Плачи, тапши, вичи свој четворици ветрова да си успео. Нека ти ветар, ветар увек дува тамо горе, прочисти ум, освежи твоја уморна и знојава стопала, отвори очи, очисти прашину из твог срца.
Нема везе колико се јединствено осећаш, увек постоји неко ко је већ сањао исти сан и остварио га, остављајући знакове који твоје путовање могу учинити лакшим;
Да, испричај своју причу! Покажи свој пример. Реци свима да је то изводљиво, и тада ће и други људи наћи храбрости да се суоче са својим сопственим планинама.
Позивају се чланови и пријатељи Планинарског друштва „Преслап“ да, најкасније до 1.децембра 2023.године поднесу Друштву своје предлоге акција за уврштавање у план и програм Планинарског друштва „Преслап“ за 2024.годину, и то како акција које би организовали и водили, тако и акција на које би желели да иду.
Триглав је парче словенске (словеначке) земље и камена, најближе небу. Триглав за Словенце светли као вечита бакља слободе, независности и самосталног постојања. Триглав је светионик западне и централне Европе, луча која Словенцима и грађанима Словеније показује и осветљава пут, усмерава ка оним вредносним и цивилизацијским тековинама према којима теже, које доживљавају свакодневно и које преносе на будуће генерације, али и на своје суседе.
Ми који смо одавно завршили гимназију, збирамо се у туј исту школу, пред крај школску годину, да видимо који је још жив, који је какво постигал у живот и да си попричамо од оној какво је било некьд. Ми тој зовемо десет године матуре и не мењамо му назив. Ако несмо понављали разреди, мож да понављамо годишњице. Тьг се препитамо и какво смо учили кад смо ишли у школу и колко ни је тој требало у живот. Млого од тој смо позаборављали, а млого више не важи. Логично је да се сьг из географију учи друкчије, затој што ми беомо у једну голему државу, а њу растурише и направише помалечће државе. Из историју се учи оној што је некада било. Оној што је било пре нас било је и пре од овуј децу.
Никада се пре, било где широм Европе и света, није догодило да се „дружина снова“, на завршетку својих експедиција, овако тешког срца, сетно, тужно, растаје са пределима и људима, као што је болан растанак био са Танзанијом, Килиманџаром и нашим новим пријатељима са којима смо доживели све изазове Килиманџара, и све лепоте чудесне Танзаније. По први пут, као да нисмо желели да се одмах вратимо кућама. Била је ово најлепша експедиција у нашим животима, било је ово путовање које се доживи једном у животу.... или можда није тако?! Да ли само једном? Зашто само једном? Сада када смо загребали по површини јединстене Танзаније - поново ваља отићи у Танзанију. Hakuna matata!
Да ли су тој онија који живе на планину? Ма јок, тој несу планинари, тој су планинци. Они се роде на планину и там проведу цел свој век, на једну планину. Њу напуштају само кад морају и па се вртају на њину планину. Там им је и вечна кућа. Планина и' рани и облачи, на њу су и зими и лети. Уживају у све благодети, које им планина дава, али осете и како мож' да буде зими кад завеје, па не мож' да мрдну нигде из своје место. Планина је њин живот и они воле планину и носе ју у срце.
Тема овог рада се односи на проблематику утицаја надморске висине на планинара при успонима вишим од 2000 мнв, као и могућност примене савремене тренажне технологије у планинарењу кроз програмирање тренинга издржљивости.