Уређење и обележавање планинарских стаза
Уређење и обележавање планинарских стаза је најплеменитији рад у планинарству. Сви знамо коју нам радост доноси кретање по добро уређеној и црвено-белим круговима обележеној планинарској стази. Свесни ове важности сва планинарска друштва и клубови организују више годишњих радних акција са циљем да им стазе буду што боље уређене и маркиране. Сваки планинар би требало да се барем једанпут годишње одазове на неку од ових акција.
У даљем тексту можете прочитати изводе из Правила о уређењу планина Планинарског савеза Србије и пронаћи неке од најважнијих планинарских маркација.
2.1. УРЕЂЕЊЕ И ОБЕЛЕЖАВАЊЕ СТАЗА
Члан 5.
Стаза се сматра уређеном ако омогућава безбедно кретање планином и ако је обележена.
Члан 6.
Кад стаза пролази кроз ниску и густу шуму мора се очистити од растиња (трње, драча и сл.) грања и срушеног дрвећа.
Кад стаза пролази преко јако стрмих предела треба да буде укопана рако да омогућава сигуран ногоступ. На врло опасним местима стаза мора бити обезбеђена ( Клинови, жице, челична ужад и др.)
Преко већих потока и мањих река треба направити прелаз према потребама и могућностима (поређано камење, брвно, мостић..)
Члан 7.
Пре уређивања и обележавања врши се избор стазе. Избор стазе се врши тако што се терен којим стаза треба да прође,пређе више пута у оба смера.
Члан 8.
Обележавају се стазе које су претходно изабране и уређене.
Стазе се обележавају стандардним планинарским знацима за маркацију и одговарајућим таблама, а како је предвиђено „Упутством за уређење планинарских стаза и стављање путоказних ознака.
Члан 9.
Таблама се дају обавештења о правцу кретања (путокази) и о другим подацима значајним за безбедно кретање планином.
Члан 10.
Путокази су једноставне табле обојене црвеном бојом са подацима о правцу кретања, који су исписани белом бојом.
Стандардни путокази су димензија око 15х50цм са сужењем у облику стрелице на страни која показује правац кретања и постављају се на дрвећу, оградама или стативу како би били лако уочљиви.
Члан 11.
Остале табле за обавештавање имају дужину око 40 cm, а ширину према потреби. На црвеној подлози уписују се белом бојом подаци о стази ( број стазе, циљ, пролазна места и приближно потребно време хода).
Члан 12.
Путокази се постављају према потреби, а табле за обавештавање на почетку стазе из оба смера и на местима где се укрштају или рачвају.
Члан 13.
Основни маркациони знак је црвено - бели круг.
Стандардни знак има белу тачку пречника око 6 cm и црвени прстен око беле тачке ширине око 4 cm.
Изузетно по потреби, могу се правити и већи знаци од стандардног.
Члан 14.
Маркациони знаци се цртају на чврстим и трајним предметима (дрво, стуб, непокретни већи камен..), тако да могу бити уочени са веће удаљености на стази и то по правилу са десне стране у правцу кретања и на висини од око 170 cm од тла.
Ако нема могућности да се уцрта стандардни знак за маркацију, може се око мањег стабла уцртати црвено-бело-црвени прстен. Прстен има бели појас ширине око 6 cm, и два појаса(изнад и испод) црвене боје ширине око 4 cm .
Члан 15.
На стени поред стазе може се , по потреби нацртати црвено-бело-црвена трака ширине око 14цм и дужине око 20цм, која се уцртава тако да својом дужином означава правац кретања.
Члан 16.
На местима где стаза нагло мења правац кретања или са бољег пута прелази на мање уочљиву путању поред основног маркационог знака уцртава се црвеном бојом и стрелица која показује правац скретања. Стрелица која показује овојак стазе према објекту за воду црта се белом бојом.
Нагло ломљење и скретање стазе може бити означено угловима односно луковима уцтраним црвеном бојом.
Члан 17.
На око 50 метара испред места где се стазе укрштају или рачвају, поред маркационог знака уцртава се и знак за укрштање. То је знак „Х“ нацртан црвеном бојом величине око 15х15цм.
Кад је потребно да се нешто обрати посебна пажња, уцртава се црвеном бојом „?“. Тај знак може пратити и табла са обавештењем( нарочито ако је потребно указати на опасна или посебно интересантна места).
Члан 18.
На местима где нема погодних предмета за уцртавање маркације, може се по потреби постављати дрвено коље или металне цеви или стубови са уцртаним црвено-бело-црвеним прстеном или се укопати већи камен са уцртаним основним маркационом знаком.
