Дурмитор (Савин кук 2313 м и Боботов кук 2523 м) - Црна Гора

Успешна, лепа, изазовна и напорна висококогорска акција Планинарског друштва "Преслап" изведена је од 11 до 14.августа 2022.године на планини Дурмитор, у Црној Гори. Два главна одредишта акције били су врх Савин кук, висок 2313 метара, и врх Боботов кук, са својих 2523 метра првенац Дурмитор планине. Учестовало је 15-оро планинарки и планинара, високогорки и високогораца из Ниша, Прокупља, Лукомира и Мрштана. Првобитно, било је предвиђено да се дружина на Савин кук попне у петак, а у суботу и на Боботов кук. Међутим, лоше време у суботу, пре свега киша у највишем делу Дурмитора, утицали су да субота, ненадано, постане слободан дан на акцији, а да се успон на Боботов кук изведе у недељу. Успон на Савин кук изведен је од скијалита Бабин зуб, у околини вароши Жабљак. Ка овом врху нема технички захтевних деоница, не користе се ужад, техничка опрема сл., али је зато успон непрестан и прилично снажан. На траси дужине нешто преко 3 км, ваља савладати 800 метара висинске разлике. Сви из дружине у томе суи успели, али неког лепог и широког погледа са Савиног кука није било. Наравно, испод самог врха налази се и чувена Савина вода, названа по Светом Сави, као што је и подручје око врха названо Савин кук. Силаак са Савиног кука изведен је истом стазом.

Успон на Боботов кук, ма са које стране да се ка овом горостасу крене - тежак је. Стеновити врхови Дурмитора и стеновите падине, и падине под сипаром, типичне су слике планина Динарског планинског система. Дружина, коју је предводио Мирослав Докман, ка Боботовом куку упутила се од превоја Седло, на око 1900 метара надморске висине. Одавде се Боботовом куку прилази са његове јужне стране, траса је до врха дуга једва 5 километра, и води преко Сурутке, Увите греде, Зеленог вира и Велике превије. План је био да се дружина са Боботовог кука спусти све до Црног језера, у близини Жабљака, и да се тако превали 14 километара на траси. 

Успон на Боботов кук са Седла можда је нешто лакши од других праваца, али је тежи од већине, а мождаи свих успона у Србији. На Динаридима, у држави Црној Гори, скоро сваки поход на неки планинских врх подразумева тешко, понекада и опасно кретање по стенама и литицама. Тако је и са Боботовим куком. Близу Седла већ се налази литица осигурана ужетом. Даље траса често води навише, па наниже, и тако неколико пута. Некако, од малог језера Зелени вир почиње захтеван успон. Овде се дружина пењала преко сипара, нагиб је изузетно велики, камење лако проклизава. Једна краћа деоница осигурана ужетом уводи у нове стрмине. Место за одмор је на око 2300 метара надморске висине, код Велике превије и раскрснице за силазак према Црном језеру. Одавде већ, више и нема класичног ходања већ само пењања, верања по стенама. Ове стене биле су влажне, и на неким местима чинило се као да с у залеђне - толико су биле клизаве. Тек је ваљало савладавати ове стене, често на самим литицама, пре него што је дружина дошла до ужета подно Боботовог кука. Страховита магла окупирала је Боботов кук, и ова врх,који се малтене види још са почетних делова стазе, није се видео ни подно њега. Оваква белина и мокро камење итекако умарају и физички и психолошки. Нису се видела ни Шкричка језера. Није се због магле ни сам тренутак изласка на Боботов кук на прави начин доживео. Ништа се није видело са Боботовог кука, а иначе се може видети пола Црне Горе и добар део Босне и Херцеговине. Успон је трајао безмало пет сати.

После предаха, уследио је нови изазов за нашу дружину - спуштање са Боботовог кука! Овога пута углавном техником отепењавања, лицем ка стени, само да се избегне отклизвање у амбис!

Дуго је трајало и спуштање до Црног језера. Најпре непријатна, стрма деоница, као да се улази у амбис, са  много сипара.  Неколико пута дружина се спуштала у кречњачке амфитеатре из њих излазила! За повратак је одабрана траса преко катуна Локвице, не и преко Ледене пећине, ваљало је мислити о пристојном времену силаска и дугом путуовању за Ниш. Дружина се на Црно језеро спустила за 12 сати пењања, верања и спуштања.