Четврти јесењи успон на Ртањ
Празник на Ртњу! Као и увек - пишемо историју. Има ли лепшег места за исписивање златних страница, него што је Ртањ, планина јединствена по свом облику правилне пирамиде, планина јединствена по свом положају чувара Поморавља и Панонске низије, планина којом се завршава масив Карпата, планина од које је тек хиљаду километара, далеко на север, прва следеће виша тачка, и то на месту где Карпати почињу. Око 350-оро планинарки и планинара, из свих крајева Србије, учествовало је на четвртом јесењем успону на Ртањ. Планинарско друштво "Преслап", Планинарски клуб "Железничар" Алексинац и Планинарско друштво "Оштра чука" Сокобања, одржавају и унапређују лепу традицију какав је јесењи излазак на врх Шиљак, а на Ртањ привући планинаре, заиста није тешко. Планинарски покрет југа Србије још једном је показао своју снагу, која је задивљујућа и у европским оквирима, чак и у отежаним условима пандемије. Ове године, према очекивању, било је мање учесника, и није било могућности за долазак планинара из иностранства, али свеопшти празнични амбијент није изостао. Напротив.
Четврти јесењи успон на Ртањ, који је изведен у недељу, 18.октобра 2020.године, за разлику од претходна три, одиграо се у условима који су ипак много више подсећали на јесен, него што је то био случај 2017, 2018 и 2019.године, када је планинаре на Ртњу и врху Шиљак дочекивало право летње време. Овога пута, како се огромна дружина приближавала врху пирамиде, тако је бивало све хладније, а силина ветра се појачавала. Ефекат је био подједнак и за дружину на јужној страни Ртња, и на дружину на северној страни Ртња. Као и на ранијим манифестацијама, однос учесника био је такав да је две трећине њих на Шиљак кренуло јужном страном, а једна трећина северном страном. Водички тим на јужној страни чинили су Мирослав Докман, Берислав Трајковић и Дејан Радојловић, а дружину на северној страни водили су Слободан Васковић, Владимир Митровић, Ивица Аранђеловић и Петар Ратковић.
Јужном страном, дружина је на Шиљак изашла за три и по сата лаганог хода, а на серпентинама на страници пирамиде ваљало је добро се обући и носити и капе и рукавице. Добар део учесника је тек симболично закорачио на Шиљак, и одмах потом се спустио у какву такву заветрину. Део дружине је остао мало испод капеле на врху Шиљак, и чак тамо успео да пронађе иоле добру заветрину.
Са северне стране, успон је трајао нешто преко четири сата. Наравно да је дружина са северне стране била потпуно компактна, сви су послушали савете да на северну страну иду само натпросечно спремни планинари, који су кадри да савладају 1200 метара висинске разлике, што северну трасу на Ртњу чини једном од најтежих траса у Србији.
Све је протекло безбедно, беспрекорно. Учесници су се спустили јужном страном, назад у село Ртањ.
Планинарско друштво "Преслап" захваљује свим учесницима на одазиву и поштовању ове манифестације. Своју "саборност" показали смо и на Ртњу. Захваљујемо представницима Планинарског клуба "Железничар" Ниш и Планинарског друштва "Сува планина" Ниш, који су својим учешћем обогатили нишки мозаик на Ртњу. Посебно се захваљујемо гостима Планинарског друштва "Преслап" - Милораду Игњатовићу - "Мићи Словенцу" и чика Новици Видојковићу, који је и током акције на Ртњу одржао фантастична предавања о лековитом биљу.