За зимске услове, ако стандардна маркација није довољна постављају се дрвене или металне мотке, цеви или стубови дужине око 3-4 метра са црвено-бело-црвеном таблом која показује правац стазе.
Члан 19.
За радове на маркирању треба изабрати погодно време. Најбољи резултати се постижу кад је суво, топло и ветровито време (боја се тада брже суши и мање разлива). У шуми треба сачекати да дрвеће олиста.
Члан 20.
О свим обележеним стазама води се евиденција планинарских стаза у Планинарском савезу Србије при Комисији за трансверзале, планинарске стазе и маркирање као и у планинарским друштвима домаћинима планина.
Евиденција планинарских стаза садржи следеће податке: назив планине, број стазе, дужина стазе у километрима, време потребно да се стаза прође у минутима, опис стазе (карактеристичне тачке из карте 1:50000, преко и око којих стаза пролази), тежина стазе (лака, средње тешка, тешка и опасна) скицу стазе на карти и назив домаћина.
О свакој новој стази домаћин доставља извештај Планинарском савезу Србије - Комисији за трансверзале, планинарске стазе и маркирање са свим траженим подацима из претходног става.
За преузимање комплетног документа кликните на:
Правила о уређењу планина
МАРКАЦИЈЕ
Основна маркација
Округла маркација основна је ознака у маркирању и она се поставља кад год је то могуће. Постављају се на дрвећу, камењу, оградама, зградама, стубовима за струју и телефон и др. Округла маркација се може поставити у усправан, коси или водораван положај у односу на правац гледања.
Округла маркација састоји се од белог круга окруженог црвеним прстеном. Вањски пречник маркације је 12 cm, а пречник белог круга у средини је 6 cm. Црвени прстен широк је 3 cm тако да је однос између пречника маркације и пречника белог круга 2:1. Изузетно се, ради боље уочавања, може поставити и понека већа маркација, нпр. на удаљеном крају ливаде. Највећи вањски пречник маркације може у том случају бити 20 – 25 cm. У пракси се између белог круга и црвенога прстена оставља размак 1 – 3 мм да се боје не додирују и не цуре једна преко друге.
На стаблима се маркације постављају у правилу на висини очију (1,7 – 2 метра). На путовима где зими има много снега па би због наслага такве маркације могле бити заклоњене, осим маркација на уобичајеној висини постављају се и тзв. зимске маркације на већој висини.
Маркације се у правилу цртају, али се могу израдити и пластичне округле маркације. Недостатак тих маркација је што се лако скину, па несавјесним излетницима служе као сувенир, а догађа се и да напукну, због урастања ексера у дрво. Уз то, не могу се постављати на камење. Пластичне и металне маркације боље је избегавати.
Појасна маркација
Појасна маркација поставља се на танко дрво и металне цеви, пречника мањег од 6 cm, где се не може поставити округла маркација. Састоји се од три појаса: једног беле боје и два црвене боје, који се постављају попречно на смјр раста дрвета, најчешће водоравно. Бели је појас у средини ознаке, а по један црвени појас изнад и испод белог. Димензије су им једнаке као и код округле маркације, што значи да је бели појас широк 6 cm, а црвени појаси 3 cm, с размаком између боја 1 – 3 мм.
Ако се након неколико година при обнови појасних маркација утврди да се повећао пречник дрвета, умјесто појасне маркације постављамо округлу маркацију, а вишак појасне маркације остружемо или премажемо сивом темељном бојом.
Двострука појасна маркација
У случају када у близини нема дрвета дебљег од пречника прста, поставља се, ради бољег уочавања, двострука појасна маркација (два појаса беле и три појаса црвене боје), укупне висине 21 cm.
Округла маркација с додатним линијама
Поставља се на камењу, а две додатне црвене црте (»репићи«) усмерене су према најближим суседним маркацијама. Додатне црте широке су 2 – 3 cm и дугачке 5 cm, мерено од вањског руба маркације. Ове маркације постављају се у хоризонталном или косом положају, тако да су видљиве и из супротног смера. Не постављају се никада у усправном положају, нпр. на дрвету. Округла маркација с репићима изузетак је када маркације воде шумом где стаза још није угажена и пут кривуда, а скретања нису јаче изражена, па се испод маркације не поставља стрелица. Тада се на округлу маркацију у усправном положају поставља само један репић у смјеру следеће маркације.
У новије време се све више користе маркације с репићима.
Паралелна маркација
Паралелна маркација поставља се на камењу, у водоравном и косом положају. Мора бити видљива из оба смера, а поставља се у смеру пута. Ако пут скреће, успоредна се маркација ломи под углом у смеру прве идуће маркације.
