Бјелашница (2067 м), врело Босне, пирамиде у Високом - Босна и Херцеговина
Планинарско друштво "Преслап" успешно је, у суботу и недељу, 25 и 26.јуна 2022.године, организовало акцију у Босни и Херцеговини, проткану различитим и богатим садржајима, а чијиа су главна одредишта били, у суботу - планина Бјелашниа и Врело Босне, а у недељу комплекс босанских пирамида у околини града Високо. У односу на зимски период, када је Бјелашница једна од најсуровијих планина у овом делу Европе, а у шта смо се и више пута уверили, сада је ова олимпијска планина, југозападно од Сарајева, била сасвим питома и приступачна. Водички тим акције, који су чинили Мирослав Докман и Петар Ратковић, ка истоименом највишем врху Бјелашнице (2067 м), повео је своју дружину из олимпијског скијашког центра Бабин до. У дружини је било 34-оро планинарки и планинара из Ниша, Белегиша, Прве Кутине, Сурчина и Босилеграда. Водички тим је за успон и силазак са Бјелашнице изабрао трасу идентичну оној којом се одвија меморијални успон на Бјелашницу, сваког новембра или децембра, у част седморици трагично настрадалих омладинаца 1962.године. У првој деоници, лагано се траса пење од скијалишта, кроз шуму, до превоја Штињи до, преко кога прелази и граница географске области Херцеговина од географске области Босна. Од Штињег дола, ваљало је савладати кратку, али изузетно стрму деоницу, где се на 500 дужинских метара добија 300 метара у висину. Ова најстрмија деоница траје до друге трафостанице, од које се ова стрмина умањује. Најтеже је прошло када је дружина дошла до друге трафостанице, после тога требало је отићи и до треће трафостанице и горње станице жичаре, а одавде већ почиње и плато који је на само десетак минута хода од највишег врха, а који је препознатљив по великој метеоролошкој станици на њему и скијашкој згради, са које је на зимским олимпијским играма 1984.године почиња мушки спуст. Сви из дружине без икаквих проблема достигли су врх Бјелашнице, са кога се види и Сарајево, и све планине које окружују главни град Босне и Херцеговине - "сарајевске планине": Игман, Романија, Јахорина, Требевић и Трескавица. Нису далеко ни херцегоавчке планине Височица и Прењ, као ни босанска Иван планина, преко које води друмски и железнички пут из босанског подручја ка херцеговачком подручју. Дружина је, тако, успон почела у географској области Босна, а на врх изашла из географске области Херцеговина, те се потом спустила босанском страном Бјелашнице назад у Бабин до. Преваљено је око 9 километара на траси. У продужетку дана, дружина је обишла и чувено Врело Босне, код Илиџе, у подножју Игмана, где из више крашких врела извире река Босна, средишња река државе Босне и Херцеговине. У недељу, дружина је обишла комплекс босанских пирамида, у околини града Високо, у долини реке Босне, у средишњој Босни. Овде је дружина најпре прошла кроз тунел Равно, у пратњи стручног водича из организације која се бави истраживањем овог подручја. Потом је дружина извршила успон на узвишење Височица, високо 767 метара, које је означено и као "босанска пирамида Сунца", а на коме се налазе остаци утврђења који је у 14.веку подигао босански краљ Твртко Први Котроманић. Наравно, дружина је успела да обиђе Сарајево и да ужива свим чулима у овом јединственом граду, а у повратку за Србију дружина је обишла и Вишеград.