Планинске биљке - албум 1
Захваљујући ангажовању чланица Планинарског друштва "Преслап", и стручним констултацијама проф.др Бојана Златковића, са Катедре за биологију и екоогију Природноматематичког факултета Универзитета у Нишу, пред вама и нама је први албум са фотографијама и описима планинског биља, које је уснимљено на планинарским акцијама током 2022 и 2023.године. Ауторке фотографија су Славица Тодоровић-Заркукла, Светлана Миљковић-Благојевић, Јелена Манојловић и Габријела Милошевић.
По редоследу приказивања фотографија (редним бројевима), појашњења за сваку од планинских биљака су следећа:
1. Покосница, Соломонов печат (lat. Polygonatum odoratum).
Вишегодишња зељаста биљка из породице љиљана (Liliaceae). Ризом је дебео, чланковит, постављен плитко испод површине земље. Плод је бобица, тамно плаве боје. Среће се у термофилним листопадним шумама где расте на шумским чистинама, рубовима шума, као и у шикарама, већином на кречњачкој подлози. Цвета од маја до јуна. Расте на подручју Европе и Азије. Ризом се користи у народној медицини. Бобице су отровне, конзумирање узрокује кардиолошке проблеме.
https://sr.wikipedia.org/wiki/Polygonatum_odoratum
Сува планина, Дивна Горица, Србија, 14.05.2023.године.
2. Потајница, Земљани кључеви (lat. Lathraea squamaria)
Вишегодишња, паразитска биљка из породице водњача (Orobanchaceae) и уједно једина врста рода Lathraea која се може наћи у нашим шумама. Назив потиче од грчке речи lathraios (скривен, потајан), јер је већи део снажног стабла са полупрозирним љуспастим листовима смештен у земљи, док на површину избија само цваст. Расте у умереним подручјима Европе и Азије. Цвета у априлу и мају. Паразитира на корењу различитих врста дрвећа и жбуња, најчешће на букви, лески и јови.
https://en.wikipedia.org/wiki/Lathraea_squamaria
Кањон реке Увац, Србија, 30.04.2023.године.
3. Козношка, кукавица (lat. Himantoglossum calcaratum)
Вишегодишња зељаста биљка из породице орхидеја (Orchidaceae) са распрострањењем у Средњој Европи, на Балканском полуострву и у Турској. Расте по жбуновитим и каменитим местима, шумским пропланцима, по ободу шума, уз шумске путеве, на сувим пашњацима и сличним стаништима брдског и планинског појаса. Цвета од јуна до августа. Обликом цвета, а пре свега лабелума, доњој латици цвета коју посећују инсекти опрашивачи, подсећа на гуштера.
У Србији спада у строго заштићене врсте.
https://en.wikipedia.org/wiki/Himantoglossum
Стара планина, Понор, Србија, 10.07.2022.године.
4. Планинска или горска саса (lat. Pulsatilla montana)
Вишегодишња, зељаста биљка из породице љутића (Ranunculaceae). Стабло, млади листови и спољна страна цветова обрасли су дугим белим длакама.Цветови крупни и изузетно декортивни. Обично цвета у време Ускрса, па се назива и ускршњи цвет. Може се наћи на отвореним сувим стаништима, пашњацима, ливадама и каменитим падинама планина. Распростањена је у средњој, источној и југоисточној Европи. Отровна је биљка.
У Србији спада у строго заштићене врсте.
https://en.wikipedia.org/wiki/Pulsatilla_grandis
Борски Стол, 16.04.2022.године.
5. Пурпурни каћун (lat. Orchis purpurea)
Вишегодишња, зељаста биљка из породице орхидеја (Orchidaceae) са релативно крупним, 15 до 25 цм дугим, декоративним цвастима. Стабло је висине око 50 (75) цм, у горњем делу љубичасто. Расте углавном у светлим листопадним шумама, жбуњацима и ливадама брдског и планинског појаса. Распрострањена је широм Европе, северне Африке, Турске и Кавказа.
У Србији спада у заштићене врсте.
https://en.wikipedia.org/wiki/Orchis_purpurea
Сува планина, Дивна Горица, Србија, 14.05.2023.године.
6. Звончић (lat. Campanula rapunculoides)
Вишегодишња зељаста биљка из породице звончића (Campanulaceae). Стабло је голо или обрасло прилеглим длакама, високо од 30 до 100 цм, са дугим гроздастим цвастима. Расте у листопадним и четинарским шумама предпланинског и планинског појаса, на дубљем шумском земљишту. Распострањена је широм Европе и западне Азије, понекад се гаји и као украсна биљка.
https://en.wikipedia.org/wiki/Campanula_rapunculoides
Селичевица, Србија, 09.10.2022.године
7. Брескволисни звончић (lat. Campanula percisifolia)
Вишегодишња зељаста биљка из породице звончића (Campanulaceae). Одликује се крупним, изузетно декоративним цветовима. Достиже висину од 30 до 100 цм. Настањује различите типове шумских станишта. Распострањена је у планинским пределима Европе од брдског до високопланнског појаса.
https://en.wikipedia.org/wiki/Campanula_persicifolia
Ртањ, Врмџа, Србија, 04.06.2022.године.