Између две црвене црте дужине око 20 cm и ширине 3 cm, поставља се бела линија једнаке ширине – 3 cm, с уобичајеним малим размаком између боја. Честа је грешка бела линија ширине 6 cm, као код појасне маркације!
Црвена линија
Црвена линија поставља се на ниском камењу на ливади, или у камењару, између две маркације, посебно тамо где стаза није довољно видљива или је нема, па размак између две маркације мора бити мањи. Уместо округле маркације на сваких 15 – 25 метара, поставља се наизменично округла маркација – црвена линија – округла маркација – црвена линија итд. Линија се не поставља на дрвеће, стубове и сл., на које постављамо округле или појасне маркације.
Црвена линија, равна линија мора бити видљива из оба смера. Дугачка је око 20 cm, а широка 3 cm. На тамном камењу уместо црвене поставља се бијела линија истих димензија. Ако стаза скреће, линија се ломи у смеру прве идуће маркације.
Ознака X
Ознака X испод округле маркације поставља се 30 до 50 метара пре укрштања маркираних путева, и то само испод округле маркације. Ова ознака је врло важна јер упозорава планинаре да следи укрштање маркираних путова. Из сваког се смера поставља само једна таква ознака. Црте у ознаци X широке су 1,5 до 2 cm (ширина киста), а укрштају се под углом од 90 степени. Ако нема простора уз округлу маркацију, ознака X може се изузетно поставити и одвојено од округле маркације.
Испред планинарских кућа, које су уједно раскрсница више маркираних путова, не постављамо ознаку X, јер су ти објекти добро уочљиви. Кратки маркирани пут према извору, цистерни, видиковцу и сл. не треба обиљежити ознаком X, већ натписом, нпр: »ВОДА 30 м« и стрелицом или: »ВИДИКОВАЦ 5 мин« и стрелицом.
Стрелица испод округле маркације
Стрелица испод округле маркације означава да пут нагло мијења смер. Стрелица се поставља водоравно испод округле маркације, а може бити усмерена улево или удесно. Ако пут иза скретања води узбрдо или низбрдо, стрелица се може поставити под углом. Стрелица испод округле маркације дугачка је око 15 cm, а кракови су дугачки 6 cm и широки 2 cm. Када треба посебно нагласити скретање, стрелица се може и обрубити. Тада се око бијеле стрелице поставља црвени обруб ширине 2 cm. Између беле и црвене боје оставља се размак 1 - 3 мм. Црвена се стрелица не обрубљује белом бојом! Уз маркације са стрелицом не поставља се слово ни број.
Слово испод округле маркације
Слово испод округле маркације је скраћеница која означава да тим путом води траса планинарске стазе. Најчешће је то једно слово, понекад два, а ређе 3 до 4 слова. Поставља се на почетку пута, одмах након укрштања маркираних путова и повремено на путу, нпр. сваких 15 до 30 минута хода. Ако истом трасом воде две стазе, уз једну се маркацију постави слово једне стазе, а уз неку следећу маркацију слово друге стазе. Примери: В – Велики планинарски пут, Г – Горански планинарски пут.
Бројка испод округле маркације
Бројка испод округле маркације представља бројчану ознаку маркираног пута. Поставља се на почетку пута, одмах иза укрштања маркираних путова и повремено на путу, нпр. сваких 15 до 30 минута хода. Остала правила су иста као и за слово испод округле маркације.
Ознаке на ливадама или у камењару
Ознаке на ливадама или у камењару постављају се на оном делу маркираног пута који пролази преко великих ливада или камењара. Користимо више врста ознака, у зависности од терена:
Дрвени колци или металне цеви учвршћују се у тло наслаганим камењем или бетонирањем, а при врху мотке поставља се појасна маркација. На врх дрвене мотке може се натакнути лименка од сока или пива од 0,33 л или сл., да се дрво заштити од влаге. На лименци се претходно нацрта појасна маркација. Размак између ознака је 30 – 50 м.
Готови бетонски стубови, фабрички израђени (10×15×100 cm или сл.), могу се укопати на ливадама на којима нема природног камења. Могу бити армирани, нису скупи, али су тешки за ношење. На врху поставимо округлу маркацију с обе стране. Рупу избушимо помоћу сврдла за земљу. Пошто се ступ постави у рупу, празни простор око стуба испуни се извађеном земљом.
Наслагано камење, у облику купе, висине пола до једног метра (без колца или стуба), с маркацијом на највишем камену, такођер помаже у сналажењу по магли и снијегу.
Камени чуњ састоји се од великог камена, на којем је нешто мањи, на њему још мањи итд. Поставља се на каменитом терену где пут није видљив. На камени чуњ не стављамо маркације, јер камење није учвршћено, па га несавесни пролазници могу преместити. Висине су 30 – 60 cm.