Врх Маљовица (2729 м) на планини Рили и три врха планине Витоше - Бугарска
Пишемо историју! Странице фантастичне планинарске приче испуњене су новим приказима на високогорској акцији Планинарског друштва "Преслап", која је изведена у Бугареској, у суботу и недељу, 29 и 30.јуна 2024.годилне. Двадедесет деветоро планинарки и планинара из Ниша, Дољевца, Власотинца, Београда, Сурчина и Јакова, учествовало је у стварању бајке, у стварању нечега вечног и незаборавног! По одавно утврђеном методу Планинарског друштва "Преслап", ако се главно одредишта планинарске акције налази на планини Рили, тада се првог дана акције дружина аклиматизује лаганим успоном на Витошу, планину у непосредној околини Софије, јужно од главног града Бугарске. Јединство супротности тако се остварило на овој акцији, на којој се у суботу наша дружина без икаквог напора прошетала зимском стазом на Витоши, до Черног врха (2290 м), и даље према врховима Гољам резен (2277 м ) и Малк резен (2182 м). Од велике важности је ова лака активност била као аклилматизација и опуштање пред изазов другог дана акције. Историју смо исписали управо другог дана, и остварили подвиг епских размера. Јер, главно одредиште ове високогорске акције, био је предиван, али суров, и за успон изузетно захтеван врх на планини Рили - чувена Маљовица (2729 м). На успон је кренуло 23-оје учесника акције, а по ранијем договору, двојица од њих су се ка Маљовици упутила знатно раније у односу на остатак дружине. Потом је дружина, по доласку у некадашњи ЦПШ Маљовица, односно код ски центра Маљовица, храбро кренула ка овом моћном врху ппанине Риле. У првом делу трасе, уз Маљовишку реку, дружина је дошла до хиже Маљовица, на 1960 метара надморске висине. Одавде Маљовица изгледа - "тако близу, а тако далеко", чак и више као недостижан циљ, неголи као достижан. Занимљиво, од почпетка успона, на 1760 метара надморске висине, до Маљовице, ваља савладати безмало 1000 метара надморске висине. Од тога, већ 3 километра и тек нешто преко 200 метара висинске разлике, утрошис се до хиже Маљовица. Јасно је да онај највећи изазов на овој акцији, и један од највећих изазова високогорства на Балканском полуострву, започиње од хиже Маљовица. На више места морамо прећи, прегазити Маљовишку реку. Успон је све стрмији и стрмији, подлога је изузетно непријатна за ходање - оштар камен и сипар! Следећа етапа дружину је довела до раскрснице код споменика страдалим планинарима Бугарске. Одавде, уследио је још снажнији успон, по сипару и камењару, према Елениним езерима. После краћег одмора код језера, а којих има три и налазе се тик подно Маљовице, отпочела је и завршна етапа, завршни успон на Маљовицу. До изласка на Маљовишко било, успон је био и најснажнији до сада. Уз све то, оштром, непријатно камење, отежава и успорава кретање. Изласком на било, може се на јужној страни подно Маљоивице, видети Рилски манастир. У продужетку Маљовишким билом, иззали се, овога пута ипак блаже, на саму Маљовицу. Колико је овај успон тежак види се и по томе што је прва група наших учесника, коју је предводио Петар Ратковић, на Маљовицу изашла за нешто више од пет сати успона. Планинари из Бугарске, навикнути на високе планине и захтевнији терен за кретање, на Маљовицу излазе за три сата. Зачеље, пак, које је предводио Мирослав Докман, на Маљовицу је изашло чак за више од шест сати успона. Али, сви који су изашли на Маљовицу, учинили су то сигурно и безбедно, а на оваквим палнинским подручјима - умор је неизбезжан.
По свему што је дружина доживела током целог викенда у Бугарској, била је то једна од најлепших акција. Све се уклопило у ова два дана - и лепо време, и предивна природа, и планинарско пријатељство, уз много смеха, шале, дружења, песме...Нека је што више оваквих планинарских празника!
Водичима, Петру Ратковићу и Мирославу Докману, изузетно су помогли и Александар Мицић, који ће убудуће бити и званичан водич Планинарског друштва "Преслап", и Саша Трајковић.
