињено је на раскршћу за врх Дупљак. На самом врху Миџор, око сат времена су пријатељи из Србије, Бугарске, Украјине и Замбије, провели у дивном дружењу уз песму, шалу, доскочице.
Посебно нам је драго што је међу нишком екипом било и полетараца, али и ветерана. А било је и неколицина оних који су стајали на највишим врховима Европе и света. Уопште, неки од учесника су и први пут изашли на Миџор, што је одличан мотив за даље бављење планинарством.