Асеново кале (1033 м), Сип (1240 м) и кањон Цедилка на планини Руј - 05.03.2023.
Велика, величанствена акција Планинарског друштва "Преслап" одиграла се на планини Руј у недељу, 5.марта 2023.године. Пишемо историју, на поноситом врху Асеново кале, на тајанственом врху Сип и у најужем кањону у Србији - кањону Цедилка! Седамдесеторо планинарки и планинара из Ниша, Софије, Бабушнице, Лесковца, Сврљига и Јасеновог Дела, доживело је празник, који су лепоте Руј планине приредиле на траси највећих и необичних природних лепота, најлепше осликаној од стране природе, али и на траси славне историје Звоначког краја, из времена рада рудника каменог угља у селу Ракита и филма "Рударева срећа", првог играног филмског остварења на овим просторима, из 1929.године. Дружина је најпре обишла манастир Светог Јована богослова у атару села Поганово, у кањону реке Јерме. Своје планинарске активности, дружина је отпочела у Звоначкој Бањи, и сишла на леву обалу Звоначке реке или реке Блаташнице. Убрзо, дружина је прешла камени мост, некадашњи железнички мост, којим је некада управо саобраћао воз и превозио камени угаљ на релацији Ракита - Звонце - Трнкси Одоровци - Власи - Суково - Пирот. Тиме је дружина прешла, са Столске планине, на Руј планину, односно са леве на десну обалу Звоначке реке или Блаташнице. Одмах до моста су и два тунела, данас пешачких тунела, некада железничких тунела. И управо овде је Звоначка река или Блаташница, усекла, између стена Руј планине и Столске планине, и најужи кањон у Србији - кањон Цедилка, где су стене Руја и стене Столске планине удаљене једна од друге метар и по. Изванредна увертира био је овај призор моста, тунела и Цедилке, те је дружина наставила ка атару села Јасенов Дел. Овде се дружини прикључио Васил Милошев, стални домаћин планинарима и рекреативцима када крену ка поноситом Асеновом калету. Леп и пријатан дан, омогућио је да поносито Аеново кале све време буде у видокругу. Поносита стена, која се надвија над читавим Звоначким крајем и рекама Јермом и Звоначком реком или Блаташницом, одредиште је које увек инспирише, и својим обликом, и положајем, а са овог врха видик је најлепши у Звоначком крају. Дружина је у две одвојене групе, изашла на поносито, стеновито Асеново кале (1033 м). Иако на први поглед делује недоступно и опасно, заправо успон на стену Асеновог калета је са његове источне стране безбедан, и додатно осигуран металним сајлама. После Асеновог калета, дружина је лагано отпешачила додатна четири километра, ка тајанственом врху Сип (1240 м), који се налази на граници Србије и Бугарске. Ка Сипу, стаза води кроз густу листопадну шуму, а и густу четинарски шуму, а са пар пропланака одлично се види кањон Јерме, те део планине Гребен у Бугаској и чувени врх Драговски камак (1118 м). Врх Сип, када се на њега излази са српске стране Руја, и не делује као врх, није изражен. Налази се у близини некадашње карауле. Међутим, чим се прође гранични камен, наилази се на одсек, те са бугарске стране Сип већ изгледа као и многи други планински врхови. Управо са пропланка на бугарској страни Сипа, пружао се дружини леп поглед ка највишем билу Руј планине, те према Трнском ждрелу - кањону реке Јерме у Бугарској, и Гребен планини, у Бугарској.