8. Врбица, кипровина (lat. Chamaenerion angustifolium, Epilobium angustifolium)
Вишегодишња зељаста биљка из породице пупољки (Onagraceae). Расте на шумским чистинама и достиже висину до 2 м. Садржи флавоноиде, пектине, танине, слузи и витамине. Има антизапаљенске, седативне и регенеративне особине и убраја се у важне самоникле лековите, али и медоносне биљке. Распострањена је широм Европе, Азије и северне Америке.
https://en.wikipedia.org/wiki/Chamaenerion_angustifolium
Калафат, Србија, 17.07.2022.године.
9. Наталијина рамонда, Рамонда краљице Наталије (lat. Ramonda nathaliae)
Вишегодишња зељаста биљка из породице Gesneriaceae. Листови су трајни, сакупљени у виду приземне розете. Ендемска је, ретка и реликтна врста централног дела Балканског полуосртва. Насељава претежно кречњачке стене, клисуре и планине источне Србије, Северне Македоније и Грчке. Поседује особину да се из стања анабиозе, када је потпуно сува и зауставља животне процесе, врати у живот ако се залије. Поред ове врсте у Србији расте и Српска рамонда (R.serbica). Обе врсте су описане из Србије.
Спада у строго заштићене врсте Србије. Стилизовани приказ Наталијине рамонде налази се на амблему Дана примирја који се у Србији обележава 11. новембра.
https://sr.wikipedia.org/wiki/Ramonda_nathaliae
Кањон Матка, Северна Македонија, 27.05.2023.године.
10. Јасенак (lat. Dictamnus albus)
Вишегодишња зељаста биљка из породице рутвица (Rutaceae). Распострањена је у јужном делу Европе и медитеранском делу Африке и Азије и расте до висине од 60 до 120 цм.
На површили листова, стабла и цвасти излучује испарљива уља која су лако запаљива, па се сматра да би јасенак могао да буде библијски “пламтећи грм”. Иако је пријатног мириса, било каква употреба ове биљке се не препоручује јер може да изазове јак осип по кожи.
https://sr.wikipedia.org/wiki/jasenak_biljka
Кањон Матка, Северна Македонија, 27.05.2023.године.
11. Каћун (lat. Dactylorchiza sambucina)
Вишегодишња зељаста биљка из породице орхидеја (Orchidaceae). Расте на ливадама, чистинама и у светлим шумама на надморским висинама од 300 до око 2.000 м. Цвета од априла до јула. По боји цвета која варира разликују се јединке са светло жутим или скоро белим до пурпурним цвастима. На лабелуму, доњој латици цвета коју посећују инсекти опрашивачи, уочавају се тамније пеге.
https://en.wikipedia.org/wiki/Dactylorhiza_sambucina
Шар планина, Северна Македонија, 28.05.2023.године.
12. Каћунак, салеп (lat. Anacamptis morio, syn. Orchis morio)
Вишегодишња зељаста биљка из породице орхидеја (Orchidaceae). Цвета од априла до јуна. Расте на сунчаним ливадама и у светлим шумама, на надморским висинама до око 1.500 м. Распрострањена је Европи и западној Азији. Подземни делови, налик на кртоле се у осушеном облику у земљама оријента, али и Балкана, од давнина користе за припрему лековитог напитка по имену салеп.
У Србији спада у заштићене врсте.
https://en.wikipedia.org/wiki/Anacamptis_morio
Кањон реке Увац, Србија, 21.05.2023.године.
13. Каћун (lat. Dactylorchiza fuchsii)
Вишегодишња зељаста биљка из породице орхидеја (Orchidaceae). Висина биљке је од 10 до 60 цм. Цвета од јуна до августа у боји цвета која варира од беле, преко светло розе до тамно пурпурне, са тамнијим тачкама и шарама на лабелуму. Расте дуж шумских потока, на ивицама шуме, у засени, на умерено влажним до мочварним ливадама и сличним стаништима, на надморским висинама од 900 до око 2.300 м. Распрострањена је широм Европе и Азије.
https://en.wikipedia.org/wiki/Dactylorhiza_fuchsii
Бјелашница, Босна и Херцегвина, 24.06.2022.године.
