Бјелашница (2067 м)

Мудрост и промишљеност воде нас ка планинским врховима, у здрављу и сигурности, мудрост и промишљеност, много пре неголи телесна снага, и зато ваља поздравити одлуку водичког тима Хрватског планинарског друштва "Бјелашница 1923" Сарајево и Планинарског друштва "Железничар" Београд, да на надморској висини од око 1800 метара, обуставе даље кретање ка највишем врху планине Бјелашнице (2067 м), током 33.меморијалног успона на Бјелашницу, 27.новембра 2021.године. Услед изразито неповољних временских услова - олујних удара ветра и велике хладноће, који су се са висином још и појачавали, и лоше видљивости, наравно да је постало исувише опасно, а и бесмислено, ићи даље до врха Бјелашнице, једино је преостало спустити се, избавити се из невремена. Снажан апел за одустанком од даљег упутили су и припадници Горске службе спасавања општине Нови град Сарајево.

Традиционално се меморијални успон на Бјелашницу одржава крајем новембра или почетком децембра, у част седморици дечака из Београда - Земуна, младих планинара, који су 1962.године страдали у близини врха Бјелашнице. Ову манифестацију организују Храватско планинарско друштво "Бјелашница 1923" Сарајево и Планинарско друштво "Железничар" Београд. Успон се одвија трасом од скијалишта Бабин до, на надморској висини од око 1300 метара, преко превоја Штињи до, на око 1500 метара, и даље отвореним делом Бјелашнице, преко "куће спаса", поред три трафо станице, од којих је задња у низу на само тристотинак метара од врха - и тако све до врха на 2067 метара надморске висине, на коме је још 1894.године изграђена метеоролошка станица, и поред које је некада била велика скијашка кућа и стартно место за вожњу спуста у мушкој конкуренцији, за 14.зимске Олимпијске игре 1984.године. Мало даље, јуозападно од врха је и споменик страдалој седморици младих планинара. 

Бјелашница је планина која раздваја географску област Босне од географске области Херцеговине, а на њеном врху сусрећу се топле ваздушне струје, које уз реку Неретву долазе са Јадранског мора, са хладним континенталним струјама са Динарског планинског масива, те је подручје Бјелашнице, на тридесетак километара југозападно од Сарајева, веома сурово, негостољубиво. Овде се снег задржава и по шест месеци, а Бјелашница никада није била превише насељена, нити важни путеви иду преко ње - све због неповољне климе на овој планини.

На 33. меморијалном успону на Бјелашницу, учествовало је 55-оро планинарки и планинара из Босне и Херцеговине, Хрватске и Србије. Планинарско друштво "Преслап" је за планинарке и планинаре са југа Србије, организовало одлазак на ову акцију, и у нашој дружини било је 26-оро учесника из Ниша и Лесковца. Водичком тиму акције прикључени су били Мирослав Докман и Петар Ратковић.

Необично за ово доба године, на скијалишту Бабин до није било снега, већ је падала киша. Према врху Бјелашнице, снега је било, али не превише дубоког. Оно што је у почетку сметало, јесте блато на стази према Штињем долу, уобичајено се овде планинари пробијају кроз дубок снег. Од Штињег дола до места одустанка, снег је био дубок једва десетак центиметара, што је такођа мала дубина за Бјелашницу, за крај новембра месеца, али су ветар, влага и вејавица учинили да успон није могуће безбедно извести. На Штињем долу, одустало је 16-оро учесника, а код друге трафостанице, успон је званично обустављен.

Двоје главних водича, г.Адмир Ибричић и г-ђа Јелена Продановић, одлучили су да се даље не иде на врху, и на овој одлуци им ваља одати признање. Остављена је била могућност да само водичи, симболично, покушају да се пробију до врха и споменика и да положе цвеће и одају почаст страдалој деци. Уз Адмира Ибричића и Јелену Продановић, наставили су и г.Славо Башић и г-ђа Луцијана Скочибушић-Гудељ из Хрватске, али су већ после стотинак метара одустали. До врха је, од места обуставе успона, остало око километар трасе, и неких 45 минута кретања. Није било услова, нити је било упутно даље се упуштати у оволике ризике.

Ипак, петорица планинара из Планинарксог друштва "Бјелашница" Сарајево, који су још у зору кренули ка врху Бјелашнице, изашли су, у поларним условима, и на врх и до споменика, а о овоме је известио г.Кенан Арнаутовић.

Остатак викенда, наша дружина провела је у Сарајеву, уз много уживања и детаљних обилазака овог чудесно лепог и посебног града.