Кањон реке Беушнице и кањон реке Нере - Румунија, и Загајичка брда у Делиблатској пешчари
Планинарско друштво "Преслап" приредило је још један празник и спектакл на чудесним одредиштима у Србији и у Румунији, на акцији која је успешно изведена 13 и 14.маја 2023.године. Уз учешће 36-оро планинарки и планинара из Ниша и Јагодине, и под вођством Драгана Стевановића и Петра Ратковића, оба дана била су испуњена изузетним садржајем какав су могли да пруже Делиблатска пешчара, у Србији, те кањон реке Беушнице и кањон реке Нере, у Румунији. Пишемо историју! Ово је била, за 12 месеци, већ трећа масовна акција коју је Планинарско друштво "Преслап" извело у кањонима Беушнице и Нере, а уз то је водич Петар Ратковић водио и акцију у овом кањонима за потребе Удружења "Србија за младе" из Београда. За једно планинарско спортско удружење са југа Србије, ово је снажан искорак и снажна мотивација које је Планинарско друштво "Преслап" учинило, да што више љубитеља природе и са југа Србије буде упознато са овим нестварно лепим одредиштима.
По лепом, сунчаном, али ветровитом дану, што је особено за подручје Баната, наша дружина је у суботу обишла средишњи део Делиблатске пешчаре, од села Шушара, према узвишењима Загајичка брда, и са повратком у Шушару, на траси дугој 13 километара. Некада пешчара у правом смислу те речи, малтене највећа пустиња у Европи, сада је Делиблатска пешчара прилично култивисана и озелењена. Загајичка брда представљају, са 256 метара, и највишу тачку Делиблатске пешчаре. Сама пешчара испресецана је мноштвом уређених стаза, и наша дружина је уживала у рекреативном преласку ових 13 километара.
На крају дана, дружина је дошла у Белу Цркву, управо пред залазак сунца, који је посматрала са Белоцркванских језера.
У недељу, опет по лепом времену, наша дружина обишла је два кањона у суседној Румунији. Како то обично бива, полазно место за пешачку туру било је ушће Беушнице у Неру. Тако је дружина кренула узводно реком Беушницом, и успут обишла највеће атракције Бешнице: водопад Ла Ваојага, језеро Очиул Беи, и водопад Каскада Беушница. Посебно је импресиван био Очиул Беи, који је из тренутка у тренутак мења нијансе своје боје - од смарагдне ка плавој, од плаве ка зеленој...Каскада Беушница солидно је имала воде у себи.
Ако је неко нешто пропустио да види, истом трасом дружина се вратила ка ушћу. Потом, реком Нером, низводоно, кроз тунеле, преко видиковаца, дружина је отишла све до села Саска Романа, укључујући и узбудљив прелазак висећег моста преко реке Нере. Потом су се сви опет вратили на ушће Беушнице у Неру, и тако, после пређених 20 километара, окончали ове предивне спортско-рекреативне активности.
