Скопска Црна Гора: врхови Пржар (1626 м) и Црн камен (1585 м) - 13.04.2024.

На планини Скопској Црној Гори, у непосредној околини Скопља, северно од града, у суботу, 14.априла 2024.године, историју су исписали Планинарско друштво "Преслап", Планинарско друштво "Огнените" Скопље, и Друштво за планинарске спортове "Лисец" Штип. По предивном, сунчаном времену, дружина од тридесетак планинарки и планинара из Ниша, Јагодине, Власотинца, Скопља и Штипа, цео дан провела је у нетакнутом природном амбијенту Скопске Црне Горе, која је нетипична македонска планина - знатно је нижа од 2000 метара надморске висине и благих је падина, а без обзира на близину великог града као што је Скопље, изузетно је пријатна оаза зеленила и мира у природи, са мноштвом уређених стаза. Наша дружина, према ранијем плану, одлучила је да пређе најпознатију стазу на Скопској Црној Гори - "Спирову патеку", на којој су главна одредишта на планини врхови Пржар (1626 м) и Црн камен (1585 м). Траса, која је дуга око 18 километара, отпочиње мало испод села Бродец, на месту званом Две реке. Кроз густу шуму, уводни део трасе води у село Бродец, а мало изнад села је и излетиште са издашном чесмом. Управо од чесме, дружина је ушла у "Спирову патеку". Успон је благ, али непрестан. Прва деоница успона води кроз густу, столетну, листопадну шуму. Потом, са пропланака се отвара леп видик ка оближњој и дивовској Шар планини, а посебно је упечатљив био поглед на врх Љуботен, још увек под снегом. На Скопској Црној Гори, снег се одавно отопио, и то је умногоме помогло нашој дружини да дан протекне у не тако захтевном успону, а уз много задовољстава, пријатне атмосфере, осмеха. Са пропланака се указало и било између врхова Пржар, на западном делу била, и Црн камен, на источном делу овог била. Испод овог била сместила се и чувена "Спирова колиба", слободо се може рећи право излетиште на 1470 метара надморске висине. Овде је дружина, наравно, дуже одмарала. Издашан извор планинске воде је крај саме колибе. Потом се упутила према врху Пржар, а како одавно нема снега на Скопској Црној Гори, то се сада ка врху иде летњом стазом, благом, на којој се завршни успон и не осети. Наравно, сви су се без икаквих потешкоћа попели на Пржар. Поглед са Пржара био је импресиван: видело се Скопље, долина Вардара, врх Водно изнад Скопља, планина Јакупица, јужно од Скопља, наравно и Шар планина, те остатак масива Скопске Црне Горе - врх Црн камен, источно, и највише било, са највишим врхом Рамно (1651 м), на западној страни Скопске Црне Горе. Управо је долина између била на коме је Пржар, и била на коме је Рамно, и хидрографско развође Егејског и Црноморског слива. Највећи део потока са Скопске Црне Горе, преко Лепенца и Вардара, одлази ка Егејском мору, а мањи део, на западу и северозападу планине, у изворишном делу Јужне Мораве, припада Црноморском сливу река. Скопска Црна Гора, тако, највећим делом свог масива, налази се у Македонији, између Скопља и Куманова, а мањим делом прелази на Косово, ка Гњилану, и у Србију, око Прешева и ка Бујановцу. Онда је дружина прешла преко целог била између Пржара и Црног камена. Завршни успон на Црн камен нешто је израженији, а како име говори - овај врх је каменит. Ипак, прилаз врху је потпуно безбедан, сигуран. Многи ће рећи - Црн камен је најлепши врх на Скопској Црној Гори. И због своје камените грађе, и зато што је за нијансу лепши поглед са њега. У повратку, дружина није пропустила да се поново одмори и освежи код Спирове колибе. Коначно, у завршници акције, лагно се дружина спустила од колибе према Бродецу и Две реке, истом стазом којом се ујутру и пењала. Око девет сати било је потребно да се пређе цела траса.

Дружење са старим прјатељима из Планинарског друштва "Огнените" искоришћено је за "утврђивање градива" и прављење планова за нове заједничке акције. Упознавање, пак, са новим пријаељима из Друштва за планинарске спортове "Лисец", отворило је нове теме за заједничко планинарење у околини Штипа.

Коначно, акција је имала и своје "треће полувреме", у предивној кафани у селу Радишани, подно Скопске Црне Горе.

Нека је само што више оваквих бајковитих дана!