14. Пасји зуб, Чобанка (lat. Erythronium dens-canis)
Вишегодишња, зељаста биљка из породице љиљана (Liliaceae). Расте на влажним, сеновитим стаништима листопадних шума до надморске висине од око 1.000 м. Цвета од марта до маја. Распрострањена је у централној и јужној Европи и деловима Азије све до Јапана. Луковица обликом подсећа на очњак пса, по чему је ова врста и добила име. Луковица и листови су јестиви.
https://en.wikipedia.org/wiki/Erythronium_dens-canis
Леотар, 19.03.2023.године.
15. Калуђерак (lat. Gentiana verna)
Зељаста биљка из породице сириштара (Gentianacae). Припада великом, типском роду ове фамилије (Gentiana) који обухвата више од 400 врста. Распрострањена је у централној и југоисточној Европи, као и на планинама Марока, Турске, Ирана и Ирака и расте до надморске висине од око 2.600 м.
https://en.wikipedia.org/wiki/Gentiana_verna
Шар планина, Северна Македонија, 28.05.2023.године.
16. Планински блаженак (lat. Geum montanum)
Вишегодишња, зељаста биљка са јаким пузећим ризомом. Припада породици ружа (Rosaceae). Распрострањена је у планинским и високопланинским пределима централне и јужне Европе, где расте на надморским висинама од 700 до око 3.500 м. У Србији се среће на Шар планини, Старој планини, Копаонику, као и другим високим планинама.
У традиционалној медицини користи се за лечење реуматизма, гихта и грознице.
https://en.wikipedia.org/wiki/Geum_montanum
Шар планина, Северна Македонија, 28.05.2023.године.
17. Кукурек (lat. Helleborus odorus)
Вишегодишња, зељаста биљка из породице љутића (Ranunuculaceae). Настањује светле шуме и шикаре брдског и планинског појаса. Цвета од јануара до априла месеца, зависно од поднебља, и сматра се весником пролећа. Распрострањена је у источној, централној и јужној Европи, југозападној Азији и на Кавказу. Отровна је цела биљка, а посебно ризом и корен. Користи се у етноветерини наших крајева.
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Kukurek
Руј, Асеново кале, Србија, 05.03.2023.године.
18. Дивљи зумбул (lat. Hyacinthella leucophaea)
Вишегодишња, зељаста биљка из породице љиљана (Liliaceae). Одликује се релативно крупном луковицом и веома декоративним цвастима, док је цветно стабло висине од 5 до 25 цм. Расте на каменитим стаништима, понекад и на стенама, на плитком земљишту на кречњаку. Цвета у раним пролећним месецима. Распрострањена је од јужне и источне Европе до западног Ирана и јужно до Палестине. Представља реликтну степску врсту која је на Балканско полуоство доспела током интерглацијалних фаза леденог доба.
https://en.wikipedia.org/wiki/Hyacinthella
Велии Крш, Србија, 16.04.2022.године
19. Бели локвањ (lat. Nymphaea alba)
Водена биљка са плутајућим листовима и снажним ризомом која припада породици локвања (Nymphaeaceae). Листови могу бити пречника и до 30 цм и одликују се необично дугачким дршкама. Међутим, прави украс ове биљке су веома декоративни, крупни цветови са великим бројем прашника. Расте у води дубине од 30 до 150 цм, у мочварама, барама и језерима. Распострањена је Европи, северној Африци и Азији.
У Србији спада у строго заштићене врсте, посебно угрожене због исушивања њених природних станишта.
https://sr.wikipedia.org/wiki/beli_lokvanj
Калафат, Србија, 17.07.2022.године.
20. Пурпурна каменика (lat. Saxifraga oppositifolia)
Вишегодишња, зељаста биљка са трајним листовима која припада породици каменика (Saxifragaceae). Расте у виду бусена или пузећим стабљикама компактно прекрива површину на којој расте. Распрострањена је у хладнијим крајевима Европе и северне Америке и расте на високим, стеновитим планинама (до 4.500 м), што је чини цветницом највећих надморских висина у Европи и северној Америци.
https://www.arcticnature.org/purple-saxifrage.html
https://en.wikipedia.org/wiki/Saxifraga_oppositifolia
Шар планина, Северна Македонија, 28.05.2023.године.
21. Трозуби каћун (lat. Neotinea tridentata, Orchis tridentata)
Вишегодишња зељаста биљка из породице орхидеја са кртоласто задебљалим поџемним деловима. Расте на ливадама, по ободима шума и у светлим шумама. Висока је од 10 до 40 цм. Цвета у мају и јуну. Распрострањена је у јужној и средњој Европи. Кртоле и ове врсте орхидеје су некад коришћене за израду хранљивог и лековитог напитка салепа.
У Србији спада у заштићене врсте.
https://en.wikipedia.org/wiki/Neotinea_tridentata
Сува планина, Дивна Горица, Србија, 14.05.2023.године.