„...Да планинаре очекује нешто што се ретко доживи, види се и када се на прилазима Банском погледа ка западу, погледа масив Пирина...Заклониће небо!!! Као да смо на крају света! На три преостале стране света можемо видети брда, насеља, небо. А Пирин, прекопута, замрачиће видике, угасиће сунце, оивичиће небески свод. Изнад њега нема ничега, додирује небо, ствара границу могућег и немогућег...“ („Сирова снага“, август 2011.године, Мирослав Докман).

Прве санте леда, још увек недовољне величине да причине озбиљнију штету, на које је Титаник наишао негде између Гренланда и Њуфаунланда, нису биле довољно упозорење капетану да промени курс или одустане од пловидбе... Но, сабласни метални стубови и жичана ограда надомак превоја Кончето, условили су да ставим прст на чело и одустанем од успона на Бански суходол (2884м), можда и најоштрији, најсуровији, најопаснији врх Пирина.

Не постоји на овом свету метар којим се могу измерити и каквом јединицом исказати љубав, срећа и машта људи.

А опет, многи не верују да имају ту способност да изађу из омеђеног простора свакодневног, уобичајеног, из координата које већина види, али не спознаје, упозната је са бивствовањем истих, али и не размишља о преласку границе.

„Када у твојим очима ухватим ону радозналост вечитог детета, онда када читам твоје редове и између њих... и твоја казивања о дугим летњим данима, о свежини горских очију и небеским висинама планинских врхова – тада схватам како се човек може толико заљубити у једну планину и прогласити је за кров света у свом свету“, речи су које је изговорила драга особа након што сам изнео своје утиске са планине Риле, а све очекујући да ће моји пријатељи изнова се тамо упутити.

Тема овог рада се односи на проблематику утицаја надморске висине на планинара при успонима вишим од 2000 мнв, као и могућност примене савремене тренажне технологије у планинарењу кроз програмирање тренинга издржљивости.

Леви клик на овај линк за преглед целог документа

Сваки саговорник износио је причу скоро ни налик казивању свог претходника. А све су то мени блиске особе. На овом свету, нема много тих особа, тешко их уводим у свој микросвет, али је свака нова прича, била потпуно различита од претходне. Одзвањају речи које описују тешкоћу, тескобу, борбу за живот...Низом потпуно различитих искустава, уведен сам у изазов свог живота, у преживљавање, у борбу за опстанак на планини, на коју се успешно попне тек трећина оних који се тамо упуте. Дошло је време за највећи изазов одкада се бавим спортом, за учешће у највећој од свих досадашњих Паћиних „дружина снова“. Да се упутим тамо где се иде једном у животу... Експедиција на врх Аконкагва (6962 м), највиши врх масива Анда, Јужне Америке, Северне Америке, Аргентине, јужне полулопте, западне полулопте планете Земље...