Успон на Бесну кобилу (1923 м) и прелазак до Великог Стрешера (1876 м) на планини Варденик

Велики спортски подвиг остварен је на великој акцији Планинарског друштва "Преслап", на планини Бесна кобила и планини Варденик, у недељу, 4.јуна 2023.године. Део дружине, четрнаесторо планинарки и планинара, прешао је преко обе планине, попео се на седам врхова, преавалио 22 километра на траси, у отежаним временским условима, уз налете кише и изузетно влажном терену. На акцији, пак, учестовало је 40-оро планинарки и планинара из Ниша, Јагодине, Лесковца и Предејана. Прву етапу прешли су сви, од планинарског дома "Бесна кобила" до врха Бесна кобила (1923 м), највишем на истоименој планини. Само се почетак успона одвијао по сунчаном и топлом времену. Надомак врха Бесна кобила, дружина је ушла у облак, и од тада, и све до завршетка акције, у одређеним периодима, интервалима, падала је киша. Пријатељи из Јагодине су се са врха Бесна кобила вратили у планинарски дом. Остатак дружине упутио се северно од врха Бесна кобила, према "Руском споменику", на "Руском путу", на путу који спаја Врање и Босилеград, преко Бесне кобиле, а изградила га је пре тачно сто година руска војска, која је после комунистичког преврата избегла из своје отаџбине и своје уточиште нашла у Краљвини Срба, Хрвата и Словенаца. Споменик је изграђен у знак захвалности на изградњи овог пута. Овде се дружина поново поделила у две групе. Део из дружине је "Руским путем" лагано кренуо назад ка планинарском дому. Четрнаесторо њих, наставило је даље билом Бесне кобиле, према планини Варденик. У појединим тренуцима, киша је немилосрдно сипала и знатно отежавала кретање. Дружина је застала и код извора воде, у долини која раздваја Бесну кобилу од Варденика. Наредни врх на који се дружина попела, други по реду на акцији, а први по реду на Варденик планини, била је Голема равница, висока 1744 метара. Са Големе Равнице, дружине се кроз четинарску шуму поново спустила на главни пут који спаја Бесну кобилу и Варденик. Њиме је дружина дошла до подножја главног била Варденика, а на било је "узјахала" тако што се попела на врх Перина чука (1699 м). Овај успон јесте био напоран и израженији, али је зато дружину довео на добро познато подручје. Време се коначно овде и поправило, те је почео да се отвара и поглед и на главно било, и на околину Варденика. Релативно брзо је дружина нанизала врхове Обршина (1734 м), Паћин врх (1727 м) и Мали Стрешер (1876 м). Необичан поглед ка Власинском језеру пружао се са Малог Стрешера - вода језера као да је била беле боје, зато што су непосредно изнад језера још увек били присутни облаци. Зато је поглед на Велики Стрешер био импресиван, и јасан. Коначно, последњи успон за дружину, поново је био изражен - од Малог ка Великом Стрешеру! Велика радост уследила је на Великом Стрешеру. Ипак, спортски подухват ваљало је безбедно окончати, и спустити се полагано са Великог Стрешера до фабрике воде у Топлом Долу, што је дружина учинила обилаззним путем, мање стрмим. Акцију су водили Мирослав Докман, Зоран Палвовић Паћа и Милорад Игњатовић - "Мића Словенац". А јунакиње и јунаци који су прешли преко две планине и попели се на чак седам врхова - једног на Бесној кобили и шест на Варденику, јесу: Слађана Недељковић, Сања Стевановић, Габријела Милошевић, Ана Величковић, Маја Милојковић, Анета Јањић, Славица Анђелковић "Цаца", Саша Цакић, Ненад Младеновић, Малиша Ђорић, Ненад Стојановић "Ујка", Горан Стојилковић, Зоран Павловић "Паћа" и Мирослав Докман. Дакле, седам дама је прихватило и пребродило овај изазов. Све је, по влажном терену и киши - било двоструко теже у односу на услове лепог времена. Честитке свима!