Десета (једанаеста) акција преласка кружне стазе око села Врмџа

Алегорија пећине из VII књиге "Државе" од Платона, а ова алегорија једно је од најлепших књижевних и философских мисли и најважнијих, темељних за развитак даље философије и наше цивилизације уопште - била је мотив не само десете званичне, а у ствари једанаесте акције обиласка кружне стазе око села Врмџа, већ је ова алегорија обележила наше доласке у Врмџу од првог дана. Сенке и звуци, тако једнолични, без значења, који се јесу стварали дубоко у пећини и ограничавали свест заточенима у пећини. Светлост и разазнавање облика, на свој начин смо, по изласку из пећине, почели да разазнајаемо, схватамо и прихватамо, а овај симболичан излазак из пећине догодио се када смо по први пут закорачили на кружну стазу око села Врмџе. Од тада, многи су остали на светлошћу обасјаној путањи око Врмџе, неки су се, додуше, вратили у пећину да ипак и даље покушавају да схвате сенке, гледајући само њих, а не бића у својим облицима. А наша Врмџа, попут сунца које је је обасјавало сам улаз у пећину, и попут воде непосредно поред пећине, изнова је, како год би је поново погледали - односно поново описивали круг око ње - све више и више нам је пружала задовољство разазнавања.

Тако смо и на десетој завничној, а у ствари једанаестој акцији у Врмџи, која је одржана у недељу, 16.јуна 2024.године, доживели и спознали ово чудесно село и његову чудесну околину. Стотинак нас из Ниша, Алекисинца, Сокобање, Крушевца, Смедерева, Врмџе...све оно што се у једном дану може видети и доживети у Врмџи, то и јесмо видели и доживели. Као, уосталом, и читаву претходну деценију - од остварења идеја планинарске слободе и достојанства, све до доживљаја савршено лепе природе, потпуно необичних детаља, и предивних људи, наших домаћина.

И, као што у животу увек мора знање побеђивати, тако још једном, поносито, ускликнимо и да - Врмџа побеђује